Izvor: Politika, 24.Mar.2014, 19:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama ubeđuje EU da Rusiji uvede oštre sankcije
Vašington traži da se Moskvi zbog politike prema Ukrajini zavedu stroge ekonomske i finansijske sankcije
SAD i Evropa su „ujedinjene u tome da Rusiju nateraju da plati za svoje postupke”, izjavio je američki predsednik Barak Obama u Hagu, gde je stigao sa ciljem da evropske saveznike ubedi da prošire i pooštre sankcije prema Moskvi zbog prisajedinjenja Krima Ruskoj Federaciji.
„Evropa >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i Amerika su ujedinjene u podršci ukrajinskoj vladi i ukrajinskom narodu”, rekao je Obama posle razgovora sa holandskim premijerom Markom Rutom.
Obama je zvanično došao u Evropu da bi učestvovao na Samitu o nuklearnoj bezbednosti, na čijim će se marginama održati i sastanak Grupe sedam najrazvijenijih država sveta. Nezvanično, šef Bele kuće će probati da evropske skeptične partnere ubedi da je nužno da se Kremlj oštrije kazni zbog politike prema Krimu i odvrati od istog scenarija sa jugom i istokom Ukrajine.
SAD su već na svoju crnu listu stavile 31 ruskog zvaničnika i biznismena bliskog predsedniku Rusije Vladimiru Putinu, pri čemu je Bela kuća vodila računa da ne povredi interese američke ekonomije. Ipak, Obama želi da sa sankcijama ide dalje i preti merama uperenim protiv ključnih sektora ruske ekonomije, uključujući energetsku industriju.
Ruskim službenicima i biznismenima na američkoj crnoj listi zamrznut je novac na računima u američkim bankama i zabranjeno im je poslovanje sa američkim kompanijama.
Ruska banka SMP je juče istakla da otkako je Vašington prošle nedelje nametnuo sankcije za Ruse bliske Putinu, njeni klijenti su povukli oko devet milijardi rubalja (248 miliona dolara). SMP je u vlasništvu braće Borisa i Arkadija Rotenberga, bliskih Putinu. Banka Rosija, čiji je direktor i najveći deoničar Juri Kovalčuk, takođe blizak predsedniku i takođe na američkoj crnoj listi, zamolila je klijente da se suzdrže od transakcija u stranoj valuti.
Evropske zemlje pokazuju veću suzdržanost, jer bi teške ekonomske sankcije protiv Rusije i njima mogle da se vrate kao bumerang. Sankcije bi pogodile poslovanje evropskih kompanija i ulagača u Rusiji, kao i međusobnu trgovinu i evropsko snabdevanje ruskim gasom.
Nemačka kancelarka Angela Merkel je izjavila da će EU nametnuti ekonomske i finansijske sankcije Rusiji ako Moskva nastavi sa osvajanjem delova Ukrajine. Ministar spoljnih poslova Velike Britanije Vilijam Hejg pozvao je na najšire sankcije i trajno isključivanje Rusije iz G-8, ali je, kako primećuje „Fajnenšel tajms”, pravi britanski stav daleko blaži. Premijer Velike Britanije Dejvid Kameron takođe je pozvao na novi krug sankcija prema Kremlju i pozvao Evropljane da podjednako podele teškoće do kojih će doći usled ruske odmazde.
Međutim, Kameronova i Hejgova oštra retorika došli su posle „procurelih” dokumenata britanske vlade u kojima se jasno stavlja do znanja su ruski oligarsi mnogo uložili u nekretnine u Londonu i londonski finansijski centar „Siti”. Povlačenje tog novca veoma bi štetilo i britanskim interesima. Rusi čine i 15 do 30 odsto klijentele ofšor kompanija na Britanskim devičanskim ostrvima.
Pariz je svestan da je Rusija potrebna Zapadu zbog rešavanje krize u Siriji i uticaja na Teheran. Francuzi imaju ugovor vredan 1,2 milijardi evra za gradnju dva broda za rusku mornaricu, od kojeg zavise stotine radnih mesta Francuza. Posle Nemačke i Italije, Francuska je u EU najveći izvoznik u Rusiju i najveći strani investitor u ruskom finansijskom sektoru, uglavnom zahvaljujući partnerstvu francuske bake „Sosijete ženeral” i „Rosbanke”. „Oša”, francuski lanac maloprodaje, najveći je strani poslodavac u Rusiji.
Poljska zagovara sankcije prema Moskvi, ali i zavisi od ruskog gasa i nafte, što je čini lakom metom ruske osvete. Poljski premijer Donald Tusk je izjavio da poljska ekonomija posluje sa Istokom i da moraju da „pronađu rešenje tako da ne unište ekonomije Evrope i Poljske”. Italija, takođe zbog zavisnosti od ruskog gasa (32 odsto ukupnog uvoza) i ulaganja italijanskih kompanija u Rusiju, nije oduševljena sankcijama, ali bi mogla da popusti usled pritiska SAD, koje su među njenim najvećim saveznicima.
Konačno, Merkelova jeste komentarisala Putinov „zakon džungle”, ali se veruje se će Berlin pre ostati pri ovoj oštroj retorici nego što će preuzeti sledeći korak. Oko 300.000 radnih mesta u 6.000 kompanija u Nemačkoj zavise od trgovine sa Rusima. Izvoz u Rusiju vredeo je 36 milijardi evra prošle godine, a uvoz iz Rusije – 40 milijardi evra. Rusija nije među najvećim uvoznicima nemačke robe, ali je na značajnom 11. mestu, pa bi ruska zabrana uvoza nemačkih proizvoda mogla da šteti nemačkom biznisu. Zato samo jedan od pet anketiranih Nemaca podržava oštrije sankcije prema Moskvi.
----------------------------------------------
MSP bez objašnjenja
U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije nisu mogli da kažu koji je to „poznat i nepromenjen” stav Srbije o događajima u Ukrajini koji se pominje u saopštenju ministarstva od petka. Primetno je da se Beograd uopšte ne opredeljuje povodom ruske aneksije Krima i da javnost nije čula nijedno zvanično mišljenje o legalnosti i legitimnosti ove akcije. U pomenutom saopštenju, međutim, ministarstvo je tvrdilo da je stav Srbije o Ukrajini „poznat i nepromenjen”. Ministarstvo nije imalo odgovor na pitanje „Politike” šta to tačno znači.
U pomenutom saopštenju ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić je kazao i to da „čim bude oformljena nova vlada, preciznije će biti izneti stavovi, koji će kao i do sada biti zasnovani na međunarodnom pravu i univerzalno prihvaćenim principima koji regulišu međunarodne odnose”.
Posle toga je i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić kazao novinarima da srpski stav prema dešavanjima u Ukrajini mora da bude i biće potpuno odgovoran i da ga neće donositi tehnička vlada. Vučić je dodao i da će Srbija poštovati svoje obaveze na putu ka EU, ali i da neće imati neprijateljski stav prema Rusiji.
J. Stevanović
objavljeno: 24.03.2014.
Pogledaj vesti o: Evropska Unija, Vašington, Moskva, Rat u Ukrajini
