Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 03.Apr.2009, 20:38   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Samit NATO obezbeđuje 24 hiljade policajaca

STRAZBUR - Samit Nato-a po mnogo čemu je poseban. Obeležava se 60 godina postojanja te vojne alijanse, prvi put se organizuje u dve zemlje: Nemačkoj i Francuskoj, uz ulazak Hrvatske i Albanije u članstvo, obeležava se i povratak Francuske, prisustvuje mu američki predsednik Barak Obama, bira se novi generalni sekretar. Zato i nečudi prisustvo oko 24 hiljade policajaca >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << koji treba da čuvaju 26 lidera i kontrolišu blizu 40 hiljada anti-ratnih aktivista.

Američki predsednik Barak Obama doputovao je danas u Strazbur, gde se sastao sa francuskim predsednikom Nikolom Sarkozijem i gde će učestvovati na samitu NATO.

Američkog predsednika i prvu damu Mišel dočekao je predsednički par Nikola Sarkozi i Karla Bruni-Sarkozi u Palati Roan u Strazburu.

Sledeća stainca bračnog para Obama bila je Baden-Baden, gde su ih dočekali kancelarka Angela Merkel, sa suprugom i članovima nemačke vlade.

Najhrabrijima i autogrami

Sa mnogim građanima ovog mondenskog mesta ovi popularni gosti su se, pod budnim okom obezbeđenja, rukovali.

Predsednički par je podelio i nekoliko autograma, onima koji su uspeli da se proguraju u prve redove ispred većnice u Baden-Badenu i uz najstrože mere kontrole i obezbeđenja uđu u ograđeni prostor, predviđen za publiku.



Baden-Baden uz Kel, pogranični gradić prema Francuskoj gde će se takođe susresti šefovi država ili vlada posle prijema Hrvatske i Albanije, 28 NATO zemalja, pretvoreni su u tvrđave. Za bezbednost NATO lidera i delegacija brine oko 15.000 policajaca i 600 nemačkih vojnika, a angažovani su i „avaksi", za nadgledanje iz vazduha, i druga bezbednosna tehnika.

Protesti - uporedo U Baden-Badenu su najavljeni i protesti protivnika NATO-a i globalizacije, a mediji javljaju da se nekoliko sati pre dolaska Obame u gradu okupilo svega nekoliko stotina demonstranata.

Glave demosntracije se očekuju sutra, a organizatori računaju da će se večeras i sutra okupiti oko 25.000 protivnika NATO-a, od kojih bi čak oko 3.000 mogli biti agresivni.

Posle bilateralnih razgovora Merkelove i Obame, večeras će, jednim muzičkim koncertom i večerom započeti „rođendanski" samit NATO-a, gde će se, između ostalog, diskutovati o reformama Alijanse, Avganistanu, odnosima s Rusijom, ali i o Balkanu i Srbiji.

Shefer: Pojačanja u Avganistan

Generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer izjavio je danas u Strazburu da bi američki saveznici iz NATO-a trebalo da pošalju u Avganistan pojačanje od 4.000 vojnika, kako bi pomogli u obezbeđivanju izbora zakazanih za avgust.

"Sukob u Avganistanu ne bi trebalo da bude isključivo sukob predsednika Obame i SAD. Mislim da je to važna politička pojava, takođe i za političku ravnotežu u Alijansi", rekao je Shefer za Rojters.

SAD u Avganistanu imaju 38.000 vojnika, što je više nego sve ostale zemlje članice NATO.

Međutim, kako nasilje u toj zemlji stalno jača, Obama je najavio slanje dodatnih 17.000 američkih vojnika, plus kontingent od 4.000 vojnika koji će obučavati avganistanske vojnike i policajce.

Kako sa Rusijom?

Kako se očekuje, na večeri u Baden-Badenu lideri zemalja članica NATO će danas razmotriti odnose Alijanse sa Rusijom.

U zvaničnom delu samita NATO sutra u Strazburu biće reči i o novim strateškim izazovima, kao što su obezbeđivanje snabdevanja energijom ili posledica klimatskih promena.

Rogozin: NATO "dekoncentrisan"

Na svoj 60. jubilej, posle dugih decenija "hladnog rata", Severnoatlantski savez je unekoliko dekoncentrisan, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri NATO Dmitrij Rogozin.

Prema njegovim rečima, Alijansa počinje da razrađuje svoju buduću reformu i postoje i takvi "trockistički" predlozi da se prime Australija, Japan, Novi Zeland i čak Indija.

Rogozin je u intervjuu državnom TV kanalu "Rusija" rekao da postoji i drugi problem, jer je NATO u poslednje vreme "progutao" toliko država, da je došlo do "problema sa varenjem".

Sve manja bezbednost

"Faktički svaka nova država donosi u Alijansu ne veću, već manju bezbednost. Unosi neku zategnutost, konflikte, uključujući i pogranične sukobe sa susednim državama", rekao je ruski diplomata, dodavši da se stiče utisak da neke zemlje posebno teže da stupe u NATO kako bi se potom uz pomoć "velikih" razračunavali sa svojim konkurentima-susedima.

Rogozin je zamerio NATO-u odsustvo transparentnosti i demokratičnosti procedure izbora budućeg generalnog sekretara, kao i odsustvo programa trojice kandidata (danski premijer, poljski ministar inostranih poslova ili kanadski ministar odbrane), koji bi, između ostalog, sadržali namere Saveza u odnosu na Rusiju.

Opasno govoriti o prijemu Ukrajine

Šef ruske misije pri NATO-u je rekao da je govoriti o prijemu Ukrajine u Alijansu, do obnove "makar kakve stabilnosti" ili izbora novog predsednika i, možda, skupštine, opasno.

Kad je u pitanju Gruzija, situacija je nejasna, budući da bi za njen prijem bez Južne Osetije i Abhazije bilo potrebno da zemlje NATO priznaju nezavisnost odcepljenih autonomija ili da je prime sa njima, ali i sa ruskim brigadama i bazama "koje ni NATO, ni (predsednik Gruzije Mihail) Sakašvili očima ne žele da vide".

Rogozin je rekao da Rusiju ne bi zadovoljavao fijasko NATO-a u Avganistanu i dodao da je pravo rešenje nedavna odluka o formiranju Kolektivnih snaga za brzo reagovanje u okviru Organizacije sporazuma o kolektivnoj bezbednosti na prostoru bivšeg SSR-a, kao i pomoć NATO-u pitanjima kao što je tranzit preko ruske teritorije tovara namenjenog vojsci koalicije u Avganistanu.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...