Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 24.Mar.2012, 16:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Tadić: NATO bombardovanje je zločin

ALEKSINAC -

Predsednik Srbije Boris Tadić položio je danas u Aleksincu venac na Spomen obeležje žrtvama bombardovanja u kojem poginuo veliki broj civila. Povodom Dana sećanja na stradale u NATO bombardovanju vence su položili ministar odbrane Dragan Šutanovac i načelnik Generalštaba Vojske Srbije general-potpukovnik Ljubiša Diković.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << />
Komemoraciji je prisustvovao veliki broj građana Aleksinca, kao i Vojske Srbije, garde i kadeta Vojne akademije.

Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je da je napad NATO na SR jugoslaviju bio zločin protiv jedne zemlje i naroda, i da je, čuvajući sećanje na nevino postradale, potrebno učiniti sve kako Srbija u budućnosti ne bi ponovo bila uvučena u neki rat.

"Naša je zemlja previše bila uronjena u ratove u čitavom 20. veku i sve što činimo u budućnosti treba da bude sazdano na taj način da više nikada ne budemo uključeni u bilo kakav rat, čuvajući iznad svega ljudske živote i našu zemlju", rekao je Tadić novinarima posle polaganja venaca na spomenik poginulima u napadu NATO na Aleksinac.

Srbija će, kako je istakao, godišnjicu početka vazdušnih udara NATO uvek obeležavati sećajući se postradalih, ali i iskazujući veru da se država Srbija može postavimo na noge.

"Na žalost, ne možemo da vratimo poginule, ali sećanjem možemo da produžimo na neki način njihovo postojanje među nama", rekao je Tadić, i podsetio da je u Srbiji mnogo mesta poput Aleksinca, u kojima su civili ginuli pod NATO bombama.

"Taj rat je bio zločin protiv naše zemlje i našeg naroda, i tome nemam šta da dodam", naglasio je Tadić, citirajući stih poeme pročitane u okviru komemorativnog programa, da se rat vodio "od Milice do Grdelice".

Aleksinac, gradić sa 17.000 stanovnika u dolini Južne Morave, 5. aprila 1999. u 21.35 avijacija NATO gađala je sa šest projektila velike razorne moći, koji su pogodili sam centar mesta, i u tom napadu poginulo je 11 a ranjeno 50 građana.

Deo centra grada je te večeri pretvoren u ruševine, teško je oštećeno 35 porodičnih kuća, 125 stanova, više privrednih objekata, među kojima i konfekcija "Morava" i "Betonjerka", dom zdravlja, autobuska stanica, niz privrednih i poslovnih objekata.

Jedna bomba je sa lica zemlje zbrisala Ulicu Dušana Trivunca sa šest porodičnih kuća, a deset je uništeno u Ulici Vuka Karadžića.

Bio je to trinaesti dan od početka vojne intervencije protiv tadašnje SR Jugoslavije.

Predstavnici NATO u Briselu su svetskoj javnosti ovaj zločin pravdali "tehničkom greškom", tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.

Kanadski general Luis Mekenzi je tada po obilasku ruševina izjavio: "Zločin je počinjen nad civilnim stanovništvom, nad mirnim građanima, u njihovim porodičnim domovima, na prostorima gde nema apsolutno nijednog vojnog objekta".

Aleksinac je u proleće 1999. godine bombardovan u više navrata.

U bombardovanju 28. marta poginulo je četvoro ljudi. Grad je sa desetak bombi gađan i odmah posle ponoći 28. maja kada je poginulo troje građana, a 20 ranjeno. Srušeno je deset kuća i zgrada, a oko 30 oštećeno.

U toj varošici poginule su u NATO bombardovanjima 1999. godine ukupno 24 osobe.

Na mestu pada projektila podignute su dve stambene zgrade sa 140 stanova a u gradu i toj opštini, uprkos brojnim finasijskim problemima, obnovljeno je oko 600 objekata.

Tokom bombardovanja SRJ, koje je počelo 24. marta 1999. i trajalo 78 dana ubijeno je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 civila, od čega 89 dece.

