Izvor: Politika, 27.Feb.2015, 09:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako su 54 nesreće stale u jedan kombi

Pacijenti sa prelomom kičme uskoro na operaciji

Šok i neverica vladaju među povređenim ilegalnim migrantima smeštenim u Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije. Ne mogu da prihvate da im se ovakva nesreća desila na putu ka boljem životu i nisu sasvim svesni težine povreda zadobijenih u saobraćajnom udesu prekjuče ujutru na autoputu Niš–Leskovac, kada je pretrpan kombi sa 54 ilegalna migranta sleteo sa kolovoza. Čak 41 je zadobio povrede, a petorica imaju oštećenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kičmene moždine.

Pacijenti sa prelomom kičme – dvojica iz Bangladeša i po jedan iz Sirije i Gane, smešteni su u šok sobe Urgentnog centra i biće podvrgnuti intervencijama, kaže za „Politiku” Radoš Đurović, direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila, koji je juče posetio unesrećene. Naknadno, juče je u Urgentni centar u Beogradu prevezen i peti pacijent sa povredom kičme.

– Svesni su i komunikativni, tražili su da se čuju sa porodicama, majka jednog od njih živi u Švedskoj, raspituju se za rođake i prijatelje takođe povređene u nesreći, koji su smešteni u bolnicama u Nišu i Leskovcu. Zahvalni su što im se pruža pomoć i ne žele da se vrate u zemlje iz kojih su otišli. Njihovo zdravstveno stanje je izuzetno ozbiljno, ne zna se da li će svi preživeti i sa kojim posledicama: imaju povrede kičmenog stuba i predstoje im operacije – napominje Đurović.

Povređenima su obezbeđeni prevodioci, kaže direktor Centra za pomoć i zaštitu tražilaca azila, a lekarima i medicinskom osoblju dati su brojevi telefona prevodilaca koje mogu da pozovu u slučaju potrebe. Mada, pacijenti u Urgentnom centru znaju engleski, pa se komunikacija sa lekarima obavlja na ovom jeziku.

Nesrećni ljudi koji su zadobili teške povrede su iz Bangladeša (23), Sirije (4), Nigerije (3), Gane (2), Pakistana (1), Burme (1) i Benina (1). Oni su zajedno sa ostalima koji su u nesreći lakše povređeni krenuli ilegalnim kanalima ka Švedskoj, Velikoj Britaniji i drugim zemljama Evropske unije.

S obzirom na to da je reč o životno ugroženim ljudima koji nemaju dokumente, odnosno ilegalno prelaze granice zemalja, pa i našu, pitamo Radoša Đurovića ko obezbeđuje njihovo lečenje.

– Svi ljudi na teritoriji Srbije, bez obzira na državljanstvo, ako su životno ugroženi, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu koju plaća država. Šta će biti dalje zavisi od puta koji migranti izaberu: ukoliko traže azil, imaće zdravstvenu pomoć, kao i svi građani Srbije i to o trošku države, tačnije Ministarstva zdravlja. Ukoliko ne traže azil, Srbija ima pravo da zahteva da napuste njenu teritoriju, ali samo ukoliko njihovo zdravlje nije životno ugroženo – objašnjava Đurović.

Ako se migranti odluče da ne traže azil naša država može da kontaktira zemlje iz kojih su otišli, ali i da zatraži pomoć od Međunarodne organizacije za migracije koja ima program dobrovoljnog povratka u zemlju porekla. To znači, kaže Đurović, da ova organizacija može da pomogne Srbiji i finansijski, ali i u vidu obezbeđivanja dokumenata za migrante, ali i da posreduje da se ti ljudi vrate u zemlje trećeg sveta. Naša zemlja može da traži i pomoć Međunarodnog crvenog krsta kako bi se oni koji se ne odluče za azil, transportovali u njihove zemlje.

Svim povređenim migrantima odmah su pružene neophodne dijagnostičke i terapijske usluge koje se i dalje pružaju u skladu sa njihovim zdravstvenim stanjem, a preduzete su i potrebne mere prevencije zaraznih bolesti, navodi za „Politiku” Jelica Radulović, šef beogradskog odseka Sektora za inspekcijske poslove Ministarstva zdravlja.

