Izvor: Danas, 10.Dec.2014, 00:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sentiment pun elegancije
Plasido Domingo umetnik je koji sve pretvara u zlato samo tek daškom svog velebnog glasa. Nakon ovog, teško da se ima još šta da doda na utisak koji je ostavio svojom aristokratskom scenskom pojavom, muzičkim obiljem što ga je prosuo beogradskom Kombank arenom sa svojim vrlim saučesnicima - Simfonijskim orkestrom i horom RTS pod upravom dirigenta Izraela Gurskog, ali sasvim upečatljivim delom i svog maestra Bojana Suđića, te sopranima Virginijom Tola pre svega i Mikaelom Oeste, kao i >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << specijalnom gošćom koncerta Jadrankom Jovanović - a zatim i svim onim delikatesnim detaljima svojih probranih pevačkih pojava ovom prilikom, koje sve od reda svedoče o zrelom spokojstvu jedne velike i moćne karijere, emotivne bez izveštačenosti, sa ukusno doziranom dramatikom i kadre da se upusti u ma koji muzički žanr, a da se ne obeščaste visoki i najviši umetnički ideali koje zauvek nosi u svom vrelom srcu.
Domingo je i maestro živog ugođaja takođe. Uzbudljiva prikazanja na sceni, sjajan tok ove grandiozne muzičke predstave koja se odvija pred vama, noseći vas od serioznog operskog raspoloženja tokom prvog dela večeri, pretežno obojenog Verdijevim genijem, preko drugog dela u kojem izabrani mjuzikli i operete podižu temperaturu, no sasvim i dalje opstajući u otmenim umetničkim okvirima, e da bi serija biseva zapahnula nas divotom bez zaostatka, gde evergrin nadrasta svako očekivanje u interpretacijama „Besame mucho“ ili „Granada“, ali vas zalije i suzama u finalnoj „Što se bore misli moje“, sa svim akterima na pozornici u više nego dirljivoj posveti muzičkoj lepoti našeg porekla. Od samog trena kada kroči na scenu Kombank arene da zapeva Đordanovu „Nemico della patria“, nakon uvodne „Nabuko“ uvertire u kojoj orkestar prefinjeno spaja spiritualno, milozvučno i herojsko, naznačujući glavno ozračje večeri pred nama, Plasido Domingo svojom dikcijom, glasovnom zanosnošću i zanesenošću, poniranjem u rolu sa sentimentom punim elegancije, boji čitavu stvarnost samo svojim glasovnim kolorima i moćima do samog isteka. Neupitna vokalna krasota, topla poput pravog sunčanog točka što greje predeo pred vama, ovenčava i posebnost svih drugih muzičkih tumača uz njega na podijumu. Delikatno osećajna i izražajne dubine Virginija Tola, ljupka i koketna Mikaela Oeste, gromko savezništvo u duetima i ispoljavanje svojih podstaknutih umetničkih snaga sa velelepnom lakoćom u svim fazama repertoara, uključujući i divan zajednički trenutak sa Jadrankom Jovanović u Leharovom duetu „Lippen schweigen“ iz „Vesele udovice“, čini ovo veče odistinski izuzetnim. Poseban momenat u njemu svakako je „Tonight“ iz Bernštajnove „Priče sa zapadne strane“, gde palicu preuzima maestro Bojan Suđić tvoreći momentalno poseban puls, izvrsnu dostatnost saučesništva i format velikog orkestarskog užitka. O udelu Hora RTS tokom drugog dela večeri da i ne govorimo, svi komplimenti!
Uživali smo tako odistinski u društvu velikog majstora muzike, osećajne ljudske duše, koja ne zaboravlja svoje umetničke prijatelje u ma kojem zakutku sveta (pozdravljanje primadone Radmile Bakočević sa scene) i istinski obdarenog diva pevanja i zadovoljstva da ga podeli sa publikom. Tako nešto se ne zaboravlja.
Pogledaj vesti o: Beogradska Arena
