Izvor: Nezavisne Novine, 29.Dec.2016, 09:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandra Radović: Borac sam za kvalitetnu muziku

Mi se povlačimo i stalno se normalni i kulturni ljudi povlače ispred nekog šunda, kiča i neukusa. Stalno se negde zavlačimo u neke naše mišje rupe i čekamo da dođe neko bolje vreme, a činjenica je da to vreme ne može da dođe samo od sebe, smatra Aleksandra Radović.

Ova pjevačica, za koju važi mišljenje da ima jedan od najmoćnijih glasova u našem regionu, obradovala je poštovaoce svoje >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << muzike kada je prije nekoliko dana objavila album "Carstvo", a za svaku pjesmu objavljen je i spot. Ljubavna tematika je ono što krasi njene nove pjesme, a snažne emocije koje je utkala u iste naprosto oduševljavaju slušaoce.

Karijeru je gradila stepenicu po stepenicu, a danas zbog svog talenta i rada uživa veliko poštovanje kako kolega, tako i onih koji cijene dobru muziku. Jedan je od izvođača koji će nastupiti na Trgu Krajine u Banjaluci za doček Nove godine, a o tome, kao i novom albumu, žiriranju u muzičkim takmičenjima, te krizi pop muzike govorila je u intervjuu za "Nezavisne".

NN: Nakon duže diskografske pauze "Carstvo" je ugledalo svjetlost dana. Za svaku numeru ste objavili i spot, što je bilo pravo iznenađenje, pa čak i za one koji možda nisu ljubitelji Vaše muzike. Zašto ovakav pristup, zašto odmah svi spotovi i koliko je sve to bilo zahtjevno izrealizovati?

Radović: "Carstvo" je konačno ugledalo svetlost dana, kako Vi kažete, i veoma sam srećna zbog toga. Pogotovo što je to sada, u poslednjim danima decembra, kako sam i planirala, jer sam želela da svima onima koji su dugo čekali izlazak albuma podarim ovo svoje "Carstvo" kao novogodišnji i božićni poklon, kao nešto novo, lepo, ljubavno, što mogu da slušaju u danima odmora koji slede, u danima koji su posvećeni odmoru i porodici. Kada su u pitanju spotovi, nisam ih snimala mnogo u dosadašnjoj karijeri i htela sam da ispravim greške koje sam pravila, a koje se odnose na pesme koje nikada nisu dobile svoje spotove, a zasluživale su da ih imaju. Tu spadaju moja pesma koju sam pisala "Bivši dragi", koja je bila veliki hit, a koja nije dobila spot, takođe i "Mali peh", "Čuvam te". Zbog toga sam želela da na novom albumu svaka pesma ima spot jer je drugačije ipak kada slika prati ton. Pa, možda se i emocija nekako produbljuje.

NN: Naši sugrađani se raduju dočeku Nove godine na Trgu Krajine u Banjaluci uz Vaš nastup. Šta nas to očekuje u najluđoj noći i hoće li to biti i svojevrsna prilika da otpjevate i neke od novih pjesama?

Radović: Radujem se proslavi Nove godine na trgu u Banjaluci. Mislim da će biti odlično. Banjalučka publika je poznata kao dobra publika, a moj prvi nastup nakon snimanja prvog albuma je bio baš u Banjaluci, tako da tu sliku nastupa nosim u srcu kroz celu svoju karijeru. Ovo je možda bila dobra prilika da se predstave nove pesme, ali s obzirom na to da je Nova godina i da ljudi treba da budu u dobrom raspoloženju, mislim da nije trenutak da uče nove pesme, nego da uživaju uz one stare, koje već dobro znaju, tako da ću sa svojim bendom svirati stare stvari. Biće možda svega dve ili tri nove pesme.

NN: Iako ste ranije za neke svoje pjesme i pisali tekstove i muziku, sada ste autorstvo u tom smislu potpuno prepustili svojim dugogodišnjim saradnicima Aleksandri Milutinović i Goranu Kovačiću.

Radović: Radila sam dosta novih pesama. Kada je došlo do odabira imali smo viška čak devet ili deset pesama i smatrala sam da je u najboljem interesu albuma da moje pesme ne idu u tom broju na album jer bih u tom slučaju onda morala da uz album prodajem i neki antidepresiv ili da ga poklanjam. Ja imam prilično teške tekstove i melodije i mislim da bi bilo previše toga na jednom albumu. I zato sam odlučila da samo jedna pesma bude moja, "Neka me osude svi". Ostalo su radili Aleksandra Milutinović i Goran Kovačić. Tekstove je radila još i Ljilja Jorgovanović, novi saradnik je Dušan Alagić, koji je uradio predivnu pesmu "Samotnjak". Ja nisam jedan od onih sujetnih autora koji pošto-poto žele da stave svoje pesme pa sad nema veze na šta će to da liči i kako će da zvuči. Ja sam uvek za to da album pobedi i da konačna zvučna slika bude adekvatna. Tako da, moje pesme ćemo ostaviti za neki sledeći album.

NN: Evidentna je kriza pop muzike u našem regionu. Ipak, zahvaljujući izvođačima poput Vas, Joksimovića, Jelene Tomašević, pop živi. Da li zaista postoji ta kriza ili su samo mediji to tako predstavili?

Radović: Kriza je evidentna ne samo u pop i rok muzici i u svemu onome što nije aktuelno, što se danas sluša. Mi se nekako i ne borimo protiv toga, ne borimo se za ono u šta mi verujemo, a kriza postoji i postojaće sve dok se mi budemo prilagođavali trendovima, a ne svom srcu. Tako da ja sam za to da uvek pevamo onu vrstu muzike koja nas čini srećnim, koja nas ispunjava. Jer, tako usrećujemo i druge ljude. Jer, oni nam veruju i oni se saživljavaju s našim tekstovima, s našom melodijom i s našom muzikom uopšte i mislim da jedino tako možemo da opstanemo. E sad, postoji generalna kriza autorstva. Ne samo u Srbiji, nego i u regionu, ali eto, kažem, mi smo velikim delom krivi zbog situacije u kojoