Izvor: novazvezdanastaza.com, 25.Sep.2012, 15:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

I posle Zorana - Zoran

Пишe: Владислав Б. Сотировић


Да се из једног тоталитаристичког политичког система ипак не може прећи у демократски (тј. анти-тоталитаристички) политички систем без класичне револуције и грађанског рата који је пратећа појава свих правих револуција управо нам ових дана пред одлучујућу „Осму" седницу Политбироа ЦК Демократске странке у новембру месецу текуће године потврђују њени страначки лидери кријући се иза иконе „Нашег највећег сина демократије" – Др. Зорана Ђинђића (1952. г.−2003. г.), једног од Др. у плејади „домаћих" лидера политичких странака, стојећи тако раме уз раме са својим земљаком Др. Војиславом Шешељем. Да се у свим тоталитаристичко-једноумним политичким системима мора имати непогрешиви страначко-национални лидер – „Највећи син свих наших народа и народности" – коме се цијела нација клања (и носи штафете), а који је наравно под „Законом о заштити лика и дјела" уверили смо се такође пролетос поводом још једне обљетнице устрељавања србијанског премијера 2003. г. на промотивно-пропагандним феријама Ђинђићевих страначких наследника о „Првом демократском премијеру Републике Србије". Наравно, погодили сте о коме је реч. Ђинђићеви омладинци, „комсомол ДС", по Брозовој традицији да свет на омладини остаје, покушали су да изведу чак и један рециталски перформанс цитирајући (напамет) пророчанске мисли Великог Вође демократске револуције која је стожер нашег европског пута. За сада остаје да изнајме неког искусног Јову Капичића да их стручно увежба у рецитовању да не би правили и даље Смехотресну Олимпијаду пред ТВ камерама и милионским аудиторијумом на YouTube-у и осталим интернет порталима.

Nastavak na novazvezdanastaza.com...