Izvor: Glas javnosti, 04.Sep.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Glenkoru“ se „Bor“ isplati
BEOGRAD - Švajcarska kompanija „Glenkor“ izrazila je zainteresovanost za strateško partnerstvo sa državom u Rudarsko-topioničarskom basenu „Bor“ i zatražila sastanak s predstavnicima resornih ministarstava, potvrđeno je juče u Vladi Srbije. „Glenkor“ je zasada jedini ozvaničio interesovanje, a u domaćoj javnosti se spekuliše da su za partnerstvo zainteresovani grčko-ruski konzorcijum i već poznati „stari igrači“ - „Ist point“, firma domaćeg biznismena Zorana >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << Drakulića, i austrijski „Atek“. U „Ist pointu“ zasada nisu mogli da potvrde ovu informaciju.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u RTB-u Rudolf Navijalić ocenio je da nije isključeno da švajcarski „Glenkor“ na kraju bude jedini ponuđač za strateško partnerstvo sa državom u RTB-u.
On je tu konstataciju potkrepio tvrdnjom da „sobu s podacima“ u RTB-u u skorije vreme gotovo niko nije posetio, što, prema njegovim rečima, nije neobično zato što se zna da su dugovi RTB-a narasli na gotovo milijardu dolara, a i uslovi za učešće na tenderu su dosta oštri. Navijalić je izrazio sumnju da je „Glenkor“ pravi partner za RTB.
- Ne znam koliko je to dobro rešenje, jer su se oni do sada uglavnom bavili trgovinom metalom. Sada imaju neku malu proizvodnju nikla i bakra, odnosno imaju mali rudnik u Australiji - rekao je Navijalić i podsetio da će kompanija koja uđe u strateško partnerstvo imati obavezu da deo dugovanja isplati i da oko 500 miliona dolara uloži u opremu i novu tehnologiju, ali i da ispuni uslov da bude u branši, obezbedi proizvodnju od najmanje 100.000 tona koncentrata ili 80.000 tona bakra.
Gigant sa obrtom od 142 milijarde dolara
Kompanija „Glenkor“ je među vodećim firmama u trgovini metalima, pre svega, cinka i bakra, a osnovana je 1974. godine i ima sedište u Švajcarskoj. Prema zvanično obavljenim podacima, u 2007. godini imala je obrt kapitala od oko 142,3 milijarde dolara i ostvarila dobit od oko 60 milijardi dolara.
U početku, „Glenkor“ se bavio prodajom metala i nemetala, rude i sirove nafte, a danas direktno i indirektno zapošljava više od 50.000 ljudi u više od 40 zemalja. „Glenkor“ ima snažan udeo u proizvodnji cinka, olova i bakarnog koncentrata u Kazahstanu, a vlasnik je i 35 odsto u firmi „Ekstrata“ koja se bavi rudnicima bakra i ta kompanija se ranije pominjala kao zainteresovana za kupovinu RTB-a. „Glenkor“ je vlasnik i 73 odsto akcija u rudniku bakra i kobalta u Zambiji, a značajan udeo ima na tržištu metala na Filipinima.
Prema međunarodnoj agenciji „Standard end Purs“, ima solidan rejting BBB.
- „Glenkor“ nema toliku proizvodnju i oni su uglavnom trgovci. NJima je isplativo da uđu u taj posao, ali je pitanje da li je nama to isplativo - napomenuo je Navijalić i istakao da je „simptomatična izjava“ ministra ekonomije Mlađana Dinkića, data ranije, da austrijski „Atek“ nema pravo da učestvuje u kupovini RTB-a.
- Smatramo da „Atek“ ima prava jer tender nisu oborili oni, već država. Zatim, ne radi se o istom tenderu, jer su prethodno bili tenderi za prodaju imovine, a ovo je tender za strateško partnerstvo - kazao je Navijalić i ponovio da je RTB i dalje predmet „političkih igara“ o čemu svedoči i informacija da će mesto direktora u tom basenu pripasti Socijalističkoj partiji Srbije.
- SPS-u su dali RTB i ovaj region, a za mesto direktora spominje se bivši direktor RTB Blagoje Spasovski koji je 2001. godine bio oteran iz preduzeća kao loš rukovodilac - naveo je Navijalić, a prenosi Tanjug.
