Izvor: Kurir, 20.Jan.2012, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ČEKAMO TE, ANĐELINA
Činjenica je da se u Bosni dogodio rat i istina je da su ljudi ginuli na sve tri strane. Ne može se poreći ni da su ubijani i deca i žene. Nema nikoga ko može da dokaže da u tom krvavom ratu nisu silovane i Srpkinje, i Hrvatice, i muslimanke. Svi smo se ...
Činjenica je da se u Bosni dogodio rat i istina je da su ljudi ginuli na sve tri strane. Ne može se poreći ni da su ubijani i deca i žene. Nema nikoga ko može da dokaže da u tom krvavom ratu nisu silovane i Srpkinje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << i Hrvatice, i muslimanke. Svi smo se trudili da tu nesreću što pre zaboravimo. Ili bar da na to ne mislimo, kako bismo mogli da nastavimo normalno da živimo.
I onda je glumica svetskog glasa Anđelina Žoli odlučila da Balkanu oduzme pravo na mir. Zagrebala je po tek malo zaceljenim ranama. Glumeći majku Terezu (oprosti mi, Bože, na ovom poređenju), Žolijeva je dala sebi za pravo da sudi i presuđuje o stvarima o kojima, pokazalo se, skoro ništa ne zna. Ili joj se tako više sviđa. Zaključila je da je za sve nas bolje da se prisetimo ratnih užasa. Ako je i imala neku dobru nameru, u šta sumnjam, ispostavilo se da nije dorasla zadatku.
Odlučila je Žolijeva da pljune Srbe. Da dokaže kako su oni monstrumi koji znaju samo da ubijaju i siluju. Napravila je film u kome tvrdi da je u ratu u Bosni ubijeno 300.000 muslimana, a silovano 50.000 muslimanki.
E, Anđelina, iz čije li si arhive izvukla te podatke? Nije ti to angažovana umetnost. Pobrkala si lončiće. Dokazala si, nesrećo, da ne znaš ni matematiku. Proračunaj malo bolje. Da su Srbi toliko silovali, ne bi imali vremena da ratuju. I kako se ne seti da nisu samo muslimanke silovane, da nisu samo njihova deca ubijana? Misliš li da u Bosni nema srpske siročadi?
I ni to ti nije bilo dovoljno, pa ti se prohtelo da u srcu Republike Srpske tražiš njeno ukidanje. Toliko si humana prema jednima da drugima želiš da oduzmeš pravo na izbor. Ne znaš ti ništa o Bosni.
A spremaš se i na premijeru filma u Beogradu. Bosanski Srbi kažu da znaju kako se s takvima postupa. Videćemo šta su pod tim mislili. Beograđani se još nisu izjasnili. Možda će ti posle Beograda i Banjaluke biti jasniji stihovi pesme „Život nije bajka, život nije film...“.
