Izvor: Politika, 03.Okt.2014, 22:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vijadukt sve bliži savinačkom hrastu
Drvo je još na svom mestu, niko mu nije prilazio dok nisu zabrujali buldožeri. Sada su na dvesta metara od njega, neće se još dugo čekati da padne
Savinac – Ime ove varošice je, dve godine, sinonim za – hrast. Bačeni su u zasenak i lekovita Savina voda, i crkva iz 1819. godine, Miloševa zadužbina, sa zemnim ostacima Mine Karadžić i obnovljeni srednjovekovni manastir. Savinac je hrast koji se našao na trasi budućeg autoputa, a da niko, pri projektovanju, nije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vodio računa o tome da je drvo staro 400, 600 ili čak 800 godina, zavisno od toga ko procenjuje i u koju svrhu.
Setićemo se nedavnih naslova u novinama: „Vlada da sačuva hrast“, „Evropski zeleni brane od Vučića hrast na Savincu“, „Protest kod hrasta na Savincu“... Onda su usledili predlozi kako ga sačuvati. Jedni su predlagali da se, sa korenom i žilama, preseli na drugo mesto; monah savinačkog manastira je smatrao da ga treba poseći, a deo stabla sačuvati u ovdašnjoj crkvi. Najpoznatiji predlog je onaj koji je, u jeku „afere“, ministar Velimir Ilić dao: koren i žile izolovati od autoputa čeličnim oklopom, a krošnju zaštititi od auspuha staklenim kavezom.
Savinački hrast, makar imao i 800 godina, nije američka sekvoja „general Šerman“ (stara između 2.500 i 3.000 godina). U „Politikinom“ dodatku „Magazin“, jula 2013, objavljenoje stručno mišljenje prof. Slobodana Vučićevića, doktora šumarskih nauka, o izvesnoj sudbini hrasta:
„Malo je verovatno da hrast lužnjak na Savincu ima godine koje mu se pripisuju. Takav je u obližnjem Takovu koji je nasledio onoga pod kojim je Miloš digao ustanak, a koji je stradao 1903. godine. Ovaj novi je osamdesetih godina prošlog veka pokazivao iste simptome propadanja kao i savinački hrast: sušenje grana i otvori na kori. Sastavili smo tim stručnjaka za njegovo spasavanje sa dr Pribislavom Marinkovićem, vodećim našim fitopatologom na čelu, ali nismo uspeli. Osušio se pre dvadesetak godina“.
Buka oko hrasta je minula, ni glasa od ekologa, ljubitelja prirode i tradicije, nevladinih organizacija, evropskih „zelenih“, pesnika (svi su se zdušno borili da hrast preživi autoput). Zato smo se juče uputili na Savinac da doznamo šta se krije iza iznenadne tišine.
Meštanin Petar Baralić kaže da su se Savinčani ućutali, svako brine svoju brigu, a sa hrastom neka bude što mora biti. „Šta nas briga za hrast, ko se još pod njim moli Bogu“, dobacuje jedan iz prikrajka, slušajući naš razgovor.
– Niko mu nije prilazio dok nisu zabrujali buldožeri, a onda su ga se svi setili. Ja sam, priznajem, bio protiv toga da trasa prođe kroz naselje, ali kad se to dogodilo, protiv sam da, zbog hrasta, sad menja pravac, jer to će da košta nekoliko stotina hiljada evra. Ide i iz mog džepa, i ja porezom punim državni budžet – govori nam sa traktora pred kafanom jedan sredovečnik, a kada ga upitasmo za ime, odmahnu rukom: „Milovanović“ i pusti kvačilo.
– Poslednje što imamo od Koridora 11 je da asfalt treba ide pravo na hrast. Čak i ako ne udari na drvo, proći će tik uz njega, a to znači da će se, za najviše pet godina, sasušiti – reče nam geometar Vukan Laković, zaposlen kod azerbejdžanskog „Az virta“, dok smo se između dva vijadukta probijali ka hrastu. Dva kraka vijadukta su se primakla drvetu na dvesta metara, neće se još dugo čekati.
Čusmo da je jedan visoki državni „dužnosnik“, negde u junu, pitao neimare što nisu iskoristili majske poplave, oborili hrast i objavili da je i to delo nevremena.
Najzad se ispesmo na poluostrvo koje su mašine „izdigle“. Iz škarpe proviruju žile hrasta, vrhovi grana su suvarci, u kori udubljenja sa truležom, a hrast stoji. Miran kao što je stotinama godina stajao –kao da ga se ništa ne tiče. Pod njim dve klupe, postavili ih neimari sa trase da, u vreli dan, predahnu uz hladno pivo. Pod hrastom beli i crveni cvetovi divlje deteline. Iz krošnje krešti nepoznata ptica. Pokušavamo da pogodimo: svraka ili smrdivrana?
Možda će se o savinačkom hrastu još pisati. Sve ovo do sada je bilo po onoj narodnoj: tresla se gora...
Svakodnevica važnija od hrasta
Mnogo više od sudbine hrasta žitelje Savinca brine ekološka situacija u kojoj su se našli, a posledica je gradnje autoputa kroz varošicu. U nekoliko navrata – poslednji put 29. septembra – oni su blokirali saobraćajnicu kroz naselje. Zašto, odgovara nam Miliša Nikolić, predsednik mesne zajednice:
– Graditelji autoputa su nam uništili putnu infrastrukturu, pristupne puteve, njive i šume, sklonjeni su mostovi pa ljudi ne mogu preko reke, uništeni su i kanali za odvod kišnice. Ometeni smo u svakodnevnom životu. Kad je sunčan dan udavi nas prašina, kad je kiša ne možemo nikud od blata. To traje više od godine. Obraćali smo se i glavnom izvođaču radova „Az virtu“, lokalnoj samoupravi, inspekcijama, ali sve je bilo uzalud. Krenuli smo sa povremenom blokadom puta i nastavićemo, jer ne vidimo drugog načina.
Boško Lomović
objavljeno: 04.10.2014.
Pogledaj vesti o: Autoput
