Izvor: Kurir, 06.Jun.2011, 10:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

ČOLA: SVE ĆU POBITI AKO MI PROPADNE KONCERT!

Beograd ga je čekao četiri godine. Promotivna turneja poslednjeg albuma Zdravka Čolića „Kad pogledaš me preko ramena“ svoj vrhunac će doživeti 25. juna na Ušću. Spektakl koji će, po očekivanja mnogih, zaseniti obe Čoline Marakane, kad se tražila karta više. Samo da vreme posluži, a za sve ostalo pobrinuće se najveća balkanska zvezda.

Beograd ga je čekao četiri godine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<

Promotivna turneja poslednjeg albuma Zdravka Čolića „Kad pogledaš me preko ramena“ svoj vrhunac će doživeti 25. juna na Ušću. Spektakl koji će, po očekivanja mnogih, zaseniti obe Čoline Marakane, kad se tražila karta više. Samo da vreme posluži, a za sve ostalo pobrinuće se najveća balkanska zvezda.

- Mislili smo da sviramo u Beogradskoj areni, jer je to stvarno predivan prostor i ima dovoljno mesta. Ali, kao, hajmo da napravimo jedan teferič, što kažu Bosanci. Bila je Ceca na Ušću, bili su Rolingstonsi, Polis, Madona... Lep je to prostor, može da se ogradi, i s pristupačnom cenom ulaznice da napravimo lep koncert. Okolo su šatori, klopa, šetnja, fanovi su ti bliže... Stavićemo i tribine, koje baš i nisu jeftine, ali eto...

* Biće i pedesetak hiljada ljudi izvan tog prostora koji će doći da vas slušaju...

- Što da ne, nek ljudi šetaju, roštiljaju sa strane. Da imam i takav koncert u svoj biografiji. Možda to i nije loša priča.

* Sve se može pripremiti, ali ne može se uticati na kišu...

- E, kod takvih nastupa to može da bude veliki problem. U Sarajevu prošle godine do poslednjeg momenta smo čekali da li će kiša pasti ili neće. I mi sami maltene kao da izazivamo kišu. Ali, ajde, videćemo... Ako baš bude neki veliki kijamet, odložićemo. To piše i na ulaznici.

* Koliko zaista ljudi očekujete?

- Nećemo obarati nikakve rekorde. Voleo bih da to bude normalan koncert, da dođe više od 30.000 ljudi, jer sve ispod toga na Ušću nije dobro.

* Kad je Bijelo dugme sviralo na Hipodromu mnogi su bili razočarani zvukom...

- O tome prvenstveno vodimo računa, i ako zvuk ne bude prvoklasan, pobiću ih sve kao zečeve. To je jedino što tražim od organizatora. Ne tražim honorar. Takvi koncerti se ne prave da se zaradi, već da zvuk bude korektan i da svetlosni efekti budu na nivou evropskih grupa, da ne kažem baš svetskih veličina.

N. Popović - A. Mitrović

Ti još ne znaš, jer si mala, da te stvari nisu šala

- Nije bilo toga da mi neka devojka donese bebu na vrata, ali bilo je nekih drugih pokušaja plašenja. Devojka je ušla u venčanici kod moje majke na Grbavici i rekla: „Ja sam zakazala venčanje, kum čeka, Zdravko i ja smo se sve dogovorili...“. A ja tad bio na putu. Moja majka kaže: „Pa nije on još za to, ne bi se on još ženio“. Bilo je i preskakanja balkona i sličnih ludila kad je neko mogao da pogine, ali mi niko nije donosio bebu na vrata. Jedna devojka u Makarskoj je ušla u moju sobu potpuno gola dok sam spavao, vrata nisu bila zaključana, i krenula da pada po meni...

Nisam ljubio stvarno, važan bio je broj

- Mogu vam reći da jeste! Ta neka strast bosanska koja u meni tinja uvek je bila jaka. Jesam emotivan tip, generalno, ali bez obzira na emociju i pristojnost koju nosim u sebi, energija koja je iz mene izlazila u tim nekim vezama i način kretanja kroz život doveli su do toga da nisam ljubio stvarno. Kasnije je bilo drugačije. Imao sam jednu vezu, pa još jednu, a treća je rezultirala brakom. Našao sam ženu koja mi je pre svega prijatelj, koja me je razumela i na neki način imala veći uticaj na mene nego neke druge.

