Izvor: Vostok.rs, 24.Nov.2014, 16:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama kao drugi Buš
24.11.2014. -
Nezadovoljstvo spoljnom politikom predsednika SAD Baraka Obame raste čak unutar zemlje. Međunarodna politika koju sprovodi Barak Obama pogubna je za SAD i ne donosi zemlji nikakvu korist. Takvo mišljenje izrazio je bivši direktor Cije Robert Gejts.
Prema njegovim rečima, najozbiljnija opasnost po nacionalnu bezbednost SAD sada potiče od dve kvadratne milje gde se nalazi Bela kuća i Kapitolij.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << />
A jedan od doajena američke diplomatije u dvadesetom veku, Henri Kisindžer, istakao je da antiruske sankcije koje inicira Vašington, ljuljaju sistem međunarodnih odnosa.
Radi jačanja ideala demokratije Vašington je priredio krstaške pohode u sve zemlje gde „zaostao i uspavan“ narod ne želi da spozna svoju svetlu budućnost. To što na kraju narodi dobijaju razaranje i glad samo su sporedni efekti, smatra doktor političkih nauka Fjodor Vojtalovski.
Ono što se dešava u Ukrajini veoma se razlikuje od toga kako američke nacionalne interese shvataju američki pragmatici, predstavnici škole političkog realizma. Oni su navikli da razmišljaju u normalnim pragmatičnim kategorijama poput balansa snaga, interesa zemlje. Sa tačke gledišta interesa evroatlantske bezbednosti aktualna ukrajinska kriza je vrlo opasan izvor destabilizacije čitave Evrope. Sa tačke gledišta odnosa sa Rusijom to je sistematski dugoročni prekid rusko-američkog dijaloga i rusko-američke saradnje. To je prekid saradnje sa NATO-om, sa EU. Prelazeći na tako ofanzivnu ideologiziranu politiku Vašington stvara sistemske probleme za svoje saveznike i same SAD u dugoročnoj perspektivi.
Ipak, na Rusiju administracija će morati sada da gleda sasvim drugačije, pošto to već odavno nije horma Rusija Jeljcina, nije Rusija „ranog“ Putina koja se polako oporavlja, već sasvim druga Rusija. Ona ne obnavlja ideologiju imperije i ne vraća sebi zone uticaja. Rusija prosto utvrđuje svoje nacionalne interese prema svom ekonomskom i geopolitičkom autoritetu u svetu. Po obodu svojih granica, daleko van njih, u obe polulopte. To više nije ona Rusija kojoj je jednostavno moglo da se slaže da se NATO neće proširivati na račun bivših zemalja socijalističkog bloka, na račun Baltika. Pokušaji da joj se zabiberi čorba uz pomoć marionetskog gruzijskog predsednika Sakašvilija (šta da se krije ako je bilo baš tako) vrlo su se žalosno završili po samog tog predsednika. Nažalost, dok Vašington to ne shvati, isto može da se desi sa Ukrajinom. Kada u vašem predsoblju neko počinje intenzivno da pomera nameštaj, ne udostojivši se da vas bar obavesti o uzrocima promene, šta ima da se čudite nezadovoljnoj reakciji. Rusiji je već dosadilo da je stalno varaju.
Evropa je takođe već počela da računa ko može da dođe posle izbora 2016. umesto Obame? Raspoloženja u Starom Svetu posle izbora 4. novembra, kako je pisao londonski Gardijan, mogu da se izraze u nekoliko reči: Predsedavanje Obame završeno je i treba planirati nove odnose. Nije da EU veoma brine koje zakone će sada torpedovati republikanski američki kongres. Ne. Obama je došao na vlast 2008. godine kao antidot neuspešnoj politici Džordža Buša mlađeg. On je imao visoki ugled i za njega su vezivane velike nade. A ispalo je da se pretvorio u drugog Buša. Samo druge boje. I kakav može da bude moralni ugled van zemlje, ako ga je predsednik izgubio u svojoj kući?
Andrej Fedjašin,
Izvor: Glas Rusije, foto: AP/Charles Dharapak