Posle skandala sa neplacenim porezom u SAD, Mark Rich je rasformirao firmu “Mark Rich”, a glavne filijale (Glencore, Trafigura, Xstrata itd.) su nastavile sa radom. Glencore i RusAl ruskog tajkuna Deripaske su pre dve godine formirali zajednicki konzorcijum SUAL, koji proizvodi trecinu svetskog aluminijuma. Slobodna Evropa je prosle godine objavila citavu seriju mojih komentara o Ricu i Organizovanom kriminalu. Citiracu pojedine pasuse iz njih:
SLOBODNA EVROPA (16. april 2007.): Indymedia Documentattion Project je 16. maja 2005. objavila da je Marc Rich, milijarder, rodjen 1934. u Holandiji. Januara 2001. g. pomilovao ga je Bil Klinton (nekoliko sati pre isteka mandata, da to ne moze da ospori Kongres). Zivi od 1983. g. u Svajcarskoj (Zoug), kao direktor firme Marc Rich Holding. Gregory Loutchanski je cuveni ruski mafijas, koji je prebegao u Austriju. Firma Marc Rich Holding je 1974. g. osnovala Glencore international, koja trenutno ima preko 50 filijala sirom bivseg SSSR-a i najveci je proizvodjac aluminijuma u SAD. Italijanska anti-mafijaska policija je 25. novembra 2002. g. u Bolonji zapocela tajnu operaciju “toile d’araignee”. Ispitivali su 150 racuna Marc Rich-a i Loutchanskog, u bankama Benex (SAD), Lowland (SAD), Becs (SAD). To su filijale cuvene banke Bank of New York. Takodje, i u banci Credit Lyonnais (Francuska). Sedam MILIJARDI DOLARA je proslo kroz banku Bank of New York u toku 1997. g. Novac je dolazio iz banaka drzava bivseg SSSR-a.
Loutchanski je 1989. g. formirao u Becu metalursku firmu Nordex, koja ima filijale u Kanadi, Nemackoj, Irskoj, Letoniji, Rusiji, Ukrajini i Svajcarskoj. Interpol je utvrdio da je to zajednicka kompanija Marc Rich-a i Loutchanskog. Firma Metaleurop iz Nordenhama (Nemacka) proizvodi elektroliticki cink. Saradjuje sa svajcarskom firmom Xstrata (filijala firme Glencore), koja je takodje konkurisala na Tenderu za kupovinu RTB-a. Izvrsene su transakcije 100 miliona dolara izmedju Metalueurop-Glencore (Xstrata).
Washington Times je 21. juna 2002. g. objavio da je ruski mafijas Gregory Loutchanski bio gost u Beloj kuci (SAD) i u Izraelu. Da je formirao metalursku firmu Nordex, koja ima filijale u Moskvi, Becu i SAD. Da ga je Marc Rich povezao sa predsednikom Klintonom. Nordex je trgovao nuklearnim materijalom, narkoticima i oruzjem, uz dozvolu KGB-a. Oktobra 1993. g. Loutchanski je vecerao sa predsednikom Demokratske stranke u Vasingtonu, a sa Klintonom 11. jula 1995. Nemacka tajna sluzba je ispitivala delovanje firme Nordex, koja je ostvarila promet od 3 milijarde dolara u trgovini sa zapadom. Nordex je najverovatnije saradjivao sa Severnom Korejom i Irakom. Nordex kontrolise 100 firmi iz bivseg SSSR-a, koje saradjuju sa zapadom. Loutchanski je cesto gostovao u Kanadi i Izraelu. Kompanija Nordex je odigrala glavnu ulogu u razbijanju SSSR-a.
Washington Times je 12. jula 2004. g. objavio clanak sa podnaslovima: Clinton Scandals, Glencore, Marc Rich, Nordex, NRLC, Russian Mafiya. Napisao je da je ruski mafijas Loutchanski osnivac firme Nordex, da je vecerao sa predsednikom Klintonom, da je firma izvozila nuklearni materijal na zapad i uvozila radioaktivni otpad.
The Observer je objavio 16. juna 2002. g. da su mafijasi Igor i Oleg Berezovskii zaradili 9 milijardi dolara za sest godina. Americka kompanija Benex Worldwide je saradjivala sa cuvenom bankom Bank of New York, preko koje su “prali pare”. Njihova kompanija Kama Trade ima prostorije u eksluzivnom delu Pariza (Champs Elysée).
