Izvor: B92, 04.Avg.2011, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ejmi V - da li je moglo drugačije?
Zašto neki ljudi dožive starost uprkos redovnom konzumiranju droga i alkohola, a neki prerano odu?
Iako zvaničan uzrok smrti Ejmi Vajnhaus nećemo znati do oktobra, sve navodi da je njena bitka sa drogama i alkoholom kriva za prerani odlazak.
Mnogi, među kojima i pevačicina majka, rekli su da je bilo samo pitanje vremena kada će Ejmi otići. Ali, da li je moralo tako da bude? Zašto neki ljudi dožive starost uprkos redovnom konzumiranju droga i alkohola, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << a neki prerano odu? To je pitanje koje naučnici širom sveta postavljaju decenijama unazad, ali su tek od nedavno počeli da nalaze odgovore.
Konzumiranje nezakonitih droga je u SAD i Britaniji veoma učestalo i obično počinje u adolescenciji. Prema istraživanju iz 2008, 46% Amerikanaca je u nekom trenutku u životu probalo drogu, ali ih je samo 8% koristilo prošlog meseca.
Poređenja radi, 51% ljudi konzumiralo je alkohol prošlog meseca. To znači da većina onih koji probaju drogu, ne postane zavisno. Ko spada u rizičnu grupu?
Doktori su dugo smatrali da osobe sa nekim psihičkim oboljenjima imaju više šansi da postanu zavisnici. I to je, prema raznim istraživanjima, tačno.
Oko 60% ljudi koji su zavisni od neke supstance pate i od neke mentalne bolesti. Nejasno je, međutim, da li je adikcija predispozicija za mentalno oboljenje ili je obrnuti slučaj.
Naučnici smatraju da su oni češće i zavisnici jer koriste formu samolečenja, kako bi ublažili sopstvenu mizeriju.
Za ovu tvrdnju postoje klinički dokazi. Alkohol i droga utiču na raspoloženje i ponašanje aktiviranjem delova mozga koji su poremećeni i u slučaju ozbiljnog mentalnog oboljenja. Onda, nije čudno što se depresivne i anksiozne osobe okreću alkoholu i drugim sedativima. Ove supstance su, međutim, grozni antidepresivi i samo još više pogoršavaju stanje.
Još neki tipovi ličnosti lakše potpadaju pod uticaj opijata; narcisoidne osobe, osobe sa poremećajem ličnosti"
Ali nesigurno mentalno zdravlje nije jedini razlog za zavisnost. Zloupotreba droga uzrokuje poremećaj mozga, pa zavisnici imaju drugačiji sklop od onih koji to nisu.
Dr Volkov uporedila je skenere mozgova zavisnika od kokaina, heroina i alkohola - oni imaju manje receptora dopamina u mozgu. Dopamin je neurotransmiter odgovoran za osećanja zadovoljstva i želje i šalje mozgu poruku: Obrati pažnju, ovo je važno.
Ovi i drugi nalazi sugerišu da narkomani imaju izbrušene sisteme nagrađivanja u mozgu i da njima svakodnevna zadovoljstva ne predstavljaju ništa u odnosu na dobijanje droge.
Međutim, ljude ne čine mozgovi u teglama; okolina ima veliki uticaj. Okolina je ta koja je usmrtila Ejmi Vajnhaus i ohrabrivala njeno posrtanje. Čak i ljudi koji nisu zavisnici mogu to postati ako su konstantno izloženi opijatima.
Jedno je jasno - droge menjaju mozak. Stresna okolina koja pruža slobodan prolaz ka ovim opasnim supstancama može preobratiti bilo koga u zavisnika. Mnogima je teško da u to poveruju: baš bilo ko, bez obzira na genetski rizik može postati zavisnik pod odgovarajućim okolnostima.
Dugoročna upoteba opijata obično počinje u adolescenciji kada je mozak "najplastičniji”. To je i period kada se oni najugroženiji ovoj bolesti moraju suprotstaviti, pre nego što zagaze na pozornicu zavisnika.
Ko može beskrajno da eksperimentiše sa drogama, a koga će one uništiti zavisi od kompleksne kombinacije uzajamnog delovanja gena, okoline i psihologije.
