Izvor: BKTV News, 03.Apr.2012, 00:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Predizborna analiza: Rat koalicija
Predsednik Srbije i DS trči svoju političku „solo trku“. Nepoznato je da li će Boris Tadić 7. aprila odlučiti da izađe na „crtu“ i na predsedničkim izborima ili pokušava da obezbedi prednost svoje partije. Predsednik DS je svuda kao „Veliki brat“. On putuje od štala do njive, od poslastičarnice do zanatskih radni i „propoveda“ mala preduzeća.
Izgleda da lider DS može samo da priča o malim preduzećima kada su veće kompanije u dubiozi, a ne može javno da se slika sa srpkim tajkunima. Nije ni čudo što druge političke partije smatraju da Boris Tadić igra „dvostruku“ igru, čas kao lider DS kroz spotove partije, čas kroz javi nastup kao predsendik Srbije.
Ovaj vid političkog marketinga može da se nazove „drp sistem“, odnosno politički bezobrazluk. Ako se lider DS ne odluči da li će kampanju voditi za svoju stranku kao lider ili kao predsendik države postoji mogućnost da druge stranke pokrenu sudski proces protiv Borisa Tadića i DS ili da se organizuje bojkot ovih izbora zbog arogancije predsednika Srbije i DS.
Politički gledano ovi izbori definišu ne snagu partija pojedinačno, već političku snagu i njihovu mogućnost postizbornog partnerstva. DS je okupila malu i dosta „bledu“ koaliciju gde je jedino prepoznatljiv dr Rasim Ljajić. Na drugoj strani je SNS sa prepoznatljivom NS mr Velimira Ilića i drugim partijama među kojima je i PSS-BK više nego prepoznatljivog Bogoljuba Karića.
DS je po svom konceptu koalicija levih koncepcija, a SNS umereno desnih, tačnije desni centar. SPS kao leva koalicija ima svoj već poznati sastav. Socijalisti zajedno sa PUPS i JS uvek taktiziraju između DS i SNS, u zavisnosti od najnižih političkih interesa u postizbornom periodu.
Partija LDP Čedomira Jovanovića ima svoju malu koaliciju gde su i predstavnici sinidikata i NVO. Kao koalicija je i URS Mlađana Dinkića koja je prikrila i stavila u senku G-17 plus, takozvanu ekspertsku stranku koja je nanela Srbiji znatne štete. Ova partija deluje kao regionalistička, ali po modelu i kao partija desnog centra.
Van koalicija su dve konzervativne partije: DSS i SRS. Ove dve partije, očigledno, imaju svoj koncept politike koji je kritičan prema svim opcijama.
Političke izborne teme svih partija se znatno razlikuju u odnosu na izbore koji su održani 2008. godine. Prioritet su ekonomsko socijalne teme, zapošljavanje i dovlačenje stranih investicija. Na drugom mestu je EU, a na trećem mestu je Kosovo i Metohija.
Kampanja 2008. godine imala je kao prioritet EU, Kosovo, pa i ekonomiju. Ova politička retorika ukazuje na to da će postojeće koalicije voditi slične kampanje sa indentičnim redosledom izbornih pitanja. DSS i SRS, pre svega, govoriće posle ekonomskih tema o Kosovu i Metohiji, o štetnoj politici vladajućih partija, ali i o štetnosti ulaska Srbije u Evropsku uniju. Novina u odnosu na izbnore 2008. godine je učešće sindikata na stranačkim listama, NVO, ali i LGBT populacije. Dakle, ni jedna partija sama po sebi nije toliko moćna da može da formira samostalno vlast.
Kako god bilo, ovi izbori koji se dešavaju na Đurđevdan biće definisani kao rat političkih koalcija gde DS i SPS vode svoje kampanje sa elementima konfrontacije. Jedina novina je koalicija URS koja je rezlutat spajanja regionalnih partija i G-17 plus u NVO koja se zove URS. Treba reći da URS nije politička partija, ali da funkcioneri u vladi G-17 plus nastupaju kao da URS upravo to jeste.
Tomislav Kresović
Tweet
