Izvor: Deutsche Welle, 11.Jan.2017, 09:32   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Ugrožena Obamina zaostavština

„Da, mi to možemo“ – s tim sloganom je Barak Obama 2008. postao predsednik SAD. Ali od ove godine je Donald Tramp taj koji će „moći“ – između ostalog i da revidira mnogo toga što je Obama postigao. Ipak, ne može sve.

Barak Obama je 2009. položio zakletvu za predsednika. To je bilo pre samo osam godina, ali čini se kao da današnji svijet nema sličnosti sa tadašnjim. Ako se želi >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << da se napravi procena Obaminog učinka, mora se imati u vidu kakva su bila vremena u kojima je on stupio na funkciju predsednika. Na taj način postaje jasno da se mnogo toga promenilo, ali i da globalno okruženje ni tada nije bilo manje preteće, nego što je to u ovom trenutku.

„Obama je postao predsednik u najtežem momentu od vremena još od Frenklina D. Ruzvelta“, smatra profesor Ajvan Morgan sa Koledž-univerziteta u u Londonu. „SAD su bile pred najvećom recesijom od vremena ’Velike depresije’ i vodile su dva rata u svetu. Bilo je to veoma teško nasljeđe“, kaže profesor Morgan. Otežavajuće je bilo i to što je Obama bio suočen sa zaoštrenom političkom polarizacijom u sopstvenoj zemlji i Republikanskom partijom čiji je jedini cilj bio da ga onemogući u radu i skine sa funkcije predsednika.

Ekonomska politika

Obami je uspelo da, nakon teške finansijske krize i krize banaka 2008, sačuva zemlju od sunovrata u veliku depresiju i to je njegov lični uspeh. To se danas međutim lako zaboravlja, ukazuje profesor amerikanistike Dezmond King sa oksfordskog univerziteta. Kao odgovor na neposredne posledice finansijske krize, Obami nije pošlo za rukom da odlukom Kongresa legitimiše najveći program finansijske podrške u američkoj istoriji, već mu je uspelo da sprovede najveći zakon za regulisanje finansijskih tržišta (tzv. Dud-Frenkov zakon), kako u budućnosti ne bi moglo da dođe do sličnih neregularnosti i potresa.

Tramp bi mogao da anulira dobar deo Obamine zaostavštine, ali „ono što je Obama uradio da bi SAD sačuvao od katastrofa – to ostaje“, smatra profesor Dejvid Silvan sa Univerziteta u Ženevi. Jedna od takvih katastrofa bila je i finansijska kriza. Obamina je zasluga što se pobrinuo za to da se SAD oporave od velike ekonomske krize 2007/8“, dodaje Silvan.

Donald Tramp i Barak Obama u Beloj kući 10.11.2016.

Unutrašnja politika

Obamina najvažnija unutrašnjo-politička tekovina bila je reforma zdravstva – tzv. „Obamaker“. „To je njegova zaostavština“, kaže King. „On je uspeo da se izbori za zdravstveno osiguranje koje bi imali svi Amerikanci. Slični pokušaji mnogih njegovih prethodnika su propali. Zahvaljujući Obami, milioni Amerikanaca dobili su zdravstvenu zaštitu koju ranije nikada nisu imali. To je najvažnija socijalno-politička mera u SAD još od šezdesetih godina“, kaže Morgen.

„Obamaker“ mogla bi da bude biti prva politička žrtva Donalda Trampa i Kongresa u kojem dominiraju Republikanci. Oni su najavili da će suspendovati najveći unutrašnjo-politički projekat Obame, koji su od početka nastojali da suzbiju.

„Verujem da je najveći unutrašnjo-politički propust Obame tokom njegovog mandata – pad blagostanja“, kaže Morgan. Obama je doduše prepoznao taj problem, ali nije mogao da ga reši, što je konačno i dovelo do uspona Trampa.

Spoljna politika

Svi naši sagovornici smatraju da je najvažnije spoljno-političko dostignuće Baraka Obame bio sporazum o atomskom programu sa Iranom. Oni isto tako misle da će taj sporazum Trampova administracija jednostavno da – torpeduje. Obamino odbijanje da učestvuje u ratu u Siriji, moglo bi da bude jedan od dva njegova trajna uspeha koji će ostati i koje čak ni Trampova vlada neće da revidira, jer je „veoma malo onih koji bi sada želeli vojnu intervenciju u Siriji“.

