Izvor: Politika, 24.Okt.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ozelenjavanje krajem godine
Za ostvarivanje Programa ozelenjavanja i pošumljavanja gradonačelnik odobrio osam miliona dinara, prvi deo se odnosi na oplemenjavanje prostora u dvorištima škola i vrtića
Za nastavak radova na unapređenju prestoničkog zelenila, gradonačelnik Nenad Bogdanović nedavno je odobrio osam miliona dinara za ostvarivanje Programa ozelenjavanja i pošumljavanja zelenih površina u glavnom gradu. Tim povodom juče su u Skupštini grada govorili Branislav Božović, sekretar za >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << zaštitu životne sredine, Dunja Knežević, sekretar za komunalno-stambene poslove, i Radovan Draškić, direktor preduzeća "Zelenilo".
– Prvim delom ovog programa obuhvaćeni su troškovi nabavke i transporta sadnica za oplemenjavanje prostora u dvorištima škola, vrtića i drugih obrazovnih ustanova. Na tim površinama biće zasađen veliki broj sadnica lišćara i četinara. Drugom kategorijom obuhvaćena je popravka postojećih i sadnja novih drvoreda, dok će treći deo programa biti ostvaren formiranjem proizvodnje za očuvanje biljnih vrsta u najstarijem stakleniku iz druge polovine 19. veka u Topčideru – objasnio je Branislav Božović.
Deo radova obuhvaćenih Programom ozelenjavanja i pošumljavanja zelenih površina počeće, ako dozvole vremenski uslovi, već krajem godine, a najavljena sadnja muških potomaka topole koja se proizvodi u rasadniku biće moguća tek za dve godine.
U okviru redovnog programa održavanja zelenih površina od 2001. godine do sada, iz gradske kase izdvojeno je oko 400.000.000 dinara. Od jedanaest većih parkova, koliko je dosad obnovljeno, ostalo je još da bude završen posao na postavljanju ograde u Karađorđevom parku i svetiljke i klupe za skver kod Doma Vojske.
Prema rečima Dunje Knežević, sekretara za kominalno-stambene poslove, u toku ove godine za poslove redovnog održavanja zelenila iz gradske kase izdvojeno je 1.135.000.000 dinara.
– Uveliko se radilo i u stambenim četvrtima Zvezdare, Vračara, Voždovca, Rakovice, Novog Beograda i Zemuna. Obnovljeni su sportski tereni, dečja igrališta i stepeništa. Od 2001. godine do sada zasađeno je više od 10.000 sadnica, a ukupna vrednost tog posla bila je 40.000.000 dinara – kazala je Kneževićeva.
Da se od 2000. godine na ovamo više ulagalo u uređenje gradskih zelenih površina potvrđuje i podatak da je u periodu od 1986. do početka novog milenijuma obnovljen jedino zeleni vrt na Čuburi.
– U poslednjih nekoliko godina obnovljeni su gotovo svi veliki gradski parkovi. Za dve nedelje biće završen Mali Tašmajdan, posle čega sledi uređenje parka Veliki Tašmajdan, a zatim i Topčidera. Sa Sekretarijatom za sport i omladinu već smo ugovorili posao obnove školskih dovorišta, a na naležnima ostaje da nam dostave spisak prioriteta. Planom je predviđeno i održavanje površina u sastavu kliničkih i bolničkih centara i prostora oko domova zdravlja – najavio je Radovan Draškić, prvi čovek "Zelenila".
U narednom periodu naglasak će biti na uređenju zelenih površina u stambenim blokovima i naseljima koji su prilično zapušteni, a reč je o blokovima 2 i 5 u Novom Beogradu.
Draškić je podsetio da je u toku minule godine u glavnom gradu posađeno oko sedam hiljada stabala, što je za oko dve hiljade sadnica manje u odnosu na tekuću godinu. Iako se u Beogradu godišnje poseče između 2.500 i 3.000 stabala, u "Zelenilu" kažu da u toku godine na zelenim površina širom prestonice bude posađeno tri do četiri puta više drveća nego što je posečeno. Ozbiljan problem predstavlja i korovska biljka ambrozija koja izaziva teškoće u disanju i alergijske reakcije kod brojnih sugrađana. Iz ove komunalne kuće napominju da je na potesu oko Vojvođanske ulice u Novom Beogradu do sada uređeno oko 25.000 kvadratnih metara prostora na kojem je nekontrolisano nicala ambrozija.
Prvi čovek "Zelenila" ponovio je da su neuređene građevinske parcele veoma pogodno tlo za rast ove korovske biljke.
– Naši radnici ne smeju da kroče na gradilišta koja su, primera radi, u vlasništvu Direkcije za građevinsko zemljište. Trebalo bi postaviti pitanje nadležnim službama ove direkcije zašto ne uređuju gradilišta na kojima, svi znamo, cveta ambrozija. To je njihova obaveza – kratko je objasnio Draškić.
M. R. B.
[objavljeno: 24.10.2006.]
