Izvor: B92, 16.Jun.2012, 22:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zašto Obama želi da evro preživi
Vašington -- Oči Evrope i sveta uprte su u Grčku, čiji će birači u nedelju glasati na parlamentarnim izborima koje stručnjaci vide kao svojevrstan referendum o evrozoni.
Rezultat grčkih izbora, koji bi mogli odrediti da li će Atina sprovesti plan štednje ili će doživeti ekonomski kolaps i izaći iz evrozone, s nestrpljenjem se očekuje i u Sjedinjenim Državama.
Analitičar u Stejt departmentu Džon >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Sitilidis ističe da je Vašingtonu u interesu da evrozona opstane, jer se Amerika susreće sa negativnim trendom nezaposlenosti i nema naznaka da bi do kraja ove godine to moglo da se preokrene.
Na pitanje kakav uticaj kriza evrozone predstavlja za Ameriku, Ijan Leser je kazao da je taj uticaj značajan zato što od njega zavisi i koliki će biti ekonomski rast u SAD. "U ovom trenutku i Barak Obama i Mit Romni imaju kritički pogled ka evropskoj krizi. Demokrate kritikuju Evropu zbog oklevanja da prihvate strategiju privrednog rasta, umesto mera štednje, dok republikanci ocenjuju da je kriza evrozone primer šta sve loše može da se dogodi kada prevlada skupa socijalna država", zaključuje direktor Transatlantskog centra.
Kolaps evrozone mogao bi, takođe, da ima veoma teške posledice po izborne šanse aktuelnog predsednika Baraka Obame, kazao je Sitilidis.
"Podaci o nezaposlenosti u poslednjih nekoliko meseci brinu Obamin izborni tim u kampanji, jer to već sada predstavlja negativni trend. Broj stanovnika Amerike se povećava, sve više ljudi ulazi u godine kada mogu da predstavljaju radnu snagu, ali su podaci o nezaposlenosti veoma problematični", navodi on.
Savetnik u Stejt departmentu i autor više knjiga o geostrateškim odnosima u Evropi i svetu, Sitilidis smatra da ne bi trebalo isključiti povlačenje ili isključenje Grčke iz evrozone, naročito ako radikalno leva koalicija Siriza dođe na vlast posle izbora u nedelju.
"Moguće je da se posle izbora dogodi situacija gde opet neće moći da se formira vlada i da opet sve ostane nerešeno. Onda bi sledio treći krug izbora, krajem jula, što bi stvorilo ogroman politički, ekonomski i finansijski pritisak na evro zonu", dodaje on.
Direktor Transatlantskog centra iz Brisela Ijan Leser ukazuje da bi raspad evrozone mogao da ima razarajući uticaj na evropski projekat u političkom smislu i da će, kakvu god odluku donesu grčki birači, biti neophodno da se ponovo pregovara o paketu pomoći za spas Grčke.
Leser je istakao da je evrozona jezgro evropskog ujedinjenja i da bi njen nestanak imao dramatične posledice po Evropu, kao i za njene globalne partnere.
"Smatram da je Grčka kriza samo delić mnogo većeg izazova, koji je politički isto koliko je i ekonomski", naveo je direktor briselskog centra, koji predstavlja deo nemačko-američkog Maršal fonda.
Pogledaj vesti o: Nedelja štednje