„Ne uvlačiti SAD u rat“ – tako oksfordski profesor King sumira Obaminu spoljno-političku zaostavštinu – „jer, Amerika je navikla da vodi ratove i da bude uvučena u njih, tako da je ogroman učinak bilo zapravo odoleti ratu“. King dodaje da mnogi smatraju da je to bila greška, ali nakon dugo vremena Obama je bio jedini predsednik kojem je uspelo da zaustavi konstantni odlazak mladih američkih vojnika na strana ratišta.

Obamina reforma zdravstva ne može da se poništi preko noći. Donald Tramp i Republikanci bi iz modusa predizbornih slogana trebalo da se prebace u modus realnog vladanja, smatra Miodrag Šorić. (05.01.2017)

SAD i Rusija već 25 godina održavaju diplomatske odnose, koji su uglavnom hladni. Budući američki predsednik Donald Tramp želi da to promeni, ali neki upozoravaju da će ga Vladimir Putin prevariti. (04.01.2017)

Stiče se utisak da Obama svojim akcionizmom želi da nadoknadi ono što je propustio proteklih godina, jedan je od komentara u nemačkoj štampi nakon odluke američkog predsednika o uvođenju dodatnih sankcija Rusiji. (30.12.2016)

Londonski profesor Morgan objašnjava da je filozofsku bazu za Obaminu spoljnu politiku činila spoznaja u ograničenost američkog uticaja, ali i pomeranje prioriteta sa Evrope na Bliski i Srednji istok, sve do Dalekog istoka. Obaminu spoljnu politiku Morgan smatra „pesimističnom“. Kada su u pitanju „ograničene mogućnosti američkog uticaja“, tu će Tramp imati sasvim drugačije poglede nego što ih je imao Obama. Upravo zato što Obama nije ništa uradio u Siriji, taj je politički vakuum mogla bi da popuni Rusija. Rezultat svega jeste da je Rusiji po prvi put od sedamdesetih godina prošlog veka, uspelo da se u regionu pojavi kao veliki igrač.

Rasni odnosi

Bez obzira na to šta Tramp i njegovi kongresmeni iz redova Republikanske partije budu uradili sa Obaminim nasleđem, Obama je već obezbedio posebno mesto u istoriji kao prvi predsednik SAD afričkih korena. Ta činjenica veoma je važna, napominje profesor King. Do toga nikada ne bi moglo da dođe da nije bilo promena koje je ostvario američki građanski pokret za ljudska prava, koji je delovao šezdesetih godina dvadesetog veka.

Rasni odnosi se tokom Obamine vladavine nisu poboljšali, ček su se i pogoršali, smatraju eksperti. I to zato što je izbor predsednika koji nije bio belac doveo do formiranja rasistički orijentisanog anti-Obama-pokreta. „Samo nekoliko meseci nakon Obaminog dolaska na vlast, pojavio se nacionalni pokret koji je počeo sa agitacijom protiv Obame – tzv. ’Čajanka’ (Tea-Party)“, podseća King. Istovremeno, iznesene su sumnje i postavljeno pitanje da li je Obama uopšte rođen u SAD i da li uopšte ima prava da bude izabran za predsednika.

To se, kaže Morgan, odrazilo na izbore 2016. godine. „Smatram da je neka vrsta kompleksa niže vrednosti kod belih Amerikanaca, s obzirom da činjenicu da je na vlasti crni Amerikanac, povećala probleme koje je imala Hilari Klinton. Prvi crni američki predsednik, pa prva žena u Beloj kući – to je Amerikancima bilo jednostavno previše. I onda su izabrali Trampa.“

Dan kada je Barak Obama postao 44. predsednik SAD bio je istorijski za tu zemlju. 20. januara 2009, više od 230 godina od osnivanja države, ona je dobila prvog predsednika koji nije belac. Na inauguracionom balu, Barak i Mišel Obama su odigrali svoj prvi ples kao predsednik i prva dama SAD.

Obamin mandat je počeo za vreme jedne od najvećih ekonomskih kriza posle Velike depresije. Veliki balon na tržištu nekretnina je pukao nakon što je bankrotirala banka Leman braders. To je dovelo do recesije u čitavom svetu. Samo dan nakon polaganja zakletve, Obama je potpisao novi paket mera za oživljavanje konjunkture i investicijama u infrastrukturu vrednim gotovo 800 milijardi dolara.

