Izvor: Blic, 16.Jan.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako privući neopredeljene birače
Na narednim predsedničkim izborima izvesno je da veća izlaznost sama po sebi neće doneti sigurne „bodove" nijednom kandidatu, mišljenje je analitičara. Trenutno, broj apstinenata iz redova onih koji „navijaju" za Borisa Tadića (DS) i Tomislava Nikolića (SRS), za koje se očekuje da će ući u drugi krug, podjednak je. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Osim što će se kandidati boriti za svoje glasače, moraće, kao i ranijih godina, u očekivanom drugom krugu da mobilišu i glasače kandidata koji su otpali.
Kako za „Blic" ocenjuje Marko Blagojević iz CeSID-a, do 2000. godine bilo je nedvosmisleno jasno da veći odziv glasača više odgovara demokratskom bloku. To pravilo je, međutim, bilo aktuelno do 2004. godine, kada je na predsedničkim izborima pobedio kandidat DS Boris Tadić uz relativno malu izlaznost u drugom krugu od 43 odsto. A da to pravilo više ne važi pokazala je i pobeda Nenada Bogdanovića iz DS na lokalnim izborima iste godine kada je, pored relativno male izlaznosti, izabran za gradonačelnika Beograda.
- Neke pravilnosti u izbornom procesu ne postoje, jer ništa nije uklesano u kamen. Činjenica je da je radikalsko biračko telo više motivisano za izlazak na izbore jer je u pitanju jaka opoziciona stranka koja nudi bolji život u zemlji gde se relativno loše živi. Ali, pitanje je da li će simpatizeri SRS u većoj meri i glasati na izborima - kaže Blagojević.
S njim se umnogome slaže i sociolog Zoran Stojiljković koji napominje da će izlaznost u drugom krugu u prvom redu zavisiti od toga koliko će favoriti ovih izbora i njihovi izborni štabovi uspeti da motivišu svoje biračko telo da izađe na izbore.
- Gledano numerički, od 2002. godine nema razlike u apstinentima koje broje oba bloka. Tadićevi birači su mladi ljudi, razočarani brzinom promena, te zaposleni obrazovaniji ljudi, tranzicioni gubitnici. Nikolićevi glasači su digli ruke od svega i njihova izlaznost će zavisiti od toga koliko će uspeti da ih ubedi da on može da promeni situaciju nabolje - kaže Stoiljković.
Ukoliko, prema njegovim rečima, građani shvate značaj izbora i da je njihov ishod sasvim neizvestan, onda će i izaći u velikom broju. Druga varijanta je: „Ako te boli uvo za izbore, može posle toga da te boli glava", napominje Stoiljković.
Izlaznost na predsedničke izbore 16. novembra 2003. koje je raspisala tadašnja predsednica Narodne Skupštine Nataša Mićić u vreme Vlade Zorana Živkovića, bila je 38,80 odsto. Ovi izbori su propali jer u prvom krugu nije zadovoljen cenzus koji podrazumeva glasanje više od 50 odsto birača, koliko je prema bivšem zakonu o izborima bilo potrebno da bi izbori uspeli. Na ovim izborima većinu glasova osvojio je kandidat SRS Tomislav Nikolić, za koga je glasalo oko 200.000 birača više od drugoplasiranog kandidata DOS-a Dragoljuba Mićunovića.
Ponovljeni predsednički izbori, održani 13. juna 2004, bili su prvi izbori za predsednika od uvođenja višestranačja na kojima je ukinut cenzus. Odluku o tome donela je Narodna skupština 25. februara 2004, na zahtev DSS-a. A tada su prvi put glasali i građani Srbije u dijaspori.
Posle ukidanja nedostižnog cenzusa o odzivu natpolovične većine biračkog tela, bilo je jasno da će Srbija sigurno dobiti predsednika. Doduše, ne odmah u prvom krugu, jer je za pobedu potrebno da jedan kandidat dobije natpolovičnu većinu glasova izašlih birača, ali u drugom svakako, jer u tom krugu otpada i taj uslov. Tako je i bilo: fotelju na Andrićevom vencu osvojio je Boris Tadić, koji je u drugom krugu dobio veći broj glasova od Tomislava Nikolića uz izlaznost od 43 odsto. U prvom krugu izlaznost je bila 47 odsto, a na prvo mesto se plasirao Nikolić, ali nije osvojio natpolovičnu većinu glasova za pobedu.
Studenti traže veći odziv mladih
Na izbore izlazi svega 10,2 odsto populacije do 30 godina. Kako bi izlaznost mladih bila daleko veća, juče je 11 studentskih organizacija na Trgu Republike u Beogradu organizovalo performans u okviru kampanje „Izbori nisu lutrija, izaberi svoju budućnost". Oni su na ovaj način pokušali da motivišu mlade Beograđane da preuzmu odgovornost za stanje u društvu i izađu na izbore za predsednika Srbije.
Ova kampanja, za koju studenti kažu da je politički neutralna, ima jedini cilj da poveća izlaznost na izbore najmlađeg biračkog tela i tako poveća njihovu odgovornost za vlastiti život.
- Mladi su nezainteresovani za izbore jer misle da pojedinačno ništa ne mogu da promene. Ipak, svi zajedno, kao mladi, možemo birati budućnost kakvu želimo da imamo u ovoj zemlji. Do sada su penzioneri bili najaktivnija grupa kada se ide na izbore, a mladi najmanje bitna. Vreme je da se dignemo iz apatije - kaže Simon Simonović iz Studentske unije Srbije.
Prema istraživanju ove organizacije, svega 130.000 mladih od ukupno 1,3 miliona izlazi na izbore, dok čak 93,4 odsto penzionera redovno glasa. Slično je i sa zatvorenicima, od kojih je 97,6 odsto birački aktivno.
- Mladi jesu najpasivnija socijalna grupa u Srbiji. Odluke koje se tiču njih do sada su se donosile stranačkim dogovorima. Kad postanemo aktivniji, i mi ćemo se za nešto pitati - priča Simonović.
Kampanja „Izbori nisu lutrija, izaberi svoju budućnost" sprovodi se u još 11 gradova u Srbiji. Po prvi put je održana u Beogradu, a Studentska unija planira da na sličan način motiviše mlade iz Niša, Novog Sada, Čačka, Kragujevca, Užica i drugih većih gradova Srbije.
A nevladine organizacije Centar za razvoj Srbije, Beogradski fond za političku izuzetnost i Centar modernih veština predstavile su juče brošuru „Tajna glasačke kutije", koja ima za cilj da animira mlade koji prvi put glasaju da izađu na izbore. Kako je rečeno na konferenciji za novinare, brošura će biti poslata na ukupno 10.000 adresa mladih birača. N. Korlat
Paskaljević zbog glasanja dolazi iz Njujorka
Goran Paskaljević se nalazi u Njujorku, gde je u toku velika retrospektiva njegovih filmova koja traje do kraja januara. Naš reditelj je odlučio da prekine boravak u najvećem gradu SAD i dođe u Beograd da glasa.
- Doći ću da glasam za Borisa Tadića jer mislim da je presudno važno podržati njegov politički program, odnosno i institucionalno uvođenje Srbije u Evropu. To je zaista jedini put koji vodi u bolju budućnost. Sve drugo vodi, brže ili sporije, u propast - kaže Paskaljević.
