Izvor: Politika, 11.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Terminator idol mladih
Beogradski osnovci najradije gledaju serijske filmove, a najmanje pažnje poklanjaju obrazovnom programu
Oko 27 odsto gradskih osnovaca pred televizijskim ekranom provodi između dva i tri sata dnevno, a polovinu ovog vremena rezervisali su za serijski program. Odmah posle serija, na listi omiljenih dečjih emisija nalaze se igrani, pa crtani filmovi i muzika, a najmanji deo pažnje (15,7 odsto) osnovci poklanjaju obrazovnom programu, pokazali su rezultati istraživanja studenta >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << završne godine pedagoškog odseka Filozofskog fakulteta.
U istraživanju koje je, u organizaciji Pedagoškog društva Srbije, sprovedeno sredinom prošle godine, a koje je obuhvatilo 756 učenika osmog i četvrtog razreda osnovnih škola, više od jedne trećine đaka izjavilo je da je akcioni heroj njihov omiljeni lik. Malo manje popularni su akteri naučnofantastičnih i avanturističkih filmova koji su dobili 25, odnosno 22 odsto dečjih glasova.
Studenti istraživači Aleksandar Marković i Vladeta Milić izjavili su da se izneseni podaci ne razlikuju suštinski od rezultata velikih svetskih istraživanja, a Terminator je omiljeni filmski "junak" naših osnovaca, kao i dece iz raznih delova Zemljine kugle.
Budući pedagozi su istakli da loše efekte po dečju psihu ostavljaju filmovi u kojima su nasilnici predstavljeni kao pozitivni akteri koji su nagrađeni za svoja nedela.
– Deca se veoma lako identifikuju sa likovima i trebalo bi da uviđaju razliku između opravdanog i neopravdanog nasilja. Efekat nasilnika podstiče nasilno ponašanje i gledalac postepeno postaje neosetljiv na nasilje u stvarnom životu. Takođe, ovakav žanr filmova stvara zavisnost i stalno nanovo budi želju za gledanjem – istakli su akademci.
Njihov kolega Nenad Stevanović je na istom uzorku dece ispitao uticaj video-igara na porast agresivnog ponašanja mališana. Oko 65 odsto beogradskih osnovaca igrice igra povremeno, dok 21 odsto njih to čini svakodnevno. Najviše mališana (62 odsto) nadmeće se sa virtuelnim protivnicima kod kuće, dok nemali broj njih to čini i u kući i u igraonicama. Gotovo polovina najmlađih ispitanika najviše voli akcione igrice, a samo sedam odsto se radije odlučuje za misaono-logičke igre. Avanturista je, i u ovom slučaju, omiljeni dečji junak.
Mališani kažu (njih 77 odsto) da igrice igraju jer su zabavne, 13 odsto kaže da ih uzbuđuju, a samo 1,7 odsto smatra da može da nauči nešto korisno. Nenad Stanković ističe da efekat elektronskih igara može da bude pozitivan i negativan.
– Ovaj vid popularnih igara stvara psihološku zavisnost i ostavlja posledice po zdravlje dece koja, zbog sedenja za računarom, imaju slabiji vid i krivu kičmu. Ipak, na mališane koji su imala neki stres ili zdravstvene tegobe igrice mogu delovati blagotvorno, jer zahtevaju koncentraciju, razvijaju čula, reflekse i inteligenciju. Takođe, uz pomoć njih se brže savladava jezik i rad za računarom – smatraju pedagozi i dodaju da roditelji i profesori moraju da kontrolišu najmlađe prilikom igranja elektronskih igrica, jer su one često neprilagođene njihovom uzrastu.
Zbog haosa na našem tržištu, osnovci mogu da kupe video-igre koje, zbog neprimerenog sadržaja i povećanog nasilja, na Zapadu mogu da kupe samo punoletne osobe. Takođe, broj mesta na kojima deca bez nadzora mogu da se nadmeću sa virtuelnim junacima je sve veći. Prema rečima profesora dr Gordane Zindović, mentora ovih istraživanja, roditelji bi trebalo da ponude deci alternativu i da ograničavaju vreme koje njihovi mališani provode igrajući igrice i to samo one primerene njihovom uzrastu.
--------------------------------------------------------------------------
Uticaj reklamnih poruka
Na jučerašnjoj tribini predstavljena su i istraživanja uticaja reklamnih poruka sa bilborda. Ivana Stanković i Ana Janković, studenti pedagogije, između ostalog, primetile su da lepi mladići i devojke uvek reklamiraju proizvode opasne po zdravlje, a prosečni ljudi "iz komšiluka" bankarske usluge. Studenti su takođe, u elektronskom obliku, pokazali kako jedna te ista slika uz pomoć različitih pozadina može da šalje drugačiju poruku.
J. Kisin
[objavljeno: 11.12.2006.]
