Izvor: Politika, 08.Nov.2014, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tajna diplomatija Amerike i Irana
Predsednik Barak Obama poslao pismo ajatolahu Aliju Hamneiju, o čemu nije obavestio ni domaću javnost niti regionalne saveznike
Dok su iranski demonstranti pre nekoliko dana uz pokliče „Smrt Americi” obeležavali 35. godišnjicu zauzimanja američke ambasade u Teheranu, na najvišem nivou je skrivenim kanalima vođena tajna diplomatija između SAD i Irana. „Volstrit džornal” je objavio da je predsednik Barak Obama pisao iranskom verskom vođi ajatolahu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Aliju Hamneiju i ukazao na zajednički interes u borbi protiv džihadista Islamske države, ali i upozorio da eventualna saradnja zavisi od postizanja dogovora o iranskom nuklearnom programu. Pismo je poslato sredinom oktobra, a o tajnoj prepisci nisu obavešteni tradicionalni američki saveznici u regionu Izrael, Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Američka administracija za sada nije potvrdila niti negirala navode „Volstrit džornala”, a portparol Bele kuće Džoš Erns je na brifingu za medije rekao da ne može da komentariše „privatnu korespondenciju” između predsednika i svetskih lidera.
Ovo je najmanje četvrto Obamino pismo najmoćnijoj političkoj i verskoj figuri u Iranu, od trenutka kada je 2009. ušao u Belu kuću. U pismu navodno pominje i sirijskog predsednika Bašara el Asada i uverava Hamneija da Iran ne treba da sumnja u namere američkih vazdušnih udara u Siriji jer njihov cilj nisu Asad i njegove snage.
Ovi detalji se podudaraju sa nedavnim informacijama da je Stejt department obustavio finansiranje organizacije koja se bavi prikupljanjem dokaza o ratnim zločinima sirijske vlade, što se sve češće tumači kao zaokret u politici Vašingtona prema Damasku i kao početak aboliranja Asada.
Ni tajming vesti o Obaminom pismu nije beznačajan jer je objavljena svega nekoliko dana uoči nastavka trilateralnih pregovora o iranskom nuklearnom programu u kojima učestvuju šef američke diplomatije Džon Keri, njegov iranski kolega Muhamed Džavad Zarif i glavni pregovarač Evropske unije o nuklearnom programu Ketrin Ešton. Cilj nove runde zakazane za nedelju i ponedeljak u prestonici Omana Muskatu jeste da se konačno napravi pomak u pregovorima pre krajnjeg roka zacrtanog za 24. novembar.
Vremenski okvir očigledno nije zacementiran budući da su ove nedelje visoko pozicionirani zvaničnici u Vašingtonu izjavljivali da postoji mogućnost za produženje postavljenog roka, što će najviše zavisiti od izveštaja koji će nakon sastanka u Omanu podneti državni sekretar.
„Ukoliko bude produženja roka nameću se pitanja poput onog: pod kojim uslovima?”, pita se za „Vašington post” neimenovani sagovornik iz Kongresa.
Upravo najnovija dešavanja na Kapitol hilu i izborni fijasko demokrata mogli bi da uspore Obamine napore za postizanje dogovora sa Teheranom. Republikanski „jastrebovi” već prigovaraju da je Bela kuća previše popustljiva prema islamskoj republici koja, tvrde, bolje razume jezik sankcija nego dijalog.
Ajatolah Ali Hamnei (Foto Beta)
Sa njima se slažu i američki saveznici na Bliskom istoku koji sumnjičavo gledaju na predsednikovo prećutkivanje komunikacije sa iranskim ajatolahom. Obamina administracija je, istina, lansirala tajne pregovore sa Iranom još sredinom 2012. u Muskatu, a regionalne saveznike je o tajnim diplomatskim kanalima informisala tek krajem prošle godine.
Premda je Obama još od početka svog prvog mandata pokazao spremnost za dijalog sa Teheranom, do najvećeg pomaka dolazi od prošlogodišnjih izbora u Iranu kada predsednik postaje Hasan Ruhani. Ključna figura je ipak Ali Hamnei, čiji je negativan stav prema Americi bacao senku na sve dosadašnje pokušaje popravljanja odnosa. Ajatolah je kritikovao i američku kampanju protiv Islamske države u kojoj vidi još jedan pokušaj Vašingtona i Zapada da oslabi islamski svet.
„Amerika, cionisti i posebno iskusni stručnjaci za unošenje podela – opaka vlada Velike Britanije – čine sve da zavade sunite i šiite. Stvorili su Al Kaidu i Islamsku državu kako bi napravili surevnjivost i da se bore protiv islamske republike, ali oni su se danas okrenuli protiv njih”, poručio je Hamnei u govoru koji je održao prošlog meseca.
Pojava Islamske države uzdrmala je regionalnu politiku SAD i Irana i uticala na njeno prilagođavanje novim okolnostima. U slučaju Obame Irak je mesto koje je obeležilo početak njegove vladavine, a po svoj prilici pratiće ga i u poslednjim godinama u Beloj kući. Tokom izborne trke za predsednika zalagao se za okončanje američkog rata u Iraku, a proteklih meseci je naložio vazdušne udare na ciljeve u toj zemlji. Američki i iranski zvaničnici navode da je i Teheran angažovao vojsku za borbu protiv džihadista, ali i jedni i drugi nedvosmisleno poručuju da ne dejstvuju u zajedničkom frontu protiv Islamske države.
Obama je još ranije izjavio da više priželjkuje diplomatski dogovor sa Iranom nego drugačija rešenja, pa i vojnu intervenciju. Američki predsednik je, međutim, poručio da bi mu draži ishod bio nepostizanje nikakvog dogovora nego loš sporazum.
Dragan Vukotić
objavljeno: 08.11.2014.
Pogledaj vesti o: Barak Obama
.jpg)
