Izvor: Politika, 25.Jan.2012, 16:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Loš čovek, loš Srbin
Briljantna pobeda Hrvatske nad Francuskom u novosadskom „Spensu” imala je, nažalost, i treće poluvreme. Odigrale su ga maskirane kukavice koje su naoružane, ciglama, kamenjem i palicama, pod okriljem mraka, „hrabro” presrele hrvatske navijače razbijajući im automobile, napadajući nedužne žene i decu. Na putu od Novog Sada, preko Rume, do granice, razbijeno je više vozila, povređeno nekoliko putnika.
Automobili se mogu popraviti, povrede zalečiti, međutim slika koju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo o sebi poslali u svet ne može se tek tako promeniti, niti retuširati. Zalud velelepna atmosfera u „Beogradskoj areni”, novosadskom „Spensu”, niškom „Čairu”, Vršcu. Zalud veselje hiljada navijača iz cele Evrope koji su došli u našu zemlju da bodre svoje sportiste, da se raduju ili tuguju sa njima. Zalud sve naše priče o poznatom gostoprimstvu Srba, u koje još samo mi verujemo. Uvek se, kao i ovaj put, nađu oni koji svoje „rodoljublje i junaštvo” dokazuju pod okriljem mraka, pod maskama i kapuljačama, podržani od desničarskih organizacija i takozvanih navijača, što im se neretko uzima i kao olakšavajuća okolnost, pa ih deo sredstava informisanja afirmiše kao pobednike u osvajanju protivničkih znamenja, dajući im prostor u novinama i time pozivajući i druge da slede njihov put.
Teško tom narodu čiji pripadnici svoju hrabrost dokazuju pod okriljem mraka, kao što su to ovaj put iskazali napadajući hrvatske navijače u sačekušama na ulicama i putevima Novog Sada i Rume. Koja je to vrsta Srba koja izmili iz jazbina tek kad se svetla ugase i da li se uopšte mogu smatrati ljudima?
Takve osobine ne bi trebalo da su svojstvene ljudima. Među nama, nažalost, ima i takvih i protiv njih se ne može boriti samo policija. To je bolest za koju šira društvena zajednica mora da traži lek.
Ako nam se ne sviđa naša slika u ogledalu, zar je krivo ogledalo – pa ga treba razbiti? Zar tu sliku i sami ne proizvodimo promovišući na javnoj sceni kriminalce kao heroje ovog doba – zato što su naši, proglašavajući zločince za heroje, jer, vidi čuda, oni su Srbi, pa samim tim i pozitivne ličnosti, uprkos tragovima koji im „smrde nečovještvom”. Loš čovek ostaje loš čovek, bio on Srbin ili Marsovac. Nacionalna pripadnost nikom ne obezbeđuje pozitivne osobine, niti ga amnestira od nedela.
Možemo se mi koliko god hoćemo ljutiti na ceo svet, pričati o svetskim zaverama protiv Srba, kriviti Andželinu Džoli, proglašavati je lošom glumicom i rediteljkom, osuđivati film koji nismo ni videli, jer je, navodno, antisrpski. Nije nam ona kriva za ovo što sami sebi radimo, za sliku koju o sebi šaljemo u svet. Pa šta onda da očekujemo od drugih, nego da tu sliku preuzmu, da je umnože, uveličaju i ponavljaju iz dana u dan, iz godine u godinu.
Nisu kukavice proteklih noći bacale kamenice na Hrvate, na njihova vozila, na žene i decu. Bacale su ih na Srbiju, bacale su ih na sve nas. Zato im kažemo: loši ste ljudi, loši ste Srbi.
Radmilo Kljajić
objavljeno: 25.01.2012.
