Izvor: Politika, 18.Dec.2014, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Papa Franjo mirio Kubance i Amerikance
Republikanci prete da će blokirati otvaranje američke ambasade u Havani i sve ostale korake koji bi vodili ka labavljenju sankcija
Ako za preostale dve godine svog mandata uspe da otputuje u Havanu, niko više neće moći da kaže da predsednik Barak Obama nije baš ništa uradio na popravljanju međunarodnih odnosa i američke slike u svetu. Bela kuća preksinoć nije isključila mogućnost da predsednik u bliskoj budućnosti odleti i do kubanske prestonice, a svet je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << pozdravio novi razvoj događaja.
Evropska unija je pozdravila obnavljanje diplomatskih odnosa SAD sa Kubom, Kina se nada da će SAD što je pre moguće ukinuti poluvekovne sankcije, dok je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki Mun podržao istorijski korak ka pomirenju dve zemlje i poručio da su UN spremne da pomognu u tom procesu. Papa Franjo je odigrao ključnu ulogu u osamnaestomesečnim pregovorima i raduje se što se „mali koraci” u diplomatiji „uvek okončavaju uspostavljanjem mira”. Raul Kastro i Barak Obama dobili su još sijaset telegrama podrške od predsednika latinoameričkih, afričkih i azijskih zemalja.
Da je čitav svet svestan kako je američki embargo prema Kubi protivan poveljama Ujedinjenih nacija, to je bilo jasno i proteklih decenija kada su sve članice UN, izuzev SAD i Izraela, 22 puta uzastopno osudile američki embargo. Toga je, sudeći po njegovom govoru, svestan i Obama jer je i sam rekao da su sankcije protivne interesima SAD i da nisu dale rezultate. Mnogi američki zvaničnici uviđaju da su one bile savršeno opravdanje za sve propuste režima u Havani. Te su tako, viđeno iz ugla jednog dela vašingtonske elite, doprinele da se komunistički režim Fidela i Raula Kastra održi na vlasti više od pola veka.
Ali uprkos ovakvoj logici, Vašington je ove nedelje odmakao na putu da pooštri sankcije Rusiji u ime podrške Ukrajini, u istom trenutku kad u ime interesa kubanskog i američkog naroda pokušava da ukine poluvekovni embargo.
Najavi da će njihova zemlja da obnovi veze sa SAD najviše su se obradovali Kubanci. Oni se nadaju da će to dovesti do ekonomske živosti uprkos tome što će olabavljeni ekonomski embargo ostati na snazi. Na Kubi su se u čast govora predsednika Kastra oglasila crkvena zvona, a časovi u školama su prekinuti kako bi i đaci iz prve ruke mogli da čuju o istorijskom preokretu do koga je došlo. Zvanična Havana proglasila je pobedu Kube u poluvekovnom hladnom ratu sa SAD i tvrdi da rukovodstvo nije odustalo ni od jednog revolucionarnog principa zacrtanog još kada je pre više od pola veka zbačena diktatura i uspostavljen komunizam.
Otpor pomirenju najžešći je međutim u samom Vašingtonu, gde pojedini kongresmeni najavljuju da će blokirati otvaranje američke ambasade u Havani, izbor američkog ambasadora i sve ostale korake koji bi vodili ka labavljenju sankcija. Bez odluke Kongresa ovaj proces uprkos dobroj volji Obamine administracije teško može da napreduje.
Za razliku od „Njujork tajmsa”, koji već nekoliko meseci u tri odvojena uvodnika podržava normalizaciju odnosa, „Vašington post” navodi da „braća Kastro ne zaslužuju ukidanje blokade”, što u svom članku konstatuje i Joani Sančes, najpoznatija kubanska opoziciona blogerka. Ona strahuje da će najava iz Vašingtona ohrabriti Raula Kastra da nastavi sa dosadašnjom politikom i da na Kubi neće doći do demokratizacije društva.