– Zakonom o zdravstvenoj zaštiti je između ostalog propisano da strani državljani, lica bez državljanstva i oni kojima je priznat status izbeglice ili odobren azil, koji prolaze preko teritorije, imaju pravo na zdravstvenu zaštitu – navodi Jelica Radulović u pisanom odgovoru „Politici”.

Istim zakonom predviđeno je da se sredstva za lečenje ovih ljudi obezbeđuju iz budžeta i kasnije se uplaćuju na račun zdravstvenih ustanova ili privatne prakse koje su pružile usluge.

U Komesarijatu za izbeglice i migracije za „Politiku” navode da je njihov poverenik odmah po saznanju o udesu otišao na mesto nesreće i pomogao da se ranjeni tražioci azila smeste.

– Ukoliko povređeni migranti zatraže azil Komesarijat za izbeglice će preuzeti brigu o njima i smestiće ih u neki od centara. Svima će biti pružena hitna medicinska pomoć o trošku države Srbije, a kada se oporave, ukoliko ne izraze azilnu nameru, biće prebačeni u Prihvatilište za strance – navode nadležni u ovoj instituciji.

Oni napominju da do sada niko od stradalih migranata nije zatražio azil i dodaju da nije praksa da se ambasade zemalja iz kojih su povređeni migranti uključe u brigu o ovim ljudima, jer je „reč o ljudima koji beže iz svojih država”.

--------------------------------------------------------------------

Zbog ilegalnog prelaska granice u zatvoru

Šestorici ilegalnih migranata pružena je pomoć u leskovačkoj bolnici, ali su u međuvremenu otpušteni iz ove zdravstvene ustanove, jer im je zdravstveno stanje dobro. Trenutno se nalaze u leskovačkom okružnom zatvoru, gde služe kaznu od 23 dana zatvora, koliko su dobili odlukom sudije za prekršaje zbog ilegalnog prelaska granice. Takođe, dobili su i zahtev da napuste teritoriju Srbije po odsluženju kazne. 

Dejana Ivanović

--------------------------------------------------------------------

Gde su smešteni povređeni migranti

Zbrinjavanje jednog od povređenih (Foto RTS)

Bolnica u Leskovcu:

ORL odeljenje – osam povređenih

Odeljenje opšte hirurgije – pet pacijenata

Odeljenje ortopedije – četiri pacijenta

Odeljenje neurologije – sedam povređenih

Bolnice u Nišu:

Klinički centar – šest povređenih

Klinika za maksilofacijalnu hirurgiju – jedan pacijent

KCS Beograd

Urgentni centar – pet pacijenata

--------------------------------------------------------------------

Bekstvo iz bede u neljudskim uslovima

Naši carinici sve češće otkrivaju i šverc ljudi, iako su prvenstveno zaduženi da zaustave krijumčarenje robe. Otkako su opremljeni specijalnim skenerima u unutrašnjosti teretnih vozila, sve češće uočavaju ljudske siluete, pa ta vozila zaustavljaju i pretresaju. Tako je bilo i krajem prošle godine kada je oko ponoći na graničnom prelazu Preševo zaustavljen kombi bugarskih registarskih oznaka. Uz pomoć skenera carinici su otkrili osam državljana Sirije koji su transportovani u specijalno izrađenim duplim zidovima kombija. Kada se na fotografijama Uprave carina pogleda u koliki prostor je smešteno osam odraslih osoba postaje jasno kako je prekjuče njih čak 54 nagurano u jedan kombi kao u dušegupku, da bi 41 osoba bila povređena kada je vozilo sletelo s puta.

