Izvor: Večernje novosti, 18.Maj.2014, 14:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Došli smo da zaustavimo podivljalu Savu

NEMA druge, sinovi, ta voda mora da se zaustavi! Ima nas. Idemo! Komanduje Radoš Stošić (uzeo sedamdesetu) i ulazi sa lopatom u autobus. Tek neki minut posle 8 ujutru na hiljade ljudi pritislo je u subotu plato ispred beogradske „Arene“. Dobrovoljci - od 15 do 75 godina. Krenuli u boj protiv neviđene vodene stihije. „Naoružani“ gumenim čizmama, raznobojnim kabanicama, na brzinu spremljenim sendvičima i snažnom >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << voljom da pomognu. Bilo kako. Sitna kiša i novembarski vetar usred maja. Loš nagoveštaj. Na desetine autobusa na startnoj poziciji. Već krcati. Ne mogu ni da prime silu od naroda. Nagrnuli navijači, srednjoškolci, studenti iz studenjaka, radnici, mnogo je i devojaka... Hiljade dobrovoljaca. Mnogi ne uspevaju ni da se uguraju u vozilo. Policija i vojska razvrstavaju - prvi konvoj kreće za Šabac. Svi koji imaju ronilačko odelo preusmeravaju se u razoreni Obrenovac. Najviše autobusa kreće u Sremsku Mitrovicu. Tom gradu pretila je velika drama. Nabujala i podivljala Sava dostizala je najveći nivo u istoriji. Kao i reka, širio se i strah od potopa. -Krenuo sam iz Pančeva sa sinom Milošem. On ima 17 godina. Grad Pančevo se nije potrudio ni da nam obezbedi prevoz do „Arene“ - negoduje Jovan Ristanović, dok zauzima dva mesta u autobusu. Lazar Simić nije mogao da odvrati devojku Mariju da ne krene. Zagrljeni na sedištu, gledaju natopljenu sremsku ravnicu. Preko radija dolaze tragične vesti iz Obrenovca. - Moramo da zaustavimo Savu! - povika Ranko Mitrović sa Zvezdare, poranio sa bratom u bitku protiv vode. Sremska Mitrovica oko 10 sati. Umorni i promrzli ljudi pored podignutog nasipa na keju. Celu noć su radili. KAFA I RAKIJA GRAĐANI Mitrovice donosili su na bedeme kafu, vodu, rakiju, čaj, pivo, sokove... Neke domaćice iznele su i tepsije sa vrućom pitom, a radnje sa brzom hranom čašćavale su pljeskavicom. - Da nisu došli ovi dobri ljudi iz Novog Sada, Beograda, Pećinaca, Rume, već bismo bili poplavljeni - vrti glavom Željko Novaković (65) iz Sremske Mitrovice. Smena na bedemu. Novi, svežiji dobrovoljci tek pristigli uzimaju džakove i lopate. Raste Sava po nekoliko centimetara na svaki sat. Rastu i nasipi. Nasipi peska. Mrtva trka. Izveštaj Nemanje Granatirovića (71) koji ceo dan prati nivo Save na keju: - Jutros oko 9 sati nivo vode je bio 840 santimetara iznad proseka. Oko 2 posle podne narastao je na 880. Još malo i neće moći da se brani. - Nikad ovo nije viđeno - svedoči nam Blažo Marković (83), 20 godina načelnik Centra za zbrinjavanje u gradu. - Najgore je bilo 1974, ali je tada nivo bio na 801 cm. Pa ti vidi. Sremska Mitrovica, grad od oko 70.000 stanovnika. Skladan i vojvođanski harmoničan. Najvećim delom izlazi na reku. Niko ne sme ni da pomisli šta bi bilo ako bi se ona izlila.

Nastavak na Večernje novosti...