Izvor: Prva.rs, 21.Jan.2015, 13:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srećan rođendan, maestro!
Muzika je njegov život pratila od samog početka, a prati ga i dan danas. Usprkos „zrelim“ godinama, Plasido Domingo vodi dve operske kuće, diriguje i još ne može bez najvažnijeg – pevanja.
Kosa je u međuvremenu posedela, brada isto tako. Ali godine su očigledno zaobišle njegov glas u šta se nedavno mogla uveriti i publika u beogradskoj Areni.
Tenor koji povremeno preuzima i uloge koje zahtevaju baritonski >> Pročitaj celu vest na sajtu Prva.rs << glas, u na svetskoj muzičkoj sceni je prisutan već 50 godina.
Muzika i pevanje pratili su njegov život od samog početka. Plasido Domingo rođen je 21. januara 1941. godine u Madridu u porodici u kojoj je muzika bila deo svakodnevice; njegovi roditelji su bili popularni izvođači zarzuela, tradicionalnih narodnih španskih napeva.
Nakon što se 1949. godine porodica preselila u Meksiko, Plasidovo školovanje i interes za muziku nije se nipošto umanjio.
Naprotiv, već kao dvadesetogodišnjak nastupio je u ulozi Alfreda u Verdijevoj „Travijati“, a samo nekoliko godina kasnije (1966) uskočio je umesto bolesnog kolege, operskog pevača u njujorškoj gradskoj operi.
Tim nastupom odmah je osvojio i publiku i kritiku, što mu je definitivno otvorilo sva vrata svetske operske scene. U samo nekoliko godina, Plasido Domingo postao je poznat i u Milanu, Londonu, Beču, Berlinu, Njujorku i Buenos Airesu i to prvenstveno po prvoklasnim interpretacijama Verdijevih opera.
Njegov repertoar se u međuvremenu sastoji od oko 135 opera; većinom italijanskih i francuskih romantičara poput Verdija, ali i Pučinija, Leoncavala, Bizea i Maseneta.
No, Domingo tokom karijere nije zaobilazio ni nemačkog velikana Riharda Vagnera, iako mu je, barem u početku, taj kompozitor, kao i nemački jezik, stvarao određene poteškoće. Tako je recimo u jednom intervjuu 1976. godine izjavio da „Vagnerova dela osim jezika, odlikuju i još neke druge, sitne „pakosti’“, misleći pri tome, kako je kasnije objasnio, da je „zaista teško jednom tenoru koji uglavnom peva dela italijanskih ili francuskih majstora, otpevati neku Vagnerovu operu“.
No, uprkos tome, njegov san da jednoga dana ipak uspe da peva Tristana se ostvario 2005. godine.
Osim što mu je uvek uspevalo da napuni koncertne dvorane i opere, Plasido Domingo punio je i stadione.
Jedan od njegovih najpoznatijih nastupa svakako je onaj 1990. godine kada je zajedno sa Lučanom Pavarotijem i Hozeom Karerasom održao koncert povodom otvaranja Svetskog fudbalskog prvenstva u Italiji. Trojica tenora koji su slične nastupe ponovili i na tri sledeća SP, time su pokrenuli i trend muzičkog okupljanja tenora.
Uz operu, Plasido Domingo se oduvek zanimao i za vođenje orkestara, odnosno za dirigovanje, iako se za tu vrstu posla nikada zapravo nije školovao. „Dirigovanje sam učio samo kratko Visokoj školi u Meksiku. U tom smislu sam se sam školovao i to jednostavno putem slušanja. Kada više ne budem pevao, tada ću se posvetiti dirigovanju operama. Repertoar mi je ionako dobro poznat“, rekao je jednom Plasido Domingo.
Izvor: dojče vele
Pogledajte kako je:
Plasido Domingo raspevavao Ivana Ivanovića