U martu 2010, Obama je ispunio jedno od glavnih predizbornih obećanja: potpisao je novi Zakon o zdrastvenoj zaštiti koji je omogućio da se zdravstveno osigura oko 20 miliona ljudi. Obamin naslednik na funkciji Donald Tramp više puta je najavio da će nastojati da taj sistem što pre ukine.

Obama nije na funkciji proveo ni godinu dana, a Nobelov komitet mu je dodelio Nobelovu nagradu za mir za "njegove velike zasluge u jačanju međunarodne diplomatije i saradnju među narodima" - mada su već tada SAD učestvovale u dva rata a njihovi dronovi su ubili stotine civila.

Posle čitave decenija lova na lidera Al Kaide, Vašington je u maju 2011. saopštio da su specijalci SAD ubili Osamu bin Ladena, za koga tvrdi i da je odgovoran za napade od 11. septembra 2001. No, to nije umanjilo broj terorista. Naprotiv. SAD su 2014. počele da izvode vazdušne napade na borce "Islamske države"...

Obama je počeo svoj mandat obećanjem da će nanovo početi odnose sa Rusijom, pa je tako čak i sa tadašnjim ruskim predsednikom Dmitrijem Medvedevim jednom svratio na hamburgere. Ali, posle pripajanja Krima Rusiji, te ruske vojne podrške režimu Bašara al Asada u Siriji, odnosi su zahladili. Sada SAD optužuju "ruske hakere" da su uticali na izbore za predsednika na kojima je pobedio Donald Tramp.

U junu 2012, Obama je potpisao dekret kojim je mladim neregistrovanim imigrantima omogućeno da studiraju u SAD - ili da onima koji su odslužili vojsku ostau u toj zemlji. Četiri godine kasnije, Vrhovni sud je blokirao taj dekret sa rezultatom glasanja 4-4. Suočen sa Kongresom u kojem dominiraju Republikanci, Obama je često posezao za dekretima kako bi progurao svoju političku agendu.

U novembru 2012, Obama je proslavio još jednu pobedu na izborima - a u prigodnom govoru je izneo težišta svoje administracije u koja spadaju promovisanje prava LGBT-populacije, zaštita životne sredine, reforma zakona o imigraciji i kontrola prodaje i korišćenja oružja.

Obama je prvi predsednik SAD koji je odobrio brakove među osobama istog pola. Kada je Vrhovni sud odlučio da legalizuje istopolne brakove - u junu 2015 - Bela kuća je bila osvetljena bojama duge - u znak solidarnosti sa LGBT-pokretom

Obama je oživeo diplomatske odnose sa susednom Kubom. Kada je posetio tu zemlu umartu 2016, bio prvi predsednik SAD koji je to učinio u poslednjih 88 godina. Krajem 2014, predsednici Raul Kastro i Barak Obama su najavili objavljanje odnosa. Obama je ukinuo saobraćajne sankcije i ponovo otvorio ambasadu SAD u Havani.

Bilo da su u pitanju TV-emisije sa Džimijem Felonom ili Zakom Galifijanakisom, predsednik - vešt govornik sa izvrsnim tajmingom - stalno je privlačio veću pažnju od poznatih komičara. Na slici je Barak Obama na pozornici sa svojim "gnevnim prevodiocem" 2015.

Obama je imenovao dve žene kao sutkinje Vrhovnog suda. To su Elena Kejgan i Sonja Sotomajor. Sotomajorova je bila prva Latinoamerikanka koja se našla na toj funkciji. Time se broj žena među devetoro vrhovnih sudija povećao na ukupno tri.

Obamin izbor za predsednika je često nazivan i početkom kraja rasizma, ali Obamino početno oklevanje da se pozabavi rešavanjem rasnih sukoba je mnoge razočaralo. U martu 2015, on je u Alabami obeležio 50 godina napretka u odnosu na vreme kada je policija premlaćivala mirne tamnopute demonstrante. I priznao je da borba za rasnu jednakost nije završena.

Obama nije ispunio obećanje da će zatvoriti logor za zarobljenike SAD u kubanskoj luci Gvantanamo. U tom ozloglašenom zatvoru u koji su ljudi smeštani bez sudskog postupka a njihova priznanja se iznuđuju mučenjem, još uvek ima nekoliko desetina zatočenika.

Autor: Mara Birbah
Pogledaj vesti o: Donald Tramp

Nastavak na Deutsche Welle...

Deutsche Welle: Ugrožena zaostavština