Izvor: Press, 27.Jan.2011, 00:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zoniranje grada prema jačini zvuka
Stručnjaci za akustiku rade studiju na osnovu koje će Beograd biti podeljen na zone u kojima će buka biti ograničena određenim brojem decibela
Grupa stručnjaka iz oblasti akustike sa Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu radi analize da bi pripremila teren za akustičko zoniranje grada. Tim čine profesori Miomir Mijić i Dragana Šumarac-Pavlović sa saradnicima i studentima koji se specijalizuju za ovu oblast.Zoniranje grada po jačini buke >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << nije njihov prvi zadatak ovakve vrste. Ovi iskusni stručnjaci su projektovali akustiku "Beogradske arene", Opere u Mariboru, Opere u Ljubljani, više pozorišta u Makedoniji, Sloveniji, Rusiji i Srbiji, a ovih dana se bave akustikom Hrama Svetog Save.
Beograd - bučna sredina
Zoniranje grada podrazumeva da se na njegovoj mapi iscrtaju granice u okviru kojih se tačno zna koliko je u decibelima dozvoljena buka danju i noću. Faktičko stanje na terenu promenilo se u poslednjih 20 godina i sada treba da se akustičke zone u Beogradu prilagode tome. Mapa sa iscrtanim zonama predstavljaće dokument koji će doneti grad i na osnovu toga ćete znati koliko je decibela dozvoljeno u delu grada ili u ulici u kojoj stanujete. Na osnovu zoniranja praviće se akcioni planovi i strategija borbe protiv buke.
- Naša ideja je da u ovoj fazi rada posmatramo jedan deo grada koji sadrži razne kombinacije sadržaja karakterističnih za Beograd i da na tom primeru "snimimo" stanje da bi na osnovu toga proizašle preporuke kako da se zoniranje uradi u čitavom gradu. Na odabranom delu grada treba da detektujemo probleme i ponudimo rešenja, da bismo u sledećem koraku počeli sa zoniranjem - navodi Dragana Šumarac - Pavlović.
Kada je o Beogradu reč, zoniranje nije jednostavan zadatak zbog isprepletanosti sadržaja. Stručnjaci tvrde da to nije samo pitanje akustike, već jedno kompleksno pitanje koje se tiče i urbanizma, akustike i politike. Profesori su već započeli određene analize na terenu da bi detektovali specifičnosti Beograda za koji kažu da je u globalu bučna sredina sa malim oazama tišine.
- Beograd je delikatan zbog koncepta saobraćaja, konfiguracije reljefa (na Kalemegdanu se čuje buka sa Gazele koja je prilično daleko), kao i zbog niza drugih specifičnosti. Jedan od karakterističnih izvora buke u Beogradu svakako su okupljanja i živost ljudi na ulicama. Ako imate ulicu u kojoj celu noć ljudi prolaze, okupljaju se, dovikuju i razgovaraju, to ne može da bude tiha zona. Pitanje je da li je u ulicama kao što je Strahinjića bana kritičnija buka koja dopire iz kafića ili od žamora ljudi koji se do kasno skupljaju pred kafićima - tvrdi Miomir Mijić.
Govor gori od saobraćaja
Prema rečima profesora Mijića, na osnovu procenta stanovnika ugroženih bukom, u Beogradu su ljudi koji žive u blizini magistralnih saobraćajnica najugroženiji.
- To su široka zona oko autoputa, Karađorđeva ulica, Bulevar despota Stefana, ulice sa tramvajima... U ovoj fazi treba detektovati koje ulice u Beogradu imaju toliko intenzivan saobraćaj da u akustičkoj podeli ne mogu spadati u tiše zone (čisto stambene ili stambeno-poslovne), već u zonu sa višim dozvoljenim nivoom buke. Međutim, interesantno je da jednoličan zvuk saobraćaja manje smeta i na njega se čovek lakše navikne nego na buku koja nosi informacije kao što su govor i muzika, pa saobraćajna buka pod određenim okolnostima čak može da bude korisna ako "maskira" druge zvukove - objašnjava Mijić.
Rok za zoniranje gradova Evropske unije bio je 2007. godine, da bi se ove godine završile i karte buke, a kod nas bi, kako smatraju naši sagovornici, taj proces mogao da bude završen najkasnije do 2017. godine.