Sekund mi fali, sekund mali

- Tako je svima nama. Jedno vreme sam se bavio malom privredom u Zagrebu. I uvek neki drugi ljudi dođu do love, nikako mi. Mislim da mi celog života nedostaje taj mali sekund da dođem do para. Nikad nisam zaradio veliku lovu, to je činjenica. Imam honorare, ali mi je do neke veće love uvek falilo nešto. Ne kažem da u životu nisam zaradio para više nego što su ljudi videli na televiziji u pljačkama banaka, ali što se tiče lične koristi, nikad nisam. Verovatno moja suština nije težila tome i nisam bogomdan za tako nešto.

Čija je ono zvezda

- Čija je ono zvezda ispade himna navijača Crvene zvezde, ali kad je nastajala, nije se mislilo na fudbalski klub, bez obzira na to što ja volim Zvezdu. Navijač sam Željezničara, ali u nekim širim okvirima, jer je Željo mali klub. Navijam za Zvezdu, a i pevao sam na Marakani. Bio sam u Bariju kad je Zvezda osvojila Kup šampiona. Intervjuisao me je tad Goran Milić, moj prijatelj koji je tad radio u Jutelu, poslednjem trzaju jugoslovenske televizije. I ja pevam: „Čija je ono zvijezda...“, a Milić će: „Eto, dragi gledaoci, svi smo u navijačkom napadu, krećemo prema stadionu“. Ispalo je tako, nehotice, da je postala navijačka himna.

Ja sam probao sve

- Nisam vezan za drogu,  ali za alkohol i žene jesam. I nisam dobijao batine. Dakle, nisam probao sve, i mislim da ne treba. Volim hrišćanski način ponašanja i življenja.

Uvek sam pokušavao da se sklonim od negativnih stvari. Recimo, čovek sam koji prilično poštuje vlast. Moguće je da to nosim iz kuće, jer je moj otac bio komunista. Mislim da sam u nekim granicama normale i vrlo pristojan čovek.

Što zaradim, sve potrošim

- Stvarno volim da pomognem ljudima. Nikad nisam štedeo. To je neki sarajevski sindrom, koji je, po meni, vrlo pogrešan. Kad bih mogao da vratim život nekih 35 godina unazad, sigurno bih vodio drugačiju ličnu ekonomsku politiku. Ali, teško čovek može da se odupre  svom temperamentu i karakteru.

U meni ima razočarenja, malo gorčine i puno sete

- Poslednji period tuge je bio kad sam izgubio roditelje. Patrijarhalno sam vaspitan i oni su mi mnogo značili. To su one porodice nastale u socijalizmu, kad se živelo od jedne plate. Bio sam odličan đak, s pantalonama zakrpljenim delovima tatine policijske uniforme i s poderanim cipelama. I kad govorimo o tugi koja me je zadesila, to je sigurno tuga vezana za roditelje. Razočaranje u ljude je uvek moguće i to doživljavaš u svakom momentu.

Godine su prošle pune muka

- Voleo sam druga Tita! I svi smo plakali kad je umro. Kad me neko sad pita odričem li se te pesme, kažem da je to bilo autentično vreme i ta pesma bila jedina koja se do avgusta 1980. godine prodavala, jer je cela diskografija bila zamrla. Ta ploča je doživela gotovo milion primeraka. Kažu da je ona iznela celu produkciju „Jugotona“ i da nije bilo te singlice, ljudi bi tamo pokrepali od gladi. U to vreme živeli smo u blagostanju i mislili smo da smo najjači i da nam niko ništa ne može. Nismo bili svesni vremena koja nas očekuju.
Pogledaj vesti o: Koncert Zdravka Čolića

Nastavak na Kurir...

Scandal.rs: Veliki intervju ZDRAVKO ČOLIĆ: Pobiću sve ako mi propadne koncert!

Vesti-online.com: "Sve ću 'pobiti kao zečeve' ako mi propadne koncert"

BezZabrane.com: ZDRAVKO ČOLIĆ: POBIĆU SVE AKO MI PROPADNE KONCERT!

S media: Čolina bina se montira šest dana