Izvor: Blic, 08.Apr.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dinosaurusi ponovo hodaju
Životinje koje su vladale planetom Zemljom 200 miliona godina, sada u prirodnoj veličini lagano šetaju i reže arenom, a paleontolog u safari odelu objašnjava njihove karakteristike… Ovo je samo deo spektakla „Šetnja sa dinosaurusima“ koji sutra premijerno nastupa od 19 časova u Beogradskoj areni. Premijera je sutra u 19 sati
Cepaju se kontinenti, suve pustinje perioda Trijasa nestaju pred bujnim zelenim prerijama, nastaju snažni okeani iz vremena Jure, vulkani >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << grme a šume gore u požarima, dok na kraju ogromna kometa ne pogodi zemlju i izazove uništenje dinosaurusa. „Šetnja sa dinosaurusima", istorija u dva čina, zasnovan je na nagrađivanoj seriji BBC – a.
Šou je nastao u Australiji gde je nakon više godina planiranja prvi put prikazan u Sidneju januara 2007. godine, a turneja po Americi od samog početka je oborila sve rekorde. Zarada je iznosila 90 miliona dolara, a šou je videlo oko dva miliona ljudi.
Ideja organizatora je da kroz zabavu obrazuje, ali i približi svim generacijama priču o vremenu kada su dinosaurusi hodali zemljom.
Predstavu je godinu dana stvarao tim od 50 ljudi
Razne tehnologije koje se koriste u predstavi kako bi stvorile efekat „stvarnog", iste su poput onih koje se koriste za pravljenje igranih filmova. Kako bi se verno predstavila bića od krvi i mesa koja imaju šest, osam ili čak dvadeset tona koristi se posebna masa koja se grči i isteže poput mišića, sala ili kože živih bića. A tu su i „lutkari" koji koriste posebne „vudu konopce" za pomeranje dinosaurusa. To su minijaturne verzije dinosaurusa sa istim zglobovima i rasponom pokreta kao i njihove verzije u prirodnoj veličini. Ispod životinje nalazi se i skriven čovek koji pomaže pri kretanju po areni.
- Moj posao je da znam sve kretnje dinosaurusa, a nas troje upravljamo jednom velikom životinjom i to znači da smo stalno u kontaktu. Upravljamo svakim pokretom tela, glave, vrata, repa, džojstikom čak pomeramo i usta i oči. Pomeranjem „vudu konopca" kompjuter te radnje tumači i prenosi u sekundi radio talasima do hidrauličnih cilindara u velikim lutkama, koji onda te pokrete i ponavljaju - objašnjava Vanesa Elas, jedna od sedam glavnih „lutkara".
Originalnu produkciju u radionici „Docklands" u Melburnu, prostor u koji bi se mogao parkirati „Boing 747", više od godinu dana stvarao je tim od 50 ljudi. Inženjeri, proizvođači raznih materijala, majstori za pravljenje kože, umetnici i slikari, animatori bili su uključeni u oživljavanje davno izumrlih životinja.
Životinje je projektovao i napravio Soni Tilders, scenografija i video projekcije su delo Pitera Inglanda, osvetljenje je radio Džon Rajment, muziku je komponovao Džjms Bret, a scenario je napisao Vorner Braun.
Najveći visok 12 metara
Najveći među njima je „Brachiosaurus", visok je oko 12 metara i od nosa do repa dugačak više od 18 metara, dok je „Tyrannosaurus Rex" strah i trepet nekadašnjih prostranstava zemlje. Na scenu će stupiti „Plateosaurus" i „Liliensternus" iz perioda Trijasa. Beogradskom arenom hodaće „Stegosaurus" i „Alosaurus" iz zlatnog doba dinosaurusa Jure, kao i „Torosaurus" i „Utahraptor" iz strašnog perioda Krede.
Ulaznice
„Šetnja sa dinosaurusima" izvodi se u subotu u terminima od 11, 15 i 19 časova, dok je na programu u nedelju od 11 i 15 sati. Ulaznice staju 1.500, 2.000, 2.500 i 3.000 dinara.