G. Volf

--------------------------------------------------------------------

Vo­zač – vi­nov­nik de­se­tak kri­vič­nih de­la i pre­kr­ša­ja

Uništeno vozilo kojim su krijumčareni migranti

Vo­zač kom­bi­ja ko­ji je iza­zvao te­šku ne­sre­ću kod Le­skov­ca uči­nio je vi­še kri­vič­nih de­la a i pre­kr­ša­ja. Jav­no tu­ži­la­štvo će ga kri­vič­no go­ni­ti za naj­te­že od po­či­nje­nih de­la, a to je te­ško de­lo pro­tiv bez­bed­no­sti sa­o­bra­ća­ja, u sti­ca­ju sa kri­vič­nim de­lom kri­jum­ča­re­nja.

Uko­li­ko bi, me­đu­tim, bi­lo do­ka­za da je reč o tr­go­vi­ni lju­di­ma, on­da bi se po­stu­pak vo­dio za to kri­vič­no de­lo, jer je ono naj­te­že po vi­si­ni za­pre­će­ne ka­zne, a pre­kr­ša­ji bi bi­li do­dat­na ote­ža­va­ju­ća okol­nost.

Zbog ude­sa sa po­vre­đe­nim uče­sni­ci­ma u sa­o­bra­ća­ju ali i bek­stva sa li­ca me­sta i ne­u­ka­zi­va­nja po­mo­ći po­vre­đe­ni­ma po­sle ne­sre­će ko­ju je ve­ro­vat­no on uzro­ko­vao, jer ni­je bi­lo kon­tak­ta s dru­gim vo­zi­li­ma, sle­di mu za­pre­će­na ka­zna do tri go­di­ne.

Fal­si­fi­ko­va­nje ta­bli­ce je u ovom slu­ča­ju lak­še kri­vič­no de­lo, ali i ono „vu­če” ka­znu do go­di­nu da­na. La­žne ta­bli­ce zna­če i da je to vo­zi­lo bi­lo bez osi­gu­ra­nja u sa­o­bra­ća­ju, prak­tič­no „fan­tom”... 

Vo­zač kom­bi­ja, u ko­me su bi­le 54 oso­be iz vi­še ze­ma­lja, po­či­nio je i niz pre­kr­ša­ja, ali u ova­kvom slu­ča­ju pre­kr­šaj­ni sud ustu­pa pred­met kri­vič­nom su­du, jer te­ška kri­vič­na de­la u ovom slu­ča­ju ob­u­hva­ta­ju i ele­men­te pre­kr­ša­ja. To su naj­pre pre­kr­šaj iz Za­ko­na o bez­bed­no­sti sa­o­bra­ća­ja, jer ni­su po­što­va­ne od­red­be o pre­vo­zu li­ca, za­to što je kom­bi bio re­gi­stro­van za pre­voz ro­be, a u sa­o­bra­ćaj­noj do­zvo­li je uvek na­ve­de­no ko­li­ko lju­di sme da se vo­zi ova­kvim vo­zi­li­ma. 

Osim to­ga, ov­de je na­či­njen i pre­kr­šaj iz Za­ko­na o stran­ci­ma, jer je reč o po­ma­ga­nju u ne­do­zvo­lje­nom bo­rav­ku, bez pro­pi­sa­ne do­ku­men­ta­ci­je, za šta se iz­ri­ču nov­ča­ne ka­zne.

A. P.

--------------------------------------------------------------------

U kom­bi­ju še­sto­ro na je­dan kva­drat­ni me­tar

(Foto Uprava carina)

Kom­bi vo­zi­lo ti­pa „ive­ko dej­li mul­ti­džet”, (ka­ko na osno­vu ob­ja­vlje­nih fo­to­gra­fi­ja tvr­de po­zna­va­o­ci), te­ret­no je i do­stav­no vo­zi­lo, re­gi­stro­va­no na 2 to­ne no­si­vo­sti i tri put­ni­ka, u ka­bi­ni na­pred, za vo­za­ča i dva sa­put­ni­ka. Dvo­kril­na vra­ta na zad­njem de­lu su vi­si­ne 1,90, a ši­ri­ne 1,75 me­ta­ra. Du­ži­na to­var­nog pro­sto­ra je 4,60 me­ta­ra, a ši­ri­na 1,90 me­ta­ra. Ga­zni deo iz­no­si ne­što ma­nje od 10 kva­drat­nih me­ta­ra, a ukup­na za­pre­mi­na pro­sto­ra je oko 20 kub­nih me­ta­ra. Zad­nja oso­vi­na mu je oja­ča­na, a sa sli­ka ne mo­že da se utvr­di da li je po­za­di imao du­ple toč­ko­ve ili ni­je, ali po­sto­je obe ver­zi­je. No­si­vost sa „du­plim” je po­la to­ne vi­še od kla­sič­nog. Ovaj mo­del ima sa­mo me­ha­nič­ki ven­ti­la­ci­o­ni si­stem pre­ko ta­ko­zva­nih kri­la­ca, pa je pro­ve­tra­va­nje mi­ni­mal­no. Pod je od ta­la­sa­stog li­ma, a ceo fur­gon od rav­nog li­ma. Ne­ma zvuč­nu izo­la­ci­ju. Reč je o mo­de­lu sta­rom iz­me­đu 10 i 15 go­di­na.

O. M.

--------------------------------------------------------------------

Raspršene nade migranata

Nesreća kod Leskovca traži odgovore na mnoga pitanja o ilegalnom transportu azilanata iz Azije i Afrike

Leskovac – Sletanje kombija u rano jutro 24. februara na autoputu između Grdelice i Leskovca i bekstvo nesavesnog vozača raspršili su san o boljem životu pedeset četvorice migranata iz Bangladeša, Nigerije, Burme, Alžira, Gane, Laosa, Sirije i Kašmira. Umesto u „obećanu zemlju” stigli su u bolnice sa teškim povredama.

Nesreća kod Leskovca jedna je od najtežih u ilegalnom transportu azilanata iz azijskih i afričkih zemalja koji poslednjih godina u sve većem broju pokušavaju da se domognu neke od zapadnih zemalja. Srbija im je samo tranzitni put i kada ih naši organi uhvate, po zakonu ih transportuju u zemlje iz kojih su krenuli, sa, opet, zakonski odmerenim vremenom zabrane ulaska u Srbiju.

U zemlju ulaze ilegalno, mimo graničnih prelaza, i kreću se kanalima koje trasiraju organizovane grupe ili pojedinci koji ovo koriste kao mogućnost lake i brze zarade. Prema nekim pričama, „put u bolji život” košta azilante i do 1.500 evra. Uslovi prevoza su ispod minimuma ljudskog dostojanstva. Radi lakšeg krijumčarenja, obično ih trpaju u teretna vozila u kojima ni igla više ne može da stane. Ljudskom razumu teško je da shvati kako, recimo, u kombi za osam putnika stane pedesetak odraslih ljudi. Bez vazduha, vode, hrane, jedni preko drugih, u mračnom i zagušljivom vozilu. Vožnja traje i po dvadesetak sati, pa je pravo čudo kako čovek uopšte može da preživi u takvim uslovima. Migranti koji su doživeli nesreću kod Leskovca izjavili su da tri dana nisu videli hranu. Bili su zbunjeni, uplašeni, nisu znali gde se nalaze.

Pripadnici MUP-a utvrđuju okolnosti saobraćajne nezgode i rade na pronalaženju osoba koje su organizovale krijumčarenje. Takođe se traga za vozačem koji je pobegao.

U povereništvu Komesarijata za izbeglice u Leskovcu kažu da su ilegalni imigranti u nadležnosti policije, ali da povereništvo nastoji da pomogne onoliko koliko može.

–Nismo imali ovakvih slučajeva na našem području. Svi smo zatečeni. Povređeni su trenutno u rukama lekara, videćemo šta će se sa njima desiti. Iz njihovih ambasada još niko nije došao. Jedan od povređenih nam je danas tražio Bibliju na engleskom i sada pokušavamo da je nađemo – rekao je za „Politiku”Zoran Golubović, poverenik Komesarijata za izbeglice u Leskovcu.

Milan Momčilović

objavljeno: 27.02.2015.
Pogledaj vesti o: Sirija

Nastavak na Politika...