Izvor: Politika, 06.Nov.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obama ili Romni
Glasanje dočekuju gotovo izjednačeni
Prvog utorka u novembru održavaju se 57. predsednički izbori u SAD. Aktuelni predsednik, mlađi i crni demokrata, Barak Obama, i stariji i beli republikanac, Mit Romni, dva su pola političkog spektra SAD, a možda i dve verzije „američkog sna”. I jedan i drugi pripadaju malobrojnim zajednicama SAD. Romni je mormon i pripada krugu finansijskih moćnika. S druge >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << strane, Obama je po boji i po poreklu takođe pripadnik malobrojne zajednice koja živi u SAD.
Barak Obama (51) nosi epitet „crnog Kenedija u Beloj kući”. Pre četiri godine probudio je želje, nadanja i očekivanja Amerikanaca. Sada ima najveći problem da odgovori šta je od toga ostvareno, doduše u veoma nepovoljnim okolnostima. Njegov slogan glasi: „Promena je”. „Promena je kad smo spasili automobilsku industriju i hiljade radnih mesta, čak i kad su neki političari govorili da pustimo da bankrotira. Promena je što smo konačno završili reformu zdravstvenog sistema”.
Mit Romni (65), nekadašnji republikanski guverner Masačusetsa, uspešan biznismen, sin nekadašnjeg guvernera Mičigena, vlasnik konsultantske kompanije koja mu je donela više od 250 miliona dolara. Sebe predstavlja kao „konzervativnog biznismena”. U mladosti proveo je dve godine na misionarskom radu u Francuskoj, a zatim se vratio i završio ekonomiju i biznis na Harvardu.
Obama, iako veoma uspešan, ima problem što je verovatno razočarao nemali broj onih koji su glasali za njega 2008. Deo opravdanja može se naći u činjenici da je nasledio dva rata i da se suočio s najvećom recesijom od tridesetih godina prošlog veka. U polovini mandata, od 2010, predstavnički dom kontrolišu konzervativci, što mu je dodatno otežavalo da realizuje svoje inicijative. Iako Obama ima prednost u odnosu na Romnija u pitanjima spoljne politike, to ne važi i za pitanja niskog ekonomskog rasta i visoke stope nezaposlenosti. Obama se bolje kotira od Romnija povodom pitanja zdravstvene zaštite i kontrole rađanja (56 prema 35 odsto).
Romni ima imidž kompetentnog i umerenog konzervativca, ali je u preliminarnim izborima morao da zaoštri retoriku jer u toj fazi dominira desničarsko krilo stranke, kako mu etiketa „umereni” ne bi zasmetala. Važi za čoveka „lepih manira”. Pre nego što je postao guverner, proveo je 25 uspešnih godina u privatnom sektoru. Za jedan deo republikanaca Romni nije dovoljno konzervativan, niti postojan. Romni bolje stoji od Obame povodom pitanja rešavanja deficita i javnog duga (52 prema 43 odsto).
Obama smatra da bi istopolnim partnerima trebalo dozvoliti da se venčaju, Romni ne podržava gej brakove. Obama je za povećanje poreza, Romni smatra da „povećanje poreza smanjuje privredni rast”. Romni je za smanjenje javnog sektora. Obojica su saglasni da se „ne sme dozvoliti nuklearno naoružavanje Irana”, ali Romni se zalaže za neodložni početak vojne intervencije ukoliko se ustanovi da Teheran „odbija taj zahtev”. Romni je donekle ublažio ofanzivnu retoriku prema Rusiji, mada iznosi tezu o Moskvi kao centru iz kojeg dolaze „najveće geostrateške pretnje američkim interesima u svetu”. Što se tiče odnosa s Kinom, Romni je optužuje zbog „mahinacija nacionalnom valutom” i, uopšte, zbog „nefer praksi u trgovini i ostalim oblastima međunarodnih ekonomskih odnosa”. Možda previđa da su to najveći i najvažniji bilateralni odnosi na svetu.
Izbor potpredsednika obično predstavlja prirodnu dopunu glavnih kandidata. Džon Bajden (69), aktuelni potpredsednik, bio je šef komiteta za spoljne poslove u Senatu, iskusan, sa vezama u sindikatima, klintonijevac. Poznat po podršci vojnim intervencijama, podršci kosovskim Albancima. Posetio Srbiju 2009. i popravio utisak. Pol Rajan (42), kongresmen iz Vinskonsina, predsedavajući kongresnog komiteta za budžet, multimilioner koji uživa podršku velikog broja uticajnih (bogatih) konzervativaca, između ostalog, jer je zagovornik smanjenja državnog budžeta za sve stavke osim za vojne troškove koje bi čak i povećao. Rajan zagovara smanjenje poreza za bogate, smanjenje raznih socijalnih davanja, iako je kao mladić dobijao socijalnu pomoć. Izborom rimokatolika, Romni nadomešćuje svoje eventualne nedostatke, računajući na dodatnu podršku katolika.
Obama je u kampanji bio u prednosti jer nije prolazio kroz unutarstranačke izbore. Jedna od središnjih tema Romnijeve kampanje su prezaduženost SAD i nezaposlenost. Po njegovom mišljenju, Barak Obama bi trebalo da kaže koja sve obećanja nije ispunio, a ne da daje nova. Obama je Romnija nazivao „preletačem” koji svoju poziciju menja shodno trenutku, odnosno u zavisnosti od publike: „Zaboravio je svoje ranije stavove i nada se da ste ih i vi zaboravili”. Obama kaže da je naziv bolesti od koje Romni boluje – ,,romnezija”. Kampanja nije protekla bez gafova, niti bez kampanje kontrasta i (ili) osporavanja. Povremeno se išlo i ispod nivoa političke korektnosti. Tokom prve TV debate, na iznenađenje mnogih, izazivač Romni ostavio je bolji utisak od Obame. U drugoj debati Obama je bio mnogo bolji, jasniji, odlučniji, argumentovaniji i retorički je nadmašio Romnija. Tema treće debate je bila spoljna politika. Tu je Obama bio više na svom terenu nego njegov protivkandidat i ubedljivo pobedio. Kandidati su u prikupljanju sredstava za kampanju dostigli po rekordnih milijardu dolara.
Barak Obama i Mit Romni glasanje dočekuju gotovo izjednačeni. Ishod izbora će odrediti tri do pet miliona birača u takozvanim sving državama. Iako Romni možda može da iznenadi, ipak je realnije očekivati drugi mandat Baraka Obame.
Slaviša Orlović
objavljeno: 06.11.2012.
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori, Izbori
