Izvor: Politika, 07.Avg.2015, 08:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Junkovac vapi za vodom
Iz slavina u domaćinstvima lazarevačkog sela već danima izlaze samo vazduh i komadi korozije. – U veš-mašine sipaju vodu iz bunara
Umesto da se priprema za dolazak treće bebe, Dragana Stojanović iz Junkovca vreme provodi na relaciji bunar – plastično bure odakle sa zebnjom uzima svaku kap vode. U njenoj kući na vrhu sela nadomak Lazarevca već deset dana iz slavina izlaze samo vazduh i komadi korozije. Od vode ni traga.
– Živimo kao u sedamnaestom veku. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Vode nema danima. Kupamo se, peremo veš i posuđe samo kada muž frezom dovuče vodu u balonima iz Lazarevca ili sa kopa. Tu vodu zagrejemo na šporetu, sipamo u kanticu i polivamo se. Ne pamtim kada sam sa česme nasula sebi čašu vode ili decu istuširala vodom iz bojlera – priča Dragana.
Jedini spas joj je bunar u bašti, dubok tridesetak metara. Na dnu ima još malo vode.
– Ne smem sama da izvlačim vodu iz bunara zbog trudnoće. Deca su mala i ona ne mogu pa moram da sačekam supruga koji radi u smenama da dođe kući i izvadi nam vodu – kaže Dragana.
Njen muž Dejan zaposlen je na kopu Rudarskog basena Kolubara. Kada se vrati iz smene, odelo mu se crni od prašine.
– Radni kombinezon na ruke ne mogu da operem jer mi smeta kada se sagnem. Snalazimo se tako što vodu iz bunara naspemo u mašinu za veš kada pumpa prima vodu i tako mu operem odeću za posao – objašnjava Dragana. Njenom sinu je pre nekoliko dana bio rođendan, ali nije bilo slavlja jer domaćica nema čime ni čaše da opere. Ni tortu mu mama nije pravila, morali su da je kupe.
Deo Junkovca, kažu meštani, opslužuje cisterna vode sa kopa, koju daje Rudarski basen Kolubara.
– Nažalost, tu vodu mi ne dobijamo jer nismo na spisku. Kakvom – ne znam, jer kod nas niko nije dolazio da nas pita kako nam je i da li imamo vode – priča Dejan Stojanović.
Dragocene tečnosti danima nema ni porodica Mileve i Milovana Jovića.
Ovaku situaciju sa vodom ne pamti ni sedamdesetšestogodišnji Sreten Matijašević
– Vodu za piće i kupanje zet dovozi iz Vrujaca i Nemenikuća. Do Vrujaca ima u jednom pravcu oko 70 kilometara. Druge nam nema. Desi se da cisterna, zbog radova na kopu i opsluživanja bagera, ne naiđe i po dva dana, a mi moramo da skuvamo ručak, okupamo se. Za baštu imamo vodu iz bunara koja nije ni tehnička, a i nje je sve manje – objašnjava tešku situaciju Milovan Jović.
Spržena raspukla zemlja i suve česme sa kojih kap –više mulja nego vode – tek ponekad kane, stvarnost je koju već danima na temperaturama i do 40 stepeni preživljavaju stanovnici Junkovca.
– Problemi sa vodom počeli su još prošle godine posle poplava, ali je vode ipak u nižim delovima mesta bilo po četiri, pet sati dnevno. Od pre dva meseca, u toku celog dana ukupno imamo po dva sata vode. Nešto malo ujutro, u podne i predveče, ali sa česama ne teče voda kad dođe jer pritisak isteruje mulj. Od takve vode sam dobila i ekceme po rukama, a komšinica osip po telu – napominje meštanka Zorica Jovanović.
Ovaku situaciju sa vodom ne pamti ni sedamdesetšestogodišnji Sreten Matijašević.
– Sve je počelo pre dvadesetak godina. Tada je prilikom radova na kopu potkopana žila koja je vodom snabdevala bunare u selu. Rudnik je zbog toga bio u obavezi da nam obezbedi vodu, pa su izgrađeni veliki bunari na kopu. Problemi traju već pet, šest godina, ali nije bilo ovako. Ponekad je leti nedostajalo dragocene tečnosti, ali nikad se nije dogodilo da je dva meseca ljudi imaju samo po dva sata – priča Matijašević.
Kako se priča po selu, situacija se iskomplikovala kada su lopovi pokrali pumpe i kablove sa bunara na kopu. To je bio početak mučenja za oko 800 meštana Junkovca.
-----------------------------------------------------------
Tužna rika žedne stoke odzvanja selom
Ne vape samo Junkovčani za vodom. Teže im pada to što stoku nemaju čime da napoje.
– Jedna cisterna nije dovoljna za ovoliko selo. Samo ja imam deset krava, četiri junice, dva bika i pet konja. Ujutru iz cisterne im naspem vodu u dve kade i to je to za ceo dan. A samo jedna krava u toku dana vodu mora da pije najmanje tri puta i potrebno joj je oko 150 litara. Konju je potrebno četrdesetak litara. Duša me zaboli kada ih čujem kako žedni tužno riču – priča poljoprivrednik Vladan Belaćević.
Pre neki dan mu se oždrebila kobila, ali je ždrebe uginulo.
– Majkalo je jer ni ono ni majka nisu imali dovoljno vode. Nadam se kiši i zbog stoke, ali i kukuruza koji sam posejao na devet hektara. Ako ne padne uskoro, sa njim je gotovo. A čime ću na jesen da hranim stoku, ne znam. Već sada zbog niske otkupne cene mleko dajem svinjama – priča Belaćević.
