Izvor: Politika, 27.Avg.2011, 23:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Izopačena nevinost Mulen Ruža
Možete li da zamislite londonski put kroz savremenu kulturu bez Bitlsa? Da li ste se smejali do suza gledajući u Sašu Baron Koena u liku Borata? Da li volite talentovanu i tragičnu Ejmi Vajnhaus? Odgovori na ova i mnoga druga pitanja o kreativnim industrijama mogu se pronaći u Jevrejskom muzeju u Kamdenu, na fascinantnoj izložbi „Zabavljanje nacije”
Iako Njujork zna, a Pariz nikad ne želi da prizna – >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << London je, ipak, svetska prestonica muzeja. Radoznalog posetioca na svakom koraku očekuje svet čuda. On u Londonu može naći muzeje sa vrhunskom selekcijom presovanih životinja, političkih životinja, nekrofila, jabuka i krušaka, teoretičara konspiracije, egzibicionista, zvezdočitača, dinosaurusa, rojalista, amatera antropologa, otomanskih sultana...
Londonski put muzeja svakako treba započeti u Britanskom muzeju, koji datira iz 1759. godine i jedan je od najstarijih muzeja sveta. Muzej je ogroman, a muzejski predmeti koji su dostupni posetiocima predstavljaju samo deo njegove raskošne, prebogate riznice. Zaposleni u ovoj velikoj muzejskoj instituciji očigledno su svesni da samo stavljanjenaglaskana sopstvene zbirke i podsticanjenačinaza njihovo korišćenje nije dovoljno. Današnji Britanski muzej, muzej 21.veka, ne misli samo na posetioce koji će doći jednom, već uzimajući u obzir njihove potrebe od njih stvara korisnike. Takav muzej ima svoju snažnu unutrašnju dinamiku,čija pulsacija daje život prošlosti i drevnoj starosti, stalnim kreativnim promenama koje poboljšavaju sadržaje koji se trenutno koriste i dodaju nove. Ovo podstiče posetioce da se stalno vraćaju u muzej i na neki novi način sagledavaju bogatstvo ljudske prošlosti. Na svakom koraku prepoznaje se posao kreativnih kustosa koji stvaranjem posebnih narativa privlače publiku. Novi jezik kojim muzej govori vitalan je i brz, opremljen tehnološkim instrumentima koji omogućuju lakšu i bržu kontekstualizaciju. Izloženi eksponati se tako sve više približavaju izvođačkim umetnostima, podstiču interaktivnost posetioca i pružaju zabavu.
Britanski muzej ove godine pod svojom kupolom predstavlja neprocenjiv izbor srednjovekovnih relikvija i relikvijara. Posedovanje i gomilanje relikvija u srednjem veku imalo je statusni simbol koji je omogućavao direktni kontakt smrtnika sa uzvišenim. Istovremeno sa prikupljanjem autentičnih relikvija, bila je veoma razvijena trgovina krivotvorenim relikvijama. Martin Luter je 1522. duhovito primetio da „kad bi svi delovi lobanje svete Barbare bili sakupljeni na jednom mestu, od njih bi moglo da se napravi sedam glava“. I dok se posetioci na ovoj izložbi dive veličanstvenim zlatnim relikvijarima ukrašenim dijamantima, razumevanje i poštovanje relikvija nije lak zadatak. Delovi trnovite krune, kosti, nokti, mleko za dojenje, kosa i krv svetaca, u svom vremenu bili su evidencija mučenika i propovednika. U sekularnom svetu danas nije tako. Svojim izazovnim radovima, savremeni umetnik Damijan Herst doveo je do ekstrema predstavljanje relikvija, kako bi prikazao naše sekularno vreme.
Londonski put nas dalje vodi u Tejt modern galeriju u kojoj jedan drugi umetnik XX veka, Huan Miro, ima veliku retrospektivu.
„Tuluz Lotrek i Žana Avril izvan Mulen Ruža“,naziv je izložbe koja u Somerset hausu, jednom od najrafinovanijih malih svetskih muzeja, otkriva nepoznate detalje jedne od najznačajnijih umetničkih i ličnih priča kraja 19. veka. Više od bilo kog drugog umetnika fin de siecle,Tuluz Lotrek je duhovito i saučesnički dokumentovao glamur Monmartra, „hvatajući“ njegove pevačice, igračice, podvodače i prostitutke. I dok sudruge ličnosti „života koji je kabare samo posmatrao”, njegov odnos sa igračicom Žanom Avril bio jedrugačiji. U dve sobe Kortold galerije predstavljena su gotovo sva Lotrekova platna, posteri i printovi inspirisani ovom muzom.
