Izvor: B92, Beta, 17.Mar.2009, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama osudio isplatu bonusa u AIG-u
Vašington, Nju Jork -- Američki predsednik Barak Obama ocenio je kao "nečuvenu" odluku o isplati velikih bonusa direktorima američke osiguravajuće kompanije AIG.
Obama: Kako objasniti odluku o bonusima u kompaniji koja se održava parama poreskih obveznika
Obama je posrnulu američku osiguravajuću kuću AIG nesmotrenom i pohlepnom i objavio da će pokušati da spreči kompaniju da svojim rukovodiocima >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << isplati 165 miliona dolara premija pošto je uzela milijarde dolara pomoći od države.
Obama se zapitao kako odluku o bonusima objasniti poreskim obveznicima čiji novac trenutno održava kompaniju u životu.
Gubici osiguravajućeg giganta su u četvrtom kvartalu prošle godine bili najveći u istoriji korporativnog poslovanja. Američka vlada je odlučila da spasi AIG zbog mogućih pogubnih posledica po finansijska tržišta širom sveta.
Pomoć AIG-u od septembra do danas dosegla je 180 milijardi dolara i stavila vladu SAD u položoj vlsnika 80 odsto kompanije.
"To je kompanija koja je našla u finansijskim nedaćama zbog nemara i pohlepe", objavio je Obama i rekao da je naložio ministru finansija Timotiju Gejtneru (Thimothy Geithner) da "svim pravnim sredstvima spreči isplatu bonusa."
U pismu Gateneru prošlog vikenda, direktor AIG koga je potavila država, Edvard Lidi (Edward Liđy), kaže da je plaćanje bonusa zakonita ugovorna obaveza kompanije kojoj su zato "ruke vezane."
Do sada je AIG poštovao sporazume sa američkim i stranim bankama i juče je kompanija saopštila da su Goldman Sač (Saćs) i niz evropskih banaka, uključujući Dojče bank (Deutsće), Sosiete ženeral (Societe Generale) i Berklis (Barclays), primili od nje više od 90 milijardi dolara.
Vlada SAD se složila da podrži ove sporazume kada je preuzela AIG u septembru. Vašingon kaže da se AIG održava na životu novcem američkih poreskih obveznika zato što bi njegova propast mogla da izazove ogromne gubitke u SAD i svetu.
Obama se pridružio drugim zvaničnima u lavini napada na Amerikan Internešnal Grup (AIG), dojučerašnjeg džina u poslovima osigiranja koji je brzo postao simbol pogrešnog usmeravanja spasilackih fondova federalne vlade.
Nezadovoljstvo javnosti zbog bonusa otežaće Obami da traži od Kongresa dodatnu pomoć za spasavanje finansijskog sistema i stavlja u opasnost druge delove programa ekonomskog oporavka koje je dominirao u prvim sednicama njegovog predsednikovanja.
Imajući to na umu, Obama i njegovi vodeću pomoćnici užurbano rade da sebe izdvoje od ponašnja AIG-a, spreče moguću političku štetu i podstaknu poverenje javnosti u sposobnost nove administracije da se ponese sa širim naporima spasavanja privrede.
Američke banke isplaćivale bonuse direktorima, uprkos gubicima
Banke i brokerske kuće širom sveta su greške u vezi sa rizičnim hipotekama već koštale ukupno 880 milijardi dolara, ukazuje Blumberg. Te greške je, kako se ističe, platila i američka vlada, koja je 700 milijardi dolara dala samo za program kapitalne pomoći bankama, a daljih 787 milijardi obezbedio je privredi vladin spasonosni paket.
Izvršni direktor američke banke "Sitigrup" Vikram Pandit dobio je prošle godine bonuse u vrednosti 10,8 miliona dolara, u situaciji kada je ta finansijska institucija, zbog problema u kojima se našla, od vlade SAD dobila dva paketa pomoći, vredna ukupno 45 milijardi dolara.
Od toga je približno 7,7 miliona dolara predstavljao Panditov bonus po osnovu ugovora iz januara 2008. Pandit je, osim toga, dobio i redovnu platu u ukupnom iznosu od milion dolara i udeo u akcijama banke u vrednosti 1,6 miliona, objavile su agencije.
Sličnu sumu kao šef "Sitigrupe" dobio je i izvršni direktor "Benk ov Amerika" Kenet Luis (Lewis) - 9,9 miliona dolara.
Poreski obveznici i političari, kao i glavni javni tužilac Njujorka Endru Kuom kritikovali su, između ostalih, i investicionu banku "Meril Linč", koja je lane preuzela "Benk ov Amerika", zbog toga što je samo u prošloj godini na ime bonusa isplatila 3,6 milijardi dolara.
Plate i nagradni bonusi visoko rangiranih menadžera na njujorškom Volstritu su u poslednje vreme postali predmet strogog nadzora, pre svega kada se radi o bankarskim kućama koje su dobile finansijsku pomoć od države.
Agencija Blumberg je objavila da će plate na Volstritu ove godine porasti i da će se američkim bankarima čak udvostručiti, ali da će oni ostati bez nagradnih bonusa, koji su ranije dostizali milionske dolarske sume.
"Godišnje plate na Volstritu se kreću izmedju 80.000 i 300.000 dolara, ali se tome na kraju godine dodaju i milionski bonusi", izjavili su analitičari Blumbergu tvrdeći da oni bankari koji su ranije godišnje zarađivali 250.000 dolara sada mogu očekivati dvostruku platu.
Na tu korekciju plata pojedine finansijske institucije primorava američka Komisija za hartije od vrednosti, koja smatra da su mnoge firme dospele u probleme i zbog toga što su se previše usredsredile na isplatu bogatih bonusa, a ne na same plate.
Vanredni bonusi su počeli da padaju već lane, a ove godine će taj trend biti nastavljen, objavio je Blumberg ukazujući da će u 2009. bonusi bankara pasti u proseku za daljih 20 procenata.