SLOBODNA EVROPA (17. april 2007.): Mark Rich je jedan od najvecih zivih mafijasa u svetu. U Americi ga zovu “kralj utaje poreza”, a u Rusiji “Grandfather Russian Mafiya”. Fransis Evans je autor članka objavljenom u Švajcarskim novinama iz kojih izdvajam samo neke detalje. Njegova imovina je još 1983. procenjena na 10 milijardi dolara. Nezakonito je sarađivao sa ajatolahom Homeinijem iz Irana. Bio je povezan sa Sadamom Huseinom u čuvenoj aferi “nafta za hranu”. Interpol tvrdi da je Mark Rič učestvovao u stvaranju ruske mafijaške firme Nordeks. Prali su novac preko njujorške banke, a pare i lopovi su završili u Izraelu.
Hilari Klinton je kao prva dama SAD uspostavila vezu izmedju americkog mafijasa Mark Rica i njenog supruga Bila Klintona, predsednika SAD. Marc Rich je postao veliki donator Demokratske stranke, a takodje i covek koji je lobirao u svojim krugovima biznismena i mafijasa za Klintona. To prijateljstvo je bilo javno, sve do sudjenja Ricu zbog utaje poreze (od preko 200 miliona dolara) i njegove poslovne saradnje sa Homeinijem. Smatra se da bi Ric bio osudjen na 300 godina zatvora (prakticno, dozivotno), ali ga je predsednik Klinton abolirao 20. januuara 2001. godine, svega dva sata pred istek mandata, da to Senat ne bi mogao da ospori (otvori veb-sajt CNN-a i zatrazi podatke o Mark Ricu). “Danas” je februara 2004. g. objavio duzi feljton «Propast vreba iza coska», novinara Dejvida Halberstama. Ceo clanak (od 10. februara) u feljtonu je posvecen vezi izmedju predsednika Bila Klintona i mafijasa Mark Rica. Ric je prebegao u Svajcarsku i rasformirao firmu “Marc Rich”, a posao su nastavile glavne filijale Glencore i Trafigura.
Glencore i Trafigura sada ostvaruju godisnji zvanicni promet od preko STO MILIJARDI DOLARA u stotinu filijala sirom sveta, ukljucujuci i sve drzave bivseg SSSR-a. Posto je Mark Ric poslednjih decenija zvanicno trgovao obojenim metalima, energentima, zitaricama i elektricnom energijom (a nezvanicno oruzjem i nuklearnim otpadom), onda je jasno koja su jugoslovenska preduzeca trgovala sa njime. Navescu ona, za koja sam 100% siguran. To su najvazniji bivsi i sadasnji pogoni RTB-a, Zorka Sabac, NIS, EPS, Fabrika kablova iz Jagodine, Valjaonica bakra i Valjaonica aluminijuma iz Sevojna, Aluminijumski kombinat iz Podgorice itd, odnosno preko 70% privrede Srbije i Crne Gore. Na veb-sajtu firme “Zorka Holding” iz Sapca pise: "Poslovanje sa stranim firmama ostvarivano je posredstvom renomiranih firmi: Mark Rich ; Glencore ; Trafigura ; Balkan." Aluminijumski kombinat iz Podgorice dugovao je firmi Glencore skoro 100 miliona dolara, a prodat je za “saku dolara” Deripaski.
SLOBODNA EVROPA (18. april 2007.): Borski RTB je 1989. uvezao 10.000 tona cuvenog portugalskog kocentrata sa zivom i radioaktivnim otpadom. Koncentrat je isporucila firma “Mark Rich”, a posrednik je bio Genex. Ocigledno je da je u koncentratu bilo RADIOAKTIVNOG otpada, jer je 29. avgusta doslo do povecanja radijacije u Beogradu 3.400 puta, a ko zna koliko u Boru i okolini. Pukla je bruka, koja je na jedvite jade zataskana. Ubrzo je doslo do raspada SSSR-a, pa su stvorene ogromne mogucnosti sirom bivseg SSSR-a za uvoz radioaktivnog otpada, sto su Mark Ric i KGB-ovi tajkuni garantovano iskoristili, uz pomoc nasih “biznismena”, iskusnih u tom poslu. Skladiranje otpada se placa oko 2.000 dolara po kilogramu, pa su zaradili milijarde dolara u tom “smrtonosnom biznisu”. Kasnije je u Moskvi osnovana zloglasna Veksim banka, kroz koju su prosle stotine miliona RTB-ovih para, kojima se zaturio trag. Mark Ricovi sluzbenici Vuk Hamovic i Vojin Lazarevic su akcionari Veksim Banke i nase Nacionalne stedionice.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. u penziji iz otrovanog, ozracenog i opljackanog Bora