Sa izložbe u Somerest haus „Žana Avril izvan Mulen Ruža”
Na posteru „Žana Avril u baštama Pariza“ Tuluz Lotrek je briljantno najavio njenu scensku osobenost. Žana deluje bestežinski, kao da se hrani cvećem. Divlje izbacujući dugačke noge u crnim čarapama, ima histeričan, gotovo neobuzdani pokret. Ova febrilna energija povezana sa njenom ekspresijom davala je nastupu „vazduh izopačene nevinosti“. Svojom posebnošću pleni slika „Žana Avril na ulazu Mulen Ruža“. Za razliku od litografskih postera, na ovom portretu Lotrek slika igračicu kao usamljenika i melanholičnu osobu. Verno uhvaćen osećaj otuđenosti i lični odnos autora prema ovom aspektu njene ličnosti, nagoveštava bliskost između umetnika i modela. Na poslednjim posterima Žane Avril, Lotrek asocira na japanske printove uvodeći umetnost postera u nove prostore. Umetnik i model zajedno su stvarali istinsku umetnost našeg vremena: ona kroz pokret, on kroz njegovu reprezentaciju.
Na londonskim autobusima možete pročitati najavu izložbe „Očevidac, mađarska fotografija u 20.veku – Brasai, Kapa, Kertes, Moholji Nađi, Munkaši“. Sledeći ovaj trag, stiže se u Kraljevsku umetničku akademiju na Pikadili ulici. Izložba je priređena u čast mađarskog predsedavanja Evropskojzajednici 2011. i predstavlja rad petorice mađarskih fotografaemigranata koji su zauvek promenili istoriju moderne fotografije. Šta je to bilo u dunavskoj vodi?– pitamo se dok gledamo fotografije ovih majstora. Kako je na takvom mestu i u tom vremenu nastala tolika koncentracija talenata? Svi su mađarski Jevreji, odrasli u tolerantnom, kosmopolitskom, zlatnom dobu Budimpešte pre Prvog svetskog rata, kada je fotografija bila novi medij. Od propadajuće Austrougarske monarhije baštinili su smisao radosti života, a od prinude da emigriraju – osećaj gubitka i melanholije, kao i nužnost da opstanu na Zapadu, fotografišući svet koji se menja.
Najupadljivijeu vezi sa „moćnom petorkom“ okupljenom na ovoj izložbi jesu snažan pečat autorstva i duboko individualni stil. U njihovim radovima ne vidi se zajednička škola, niti razmena stilskih i tehničkih pravila. Jednostavno su gledali i snimali svoje verzije sveta u koji su došli. Pitanje je da li bi to bili u stanju da učine na ovako izuzetan način da nisu došli iz zatvorene zemlje u kojoj se govori jezikom koji su mogli da razumeju samo oni. Vođeni svojim unutrašnjim životom,a kroz svoja fotografska sočiva, učili su kojim putem da idu i išli tamo da gledaju i snimaju, na našu korist.
Možete li da zamislite londonski put kroz savremenu kulturu bez Bitlsa? Da li ste se smejali do suza gledajući u Sašu Baron Koena u liku Borata? Da li volite talentovanu i tragičnu Ejmi Vajnhaus? Odgovori na ova i mnoga druga pitanja o kreativnim industrijama mogu se pronaći u Jevrejskom muzeju u Kamdenu, na fascinantnoj izložbi „Zabavljanje nacije“, koja priča do sada neispričanu priču o jevrejskom doprinosu britanskoj kulturi od viktorijanskih mjuzik-holova do današnjih filmskih, pozorišnih i muzičkih zvezda. Ova izložba istražuje priče mnogih slavnih i važnih imena, koristeći stare fotografije, kostime, filmove i arhivske dokumente. Ona takođe nudi i brojne zabavne aktivnosti za decu i porodicu uključujući interaktivne displeje, kabine za presvlačenje, muzičke instrumente i mali podijum za nastup.
Svoj londonski put, za ovu priliku, završavam u Nacionalnom teatru na predstavi „Londonski put“, koja po kvalitetu i značaju može ući u muzej svetskog pozorišta i koju, ako ste u Londonu, nikako ne treba da propustite.
Nebojša Bradić
objavljeno: 28.08.2011.
Pogledaj vesti o: Amy Winehouse
