Izvor: Vostok.rs, 21.Jan.2013, 16:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija-Obama: drugi pokušaj
21.01.2013. -
U ponedeljak, 21. januara, ponovo izabrani za predsednika SAD Barak Obama će položiti zakletvu da će biti veran Ustavu i američkom narodu na Bibliji, koja je nekad pripadala borcu za prava Afroamerikanaca Martinu Luteru Kingu. Očekuje se da će uskoro posle zvaničnog stupanja u dužnost Barak Obama poslati u Rusiju svog savetnika za nacionalnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << bezbednost Toma Donilona s ličnom poslanicom predsedniku Rusije Vladimiru Putinu. Moguće je da će to biti prvi korak ka pozitivnim promenama u rusko-američkim odnosima. Međutim, moguće je i drugo – za perspektive dijaloga između Moskve i Vašingtona postoje i optimistične, i pesimistične prognoze.
Neke činjenice iz biografija novih članova tima Obame su analitičarima pružile povod da pretpostave da će ova administaracija biti elastičnija po pitanjima spoljne politike SAD. Recimo, Džon Keri se više puta izjašnjavao da razmeštanje PRO u Evropi gubi svoju aktuelnost, ako iranski nuklearni problem uspe da se reši diplomatskim metodima. U tom slučaju, - kazao je Keri, - SAD će imati mogućnost da ukinu napetost u odnosima s Rusijom, čiji stav po pitanju PRO je poznat. Novi šef Pentagona Čak Hejgel je poznat po svojem aktivnom učešću u radu senatske komisije, koja je svojevremeno formulisala lojalni prema Moskvi izveštaj o pravilnom smeru američke politike prema Rusiji.
Sudeći po svemu, Barak Obama i članovi njegovog tima ipak su usmereni na rešenje konflikata, a ne na njihovo zaoštravanje.
Nije tajna da se u Moskvi i dalje nadaju na elastičnost Baraka Obame po pitanju PRO. Američki predsednik je obećao da će ispoljiti takvu osobinu u slučaju ponovnog izabranja svom ruskom kolegi Dmitriju Medvedevu. Međutim, u tom periodu svi pravci resetovanja, koje je inicirao sam Obama, suočili su se sa problemom PRO. Međutim, PRO je ostala, a sudbinu resetovanja rezličiti eksperti tretiraju različito.
Sami Amerikanci prvi su počeli da upotrebljavaju termin reset (resetovanje), objasnivši to tako da je pre 4 godine bilo potrebno na neki način obnoviti rusko-američke odnose, koji su se našli skoro u ćorsokaku u periodu predsedništva Džordža Buša-mlađeg, - rekao je u intervjuu Glasu Rusije šef katedre Opšte politikologije Visoke škole ekonomije Leonid Poljakov.
- Stupamo u drugu realnost, koju SAD nisu htele da vide, u kojoj će Amerikanci morati da sarađuju s Rusijom. Očekujem da će sledeći period Obame od 4 godine biti period, kada treba graditi novi model odnosa između naših zemalja. Mislim da je predsednik Obama svestan toga. On je elastičniji, pragmatičniji od nekih radikalnih političara u Vašingtonu.
Računajući na eventualnu elastičnost ključnih ličnosti nove administracije Baraka Obame, ne smemo da zaboravimo da je upravo on tokom svog prethodnog predsedništva lično potvrdio projekt PRO kao sastavni deo programa razvoja NATO. U ovom kontekstu je takođe umesno da se podseti da je Barak Obama podneo Pentagonu program Učvršćenje globalnog liderstva SAD: prioriteti odbrane u 21. veku. Ne sme se a da se ne uzima u obzir da je maltene prvi državni akt Baraka Obame u oblasti rusko-američkih odnosa posle ponovnog izabranja za predsednika – potvrđivanje zloglasnog spiska Magnitskog.
Ako poslanica predsednika nije samo protokolarni gest, ona sadrži ponovni pokušaj Obame da obnovi bilateralni dijalog s Moskvom. To je u svakom slučaju bolje od inercije skoro besplodnog partnerstva.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Vladimir Putin
