Izvor: Politika, 21.Mar.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ne želimo da živimo američki san
Svima koji dođu na koncert, obećavam mnogo energije ipuno dobre muzike, kaže Sandra Nasić, pevačica sastava „Guano ejps” koji će prvi put nastupiti u Beogradu
Jedan od najpoznatijih nemačkih bendova „Guano ejps” nastupiće 10. aprila u Beogradskoj areni. Rok sastav, poznat po eksplozivnim svirkama, publika u Beogradu biće u prilici da čuje prvi put. Četvoročlanu grupu predvodi harizmatična >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pevačica Sandra Nasić, koju najčešće opisuju kao autentičnu evropsku rok divu.
Iako je rođena u Nemačkoj, Sandra Nasić je hrvatskog porekla. U intervjuu za „Politiku” priznaje da zna tek poneku hrvatsku reč, ali i da ne zaboravlja svoje korene:
– Odlazila sam tamo često i mnogi rođaci mi žive u Hrvatskoj. Ono što mi se najviše sviđa u Hrvatskoj jeste more, sunce, divni predeli, a naročito mentalitet ljudi.Mislim da je i u Srbiji slično. Ali, sada ću biti u prilici da bliže upoznam sve. Zato sam i veoma uzbuđena što dolazim sa bendom. Svima koji dođu na koncert, obećavam mnogo energije i puno dobre muzike. Nadam se da ću videti mnogo ljudi koji će uživati u našem koncertu.
Već sa debi albumom „Proud Like a God” iz 1997. sastav „Guano ejps” dostigao je zlatne i platinaste tiraže u većini evropskih zemalja. Nastićeva se priseća kako ih je takav uspeh iznenadio:
– Kada smo počinjali, ja sam završavala školu,imala sam samo 18 godina. Nisam se ni okrenula, a već smo postali uspešan bend. I danas ne mogu da verujem, jer ne dešava se tako često da jedan evropski bend postane popularan na celom kontinentu.
„Guano ejps” nisu samo osvojili Evropu. Uspeli su da pokore i američko tržište, koje je, uglavnom, zatvoreno za muziku koja dolazi sa Starog kontinenta.
– Bili smo svesni toga da Amerika nije baš „široke ruke” za inostranu muziku, ali pružila nam se šansa da odemo tamo i rešili smo da probamo. I odlično su nas prihvatili, album je dobro prošao, koncerti su bili dobro posećeni, a onda su nam ponudili da ostanemo u Americi minimum godinu dana. Ne, hvala, rekli smo,jer, oduvek je naša baza bila Evropa. Prosto, nismo želeli da živimo američki san.Otvorili smo vrata američkog sna, ali nismo prošli kroz ta famozna vrata.
Posle decenije postojanja bend na vrhuncu popularnosti, 2005. godine odlučuje da se povuče sa scene. Sandra kaže da je bila užasno umorna, jer je maltene pravo iz gimnazijske klupe „skočila” na evropske pozornice.
– Osećala sam se zarobljenom u jednom krugu i izašla sam iz grupe. Za mene je bilo važno da se malo vratim u normalu, i da se okušam i u nekim drugim stvarima. Svako od nas je u međuvremenu doživeo nova iskustva i to je bilo dobro za našu muziku. Sada smo sveži, puni novih ideja i ponovo nam je zabavno kada smo zajedno.
Ovih dana grupu očekuje izlazak novog, četvrtog studijskog albuma „Bel Er”. Prema Sandrinim rečima, nova muzika „Guano ejpsa” više nije tako agresivna.
– Mislim da smo sada pronašli pravi spoj – divne, malo „mekanije” pesme ali uz prepoznatljivu energiju „Guano ejpsa”. A i ja sam postala malo ženstvenija!
Njihova obrada čuvenog hita „Big in Japan” još jednog nemačkog benda „Alfavil” pre dve godine bila je zvanična himna Velike nagrade Japana. Osim što se njihov zvuk dopao čelnicima Formule 1, muzika „Guano ejpsa” često se povezuje sa ekstremnim sportovima i snoubordingom. Sandra to ovako tumači:
– Mislim da je to zbog snage našeg zvuka koji nekako savršeno ide uz ekstremne sportove. Jer, naša muzika puca od energije, a to je u sportu neophodnost!
J. Koprivica
objavljeno: 21.03.2011
