Izvor: Vostok.rs, 21.Okt.2015, 10:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija i Avganistan otkrivaju američki politički bankrot
21.10.2015. -
Barak Obama je u poslednje vreme opet dospeo u centar pažnje medija povodom međunarodne politike koju vodi, stvarajući utisak da se njegov predsednički mandat može završiti i bolje nego što je počeo.
Dogovor u vezi sa nuklearnim programom Irana, koji otvara mnoge diskusije, ili simbolično približavanje sa Kubom, koje je nesumnjivo kontraverzno, vode do toga da američki predsednik sve više >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << izaziva saosećanje nego kritiku, piše portal „Šta oni kažu o SAD“.
U međuvremenu, Rusija i Avganistan približavaju stavove, ukazujući na neuspehe najmoćnije države sveta.
Ruska vojna intervencija u građanskom ratu u Siriji iznenadila je Amerikance. Dosad je američki odgovor na ovo bio prekid neefikasnog programa treninga opozicionara-protivnika Bašara el Asada, kao i slanje modernijeg oružja. Neće biti iznenađenje ako teroristi Islamske države naprave video-snimak, gde će se videti da koriste antitenkovsko oružje koje proizvodi američka kompanija „Rejteon“.
A sada je red na Avganistan. Znaci su jasni.
Od vremena kada je tehnokrata Ašraf Gani prilično teško osvojio predsedničke izbore 2014. godine zemlja je upala u tešku regresiju. Savez ratobornih međusobno podeljenih plemenskih vođa konstantno je u sukobu za prevlast. Kako bi se kako-tako ova situacija makar olakšala, bilo je sprovedeno nekoliko (ne)uspešnih mera: na primer, jedan od etničkih Uzbeka Abdul Rašid Dostum je postao potpredsednik. Pomenuti Dostum predstavlja svega 10 odsto populacije i ponaša se veoma okrutno.
Zapravo, najveći simbolički poraz u Avganistanu tokom čitavog postameričkog perioda naterao je Obamu da zadrži trupe tamo do isteka svog mandata. Krajem septembra, talibani su proširili svoju teritoriju, odnosno spisak osvojenih gradova, upisavši na njega i region Helmand na jugu zemlje i dodajući tu i važan regionalni centar Kunduz.
Okupacija je trajala nekoliko dana, bila je praćena američkim avio-udarima (kada je pogođena bolnica). Ovaj napad je pokazao da su, posle mnogo godina podela unutar talibanskog pokreta i smrti njihovog lidera, oni ipak spremni da se vojnim putem izjasne kao politički igrači.
Već smo bili svedoci cene odbijanja razmeštanja vojske nakon 11. septembra u Iraku, državi čija je vlada sada spremna da uđe u savez sa Rusijom u borbi protiv ID, svega četiri godine nakon povlačenja najvećeg dela američkih trupa.
Za one koji poštuju istorijske paralele, važan podsetnik je to što talibanski pokret i postoji zbog toga što su Amerikanci podržali pobunjeničke partizanske odrede koji su tamo ostali nakon povlačenja sovjetskih trupa iz Avganistana 1989. godine. Vakuum su napravile SAD, koje su i bile okidač za građanski rat i aktivnosti militantnih grupa povezanih sa oblastima u kojima su dominantni Paštuni (iranski narod koji nastanjuje Avganistan i Pakistan), koje je ohrabrio susedni Pakistan.
Sa sledećom godinom koja donosi i predsedničke izbore, Barak Obama će izgleda igrati na kartu na koju je igrao i njegov prethodnik Džordž Buš, koji je probleme zaveštao sledećem stanovniku Bele kuće. Ovo teško da se može dopasti potencijalnim kandidatima iz tabora demokrata.