Prema sadašnjem nacrtu mape puta, Vašington će skinuti Kubu sa liste zemalja koje podržavaju terorizam i otvoriti ambasadu u Havani na istom mestu gde se sada nalazi interesna kancelarija. Određene grupe Amerikanaca moći će slobodnije i češće da putuju na Kubu, ali tamo se još uvek neće ići u masovni turizam jer bi to ojačalo vojne centre koji u vlasništvu drže turističke objekte na Kubi.
Ali jastrebovi u Americi digli su glas protiv bilo kakvog otopljavanja i tvrde da će blokirati svaku meru u Kongresu. Među njima je senator Marko Rubio, koji najavljuje blokadu čak i za finansiranje nove ambasade u Havani.
Iako ispitivanja javnog mnjenja u Floridi, gde živi najveći broj američkih Kubanaca prebeglih sa Kube, pokazuju da je više od polovine njih za pomirenje sa Kubom, što bi im olakšalo putovanja i poslove, nekolicina kongresmena ne veruje da će vašingtonske mere podstaći zvaničnu Havanu na istinske reforme.
Sa druge strane, čuju se pragmatici koji rezonuju da Amerika treba da uspostavi veze sa Kubom, kao što je to učinila odavno sa Vijetnamom i sa Kinom, uprkos tome što su to zemlje sa drugačijom ideologijom.
Zid između Kube i SAD je počeo da pada, to je izvesno. Ali rušenje može da potraje mnogo duže nego što je to izgledalo u prvi mah, kada su Raul Kastro i Barak Obama prvi put u poslednjoj polovini veka sinhronizovano objavili okončanje hladnog rata, koji je u ostalim delovima sveta završen pre četvrt veka. Budu li se za očuvanje ovog zida zainatili američki jastrebovi, teško da će Obama biti u predsedničkom avionu koji bude sletao u Havanu.
----------------------------------
Slavlje u Havani
„Na ulicama Havane je pravo slavlje. Čak su i taksisti prestali da naplaćuju svoje vožnje”, kaže za urugvajski dnevnik „Pais” novinarka Račel Rohas. Dnevnik iz Montevidea citira i profesorku Milenu Resio, koja tvrdi da mnogi Kubanci traže da se 17. decembar, dan kada je objavljena vest o pomirenju između Kube i SAD, proglasi za nacionalni praznik.
----------------------------------
Ključna uloga pape
Papa Franjo (78) je jedina visoka ličnost koja je direktno bila uključena u pregovore i u sklapanje sporazuma o normalizaciji odnosa i razmeni zatvorenika između Vašingtona i Havane. Tajni pregovori su trajali osamnaest meseci, a papa je tokom celog procesa sa svojom karakterističnom energijom podsticao razgovore između predstavnika dve strane. Pregovaranje se odvijalo uglavnom u Kanadi, ali je konačan sporazum napravljen u oktobru u Vatikanu.
----------------------------------
Rukovanje u Johanesburgu nije bilo slučajno
Rukovanje između Raula Kastra i Baraka Obame u Johanesburgu prilikom odavanja pošte preminulom Nelsonu Mandeli nije bilo slučajno. Tajni pregovori o normalizaciji odnosa između dve zemlje počeli su pola godine pre nego što su se predsednici pozdravili.
----------------------------------
Ko će biti američki ambasador na Kubi
Mediji u SAD tipuju da će Džefri Delorentis, karijerni diplomata i aktuelni šef misije interesne kancelarije SAD u Havani postati otpravnik poslova SAD na Kubi čim se uspostave diplomatski odnosi. Jednom kada se utišaju kritičari Baraka Obame i prihvate normalizaciju odnosa sa Kubom, američki predsednik mogao bi da izabere Delorentisa, koji bi obavljao tu istorijsku funkciju, za prvog američkog ambasadora na Kubi u poslednjih pola veka. Vašingtonski eksperti ističu da sledi težak i komplikovan pregovarački proces i da je Delorentis prava ličnost za ovaj posao. On je ozbiljan i inteligentan, kažu oni za Delorentisa, koji je ranije obavljao funkciju direktora u mnogim međunarodnim i domaćim organizacijama.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 19.12.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija
