Izvor: Politika, 17.Okt.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama ima više para
Predsednikovi sponzori u ovoj fazi kampanje ubedljivo darežljiviji od onih koji finansiraju njegove republikanske rivale
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Rejting, programi, ideologija i planovi za ekonomsku obnovu su, naravno, važni, ali ono što ovde – uostalom kao i drugde – presudno utiče na izborni ishod jeste ko ima više para. U ovoj, ranoj fazi kampanje za predsedničke izbore u novembru 2012, u ovoj kategoriji ubedljivu prednost >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ima predsednik Barak Obama.
Prema ovdašnjim pravilima, izveštaji o političkim donacijama, individualnim i korporativnim, podnose se kvartalno Federalnoj izbornoj komisiji, koja onda te podatke stavlja na uvid javnosti. Upravo obelodanjeni izveštaji dve glavne partije, Demokratske i Republikanske, pokazuju da je predsednik Obama u ubedljivoj prednosti u osnovu na svojih osam rivala, koji se nadmeću za partijsku nominaciju.
Za izbore 2012. Obama je do kraja septembra prikupio 99,59 miliona dolara, od čega je za operativne troškove već otišlo 87 miliona. Vodeći pretendent republikanaca Mit Romni dotle je inkasirao 32,6 miliona, prvi do njega po trenutnom rejtingu, teksaski guverner Rik Peri 17,2, kongresmen Ron Pol 12,7, miljenica „Čajanke” Mišel Bekmen 7,5, a Herman Kejn, „crni konzervativac” u prevashodno partiji belaca, koji se u ovom momentu rangira izuzetno visoko, samo 5,3 miliona.
Da za kampanju zasad obezbedi više nego svi potencijalni rivali zajedno, Obami je pomogla darežljivost sponzora u državama Njujork, Kalifornija i u Ilinoisu, pre svega prestonici te države, Čikagu, gde je sedište predsednikovog izbornog štaba. To mu je omogućilo da postavi lokalne izborne štabove u 15 država.
Prema analizi njegovih troškova koju je objavio „Njujork tajms”, u Obaminom čikaškom štabu u ovom momentu ima 400 stalno zaposlenih, a profesionalci koji su angažovani da pomognu njegovom reizboru rade u 38 od 50 federalnih država. Kao i u prethodnoj kampanji, mobilisano je i na hiljade volontera koji telefoniraju biračima ili kucaju na njihova vrata.
Kao dokaz finansijske moći Obamine kampanje, „Tajms” navodi da je samo u prethodna tri meseca više od dva miliona potrošeno za „onlajn” oglašavanje i pola miliona dolara za kompjutersku opremu i softver.
Ako je nešto za utehu republikancima u ovom pogledu, to je činjenica da Mit Romni ima veću naklonost od Obame među donatorima sa Volstrita, što je izuzetno važno, s obzirom na to da iz središta američke finansijske industrije dolazi glavnina novca za kampanju, odnosno trećina svih korporativnih donacija.
Treba međutim imati u vidu da je do izbora još nešto više od godinu dana i da će donatori republikanaca kese odrešiti tek kad se završi interna bitka među konzervativcima, čiji prvi zvanični okršaji u takozvanim prajmari (primarni) izborima počinju u januaru.
Američki propisi koji regulišu priliv i trošenje novca za izbore dosta su detaljni i jasni, između ostalog i zato što predviđaju da svaka donacija veća od 100 dolara mora da ide kroz bankarske tokove, preko računa. Individualna donacija za pojedinačnog kandidata ograničena je na 2.500 dolara, dok dvostruko više neko može da uplati na račun političkog komiteta partije. Glavnom partijskom organu dve partije, koji su aktivni samo tokom izbornih kampanja (predsedničkih ili kongresnih), može da se uplati mnogo više: maksimum je 30.800 dolara.
Iako pojedinačni prilozi nisu veliki, veliki brojevi koje podrazumeva američka demografija (310 miliona stanovnika) i ekonomska moć američkih korporacija koje u ovom momentu na svojim računima imaju nekoliko hiljada milijardi dolara, doprinose da se politički mehanizam podmazuje sa impresivnim svotama novca. Obamin štab je tako najavio da za reizbor namerava da obezbedi čak milijardu dolara.
Najveću novinu, kad je o predstojećim izborima reč, donela je prošlogodišnja presuda Vrhovnog suda koja je korporacijama dozvolila da za političko oglašavanje – za izbor jednog kandidata ili poraz drugog – mogu da troše neograničeno, čime je, prema mnogim ovdašnjim ocenama, legalizovana politička korupcija.
Obama zbog toga, iako je poslednjih dana izrazio solidarnost sa pokretom „Okupacija Volstrita”, mora da hoda po žici: da obezbedi naklonost nezadovoljnika, ali i da bude obazriv sa populističkim parolama, jer u suprotnom može da se suoči sa silama koje su mnogo jače od ogorčene mladeži koja protiv ekonomskim nejednakosti i potčinjenosti politike finansijskim centrima moći protestuje logorujući u parkovima američkih gradova.
Milan Mišić
objavljeno: 18.10.2011.
