Izvor: RTS, 20.Sep.2011, 08:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obamin plan za spas
Predsednik SAD Barak Obama objavio je plan za oporezivanje bogatih. U televizijskom obraćanju iz Bele kuće, Obama je rekao da će, ukoliko SAD ne reaguje odmah, teret duga pasti na buduće generacije. Vodeći republikanski kongresmeni odbacili plan.
Američki predsednik Barak Obama objavio je svoj plan povećanja poreza za bogate Amerikance, čime bi se u narednoj deceniji u budžet slilo 1,5 hiljada milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dolara.
To je deo Obaminog predloga paketa za smanjenje deficita u istom periodu, u iznosu od tri hiljade milijardi dolara, kome se republikanci najžešće protive.
U televizijskom obraćanju iz Bele kuće američki predsednik je rekao da će, ukoliko SAD ne reaguje odmah, teret duga pasti na buduće generacije.
"Vašington mora da živi u skladu sa sredstvima koje ima na raspolaganju. Moramo ukinuti ono što ne možemo da priuštimo, kako bismo uštedeli i platili za ono što je neophodno", istakao je američki predsednik.
Vodeći članovi Republikanske partije u Kongresu odbacili su plan američkog predsednika, a na primedbe republikanaca, Obama je odgovorio da se dovođenje budžeta u red ne može izvesti samo smanjenjima troškova, već i povećanjima prihoda.
Republikanac Pol Rajan, predsedavajući budžetskog odbora Kongresa, kritikovao je Obamin plan kao "klasni rat", na šta je američki predsednik odgovorio da "nije u pitanju klasni rat, već čista matematika".
Predsednik Predstavničkog doma Kongresa Džon Bejner je, takođe, kritikovao Obamin predlog, ističući da se bogati mogu više oporezovati, ali da to neće doprineti da američka ekonomija bude dinamičnija.
Novim predlogom predsednika SAD daje se finansijsko pokriće njegove inicijative za otvaranje novih radnih mesta, koji je izložio početkom septembra. Taj plan, vredan oko 447 milijadi dolara, predviđa podsticaje za poslodavce, proširenje beneficija za nezaposlene i nove državne investicije u infrastrukturu.
Obama je podsetio da su u prethodnoj deceniji smanjenja poreza, dva velika rata i recesija, pretvorili veliki američki suficit u težak deficit.
Zvaničnici administracije su ranije objavili da će Obamin plan značiti da se porezi za one koji zarađuju više od milion dolara godišnje, izjednače po stopi sa srednjom klasom. Te mere će se odnositi na oko 450.000 Amerikanaca.
"Treba da pojednostavimo poreski sistem i da oporezivanje učinimo pravednijim", rekao je Obama u vezi sa tom izmenom i ocenio da bogati treba da plate "svoj deo" u smanjivanju poreskog deficita.
Bafetovo pravilo
U okviru iste reforme poreza, Obamin plan predviđa da 800 milijardi u narednoj deceniji stigne od prestanka važenja poreskih olakšica za Amerikance koji zarađuju više od 200.000 dolara godišnje, odnosno 250.000 za bračne parove.
Taj predlog već je nazvan Bafetovo pravilo, po američkom milijarderu koji je u više navrata kritikovao poreski sistem u kome najbogatiji građani plaćaju srazmerno manje od pripadnika srednje klase.
"Svaka reforma treba da polazi od jednostavnog principa: srednja klasa ne treba da plaća veće poreze od bogatih. To kažem vrlo direktno. Sekretarica Vorena Bafeta ne treba da plaća veći porez od samog Vorena Bafeta. To se ne može ničim opravdati."
Isti plan predlaže i oko 580 milijardi ušteda u programima za koje se sredstva automatski izdvajaju iz budžeta bez odobrenja Kongresa, a u koje spadaju izdvajanja za zdravstvenu zaštitu starijih građana, gde se planira ušteda od 248 milijardi, kao i za one sa niskim prihodima, zatim subvencije za farmere i beneficije vladinih službenika.
Još oko 1.100 milijardi dolara ušteda stići će od manjeg američkog ratnog angažmana, pre svega u Iraku i Avganistanu, a predviđa se da bi se zbog nižih kamatnih stopa dug smanjio za 430 milijardi dolara.
Obaminim predlozima američki državni dug trebalo bi da bude smanjen za četiri hiljade milijardi dolara u narednih 10 godina.
