Izvor: NaDlanu.com, 31.Maj.2012, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
DANAS: Pink Martini
Američki sastav nastupiće na koncertu u Beogradskoj areni, 31. maja u 20h
Orkestar koji pronalazi inspiraciju u romantičnim holivudskom mjuziklu, održaće koncert u Beogradu drugi put nakon pet godina.Muzika grupe Pink Martini je očaravajuća mešavina muzike i stihova iz različitih delova sveta i različitih žanrova.Njihova muzika je kao romantični holivudski mjuzikl 40-tih i 50-tih godina prošlog veka, samo što melodije i ritmove sakupljene iz različitih delova sveta >> Pročitaj celu vest na sajtu NaDlanu.com << čine novom i modernom.Grupa postoji od 1994. godine, kada je Tomas Lauderdejl, klasični pijanista i harvardski diplomac, okupio muzičare kako bi izvodili muziku na političkim, humanitarnim i drugim medijskim kampanjama, i sa njima izveo svoju verziju popularnih pesama. Publici se to veoma svidelo, zato su nastavili po istom receptu.Danas grupa ima 12 članova i sarađivala sa trideset svetskih orkestara, uključujući i višestruke nastupe sa Filharmonijom Los Anđelesa, Nacionalnim simfonijskim orkestrom Amerike i BiBiSi-jevim koncertnim orkestrom. Učestvovali su na svečanosti povodom otvaranja nove zgrade Filharmonije Los Anđelesa. Njihovi drugi angažmani uključuju koncerte u Karnegi holu ili Muzeju savremene umetnosti (MOMA) u Njujorku.Sa prvim albumom "Simpatik" (Sympathique) iz 1997. postaju međunarodni fenomen, a sa drugim "Hang on Little Tomato" iz 2004. dospeli su na prvo mesto internet liste najprodavanijih albuma. Ovaj bend neguje pre svega karakteristične obrade pesama drugih autora, takozvane cover obrade, uz dodavanje citata i referenci iz drugih muzičkih žanrova kao što je klasična kamerna, kubanska, brazilska muzika sa jakim prizvukom pariskih kafea.Njihova originalna numera Simpatik koju su otpevali na francuskom jeziku i njen refren “Je ne veux pas travailler” (Ne želim da radim), postala je jedan od najvećih senzacija u Francuskoj i nominovana je za pesmu godine.Upečatljivost grupi daje pevačica Čajna Forbs, svojim nežnim i kristalno jasnim glasom.“Kod nas svi učestvuju u komponovanju i aranžiranju pesama tako da je repertoar veoma širok. U jednom momentu, imate utisak da ste na samba paradi u Rio de Jeneiro a već u sledećem da se nalazite u francuskoj muzičkoj dvorani u 1930. godini. To je pravo urbano muzičko putovanje. Komponujemo dosta ali i uzimamo fenomenalne pesme kao što su „Andalucia“ ili „Amado mio“ iz filma „Gilda“ Rite Hayworth ili „Kikuchiyo to mohshimasu (My name is Kikuchiyo). Zato smo mi pravi muzički arheolozi koji iskopavaju stare snimke i partiture i vraćaju im stari sjaj” – kaže Lauderdejl.Pesme PINK MARTINIJA bile su u filmovima kao što su In the Cut, Nurse Betty, Josie and the Pussycats, Tortilla Soup, Shanghai Kiss, Mary and Max, i Mr. & Mrs. Smith kao i u serijama “Dead Like Me”, “The Sopranos” i sl.
Pogledaj vesti o: Beogradska Arena
