Izvor: Poznati.info, 18.Jan.2013, 06:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jalovi napadi na Aleksandru Radović
Od kada se Aleksandra Radović, kao član žirija u “Prvom glasu Srbije”, pokazala kao neko ko ne toleriše muzički neukus napadi tabloida na ovu pevačicu postali su svakodnevica. Hajke se pripremaju po starom dobrom modelu – potraga za “ranim radovima”. To provereno pali kod javnih ličnosti najrazličitijih profila.
Pevačice, glumice, političari, sportisti… Svako je morao imati >> Pročitaj celu vest na sajtu Poznati.info << neku mrlju u karijeri, a greške se, očekivano, prave na samim počecima. Primenjeno na slučaj Aleksandre Radović adut koji bi, po mišljenju tabloida, trebalo da sruši iluziju o njenoj doslednosti jeste pevanje pratećih vokala okorelim folkerima dok je još bila sasvim anonimna.
Tabloidi imaju svoje ljubimce i ljubimice. Favorizuju ih, odgovaraju na napade umesto njih, organizuju pogrome i torturu nad svakim ko upre prstom u pravcu njihovih miljenika. Prvi dokaz neprofesionalnosti srpskih žutih strana samo je uvod u jednu bljutavu priču. Kao “ozbiljnija štampa” pred tajkunima i političarima, tabloidi se upravljaju prema interesima svojih totema. Folkeri su ih zadužili dizanjem tiraža, dojavama o pikanterijama iz života svojih kolega, ljupkim šaputanjima kojima samo jastuk fali.
Ko se ne uhvati u ovo kolo, tabloidi ga ignorišu. To je još i najbolji scenario, a Aleksandra Radović jedna je od retkih pevačica na Balkanu koja nikada nije šurovala sa žutaćima. Kad dođe do prvog odbijanja sa objašnjenjem tipa “Ne želim da govorim za vas” tad se već postaje neprijatelj sujetne i bahate mašinerije. Ako se još ospori neki njihov totem brigade piskarala, sumnjivog obrazovanja i kompeticija, već drže prstiće na tastaturi. Sledi izlivanje besa u “word”.
Naravno malo ko će mućnuti glavom i zapitati se a kako inače zakoračiti na muzičku scenu koja je takva kakva je ako ne preko njenog otužnog mejnstrima. Iz hora, Filharmonije, pravo sa Akademije? U vreme kada je Aleksandra Radović počinjala nije bilo ovakvih šou programa, a talentima se malo ko bavio. Koliko je Jelena Tomašević čekala od “3K dura” do prvog singla? Sve je manje-više zavisilo od spleta srećnih okolnosti, poznanstava, finansijske moći ili nemoći. Bez obzira na glas. Osim ukoliko nije reč o kafanskim talentima, minjacima sa margine, curicama koje su i danas ponosne na to što su oduvek bile spremne na sve. Na takve “rane radove” se gleda sa pijetetom i od istih se stvaraju romansirane biografije.
Pa bolje je otpevati prateći vokal za Đoganija nego jahati po harmonikama, smucati se po sumnjivim lokalima i treptati okicama u smeru estradnih bogova iz pozadine. Ovo je pošteniji put, čist račun, profesionalno odrađen posao. U suprotnom, talentima bi na raspolaganju bilo ili da odustanu od muzike ili da emigriraju. Aleksandra Radović, i zvanično muzički obrazovana, nije imala sreće da se rodi u zemlji u kojoj od komercijalne muzike postoji nešto više od čistog, koncentrovanog užasa.
Lepa je podudarnost, a i savršena ilustracija za klimu u ovom društvu, to što je muzički užas, kao najprofitabilniji, ujedno i u toru zlatne teladi tabloida. Mnoge među najkvalitetnijim pevačicama današnjice koje su surovo beskompromisne i opredeljene za kvalitetnu muziku, pristajale su da pevaju prateće vokale folkerkama koje su oduvek imale drugačiji pristup “biznisu”. Aleksandra Kovač, Madam Piano, ima jedna lepa anegdota o njih dve i slučaju pratećih vokala za album Jelene Karleuše sniman u Grčkoj, Ivana Peters… Marija Mihajlović je zauvek ostala prvi i jedini vokal u hordi otvaračica usta devedesetih.
To što i same nisu prešle na ovaj žanr i progovorile tim muzičkim jezikom gledajući kako sav taj kič “radi posao” dovoljna je da zatvori priču o doslednosti. Tabloidi će siktati i dalje, ali realnost ih demantuje. Aleksandra Radović može mirne duše da ostane pri tome da sa njima nema o čemu da razgovara. Nikada se neće razumeti.
Izvor: wannabestars.rs