Danas se navršava 13 godina od početka vazdušnih napada NATO-a na Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ). Tokom bombardovanja koje je trajalo 78 dana ubijeno je, prema dostupnim podacima, oko 2.500 civila, od čega 89 dece. U bombardovanjima teško su oštećeni infrastruktura, privredni objekti, škole, zdravstvene ustanove, medijske kuće, spomenici kulture...

Akcija NATO-a, koju su Vlada SRJ, ali i brojni pravni stručnjaci nazvali agresijom, usledila je posle neuspešnih pregovora o rešenju krize na Kosovu u Rambujeu i Parizu, februara i marta 1999. godine.

O materijalnoj šteti koja je naneta Jugoslaviji tokom bombardovanja izneti su različiti podaci. Tadašnje vlasti u Beogradu procenile su štetu na oko stotinu milijardi dolara i zatražile nadoknadu od članica NATO-a.

Grupa ekonomista G17 štetu je procenila na 29,6 milijardi dolara.

Bombardovanje Jugoslavije okončano je 10. juna, usvajanjem Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Dan ranije, predstavnici VJ i NATO-a potpisali su u Kumanovu Vojno-tehnički sporazum, kojim je precizirano povlačenje snaga VJ sa Kosova i ulazak u pokrajinu međunarodnih vojnih trupa.

NATO je izvodio napade na SRJ sa brodova u Jadranu, iz četiri vazduhoplovne baze u Italiji, a u nekim operacijama učestvovali su i strateški bombarderi koji su poletali iz baza u zapadnoj Evropi, pa i iz SAD.

Nakon nekoliko neuspešnih diplomatskih pokušaja, kriza je okončana posredničkom misijom finskog predsednika Martija Ahtisarija i bivšeg ruskog premijera Viktora Černomirdina, specijalnog izaslanika tadašnjeg ruskog predsednika Borisa Jeljcina.

Najpre je tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, početkom juna, prihvatio njihov plan za razmeštanje međunarodnih trupa na Kosovu, a potom je taj dogovor verifikovala Skupština Srbije.

Jedinice VJ povukle su se sa Kosova nakon donošenja rezolucije UN, a prve međunarodne trupe ušle su na teritoriju Kosova iz Makedonije već 12. juna 1999. godine.

To je do tada bila najveća operacija Alijanse, a najviše vojnika je došlo iz Nemačke, Francuske, Italije i SAD.

U sastavu Kfora na Kosovo je došlo 37.200 vojnika iz 36 zemalja, od čega je 30.000 iz zemalja članica NATO-a. U međuvremenu je broj tih snaga smanjen na oko 6.000.

Prema podacima UNHCR-a, Kosovo je od dolaska mirovnih snaga napustilo oko 230.000 Srba i Roma, a u pokrajinu se vratilo oko 800.000 izbeglih Albanaca.

U mnogobrojnim incidentima u istom periodu ubijeno je oko 500 ljudi, ranjeno više desetina i oteto 200, prema albanskim izvorima.

Prema srpskim izvorima, od početka bombardovanja kidnapovano je oko 1.500 nealbanaca.

Od ukupno raseljenih sa Kosova, prema podacima UNHCR-a koje je u januaru 2008. izneo tadašnji ministar za povratak i zajednice u vladi Kosova Branislav Grbić, na Kosovo se vratilo 16.500 raseljenih, od kojih su 45 odsto pripadnici srpske zajednice.

U prvoj polovini 2010. ministar za povratak i zajednice u Vladi Kosova Saša Rašić je izjavio da se tokom 2009. na Kosovo vratilo 1.553 raseljenih.

Prema izjavi šefa misije UNHCR-a na Kosovu Hermana Sturvolda oko 200.000 iseljenih sa Kosova i dalje se nalazi van njegovih granica.

Srbi čine ogromnu većinu izbeglica sa Kosova, ali ima i nekoliko hiljada Roma, Crnogoraca, Bošnjaka i drugih.

Vlasti u Prištini, pak, ističu da se na Kosovo do sada vratilo više od 18.000 ljudi, pripadnika svih zajednica.

Godišnjica NATO bombardovanja danas će biti obeležena i u Novom Sadu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...

Radio Slobodna Evropa: U Srbiji obilježena 13. godišnjica od početka NATO bombardovanja

Press: Boris Tadić: Bombardovanje bilo zločin protiv naroda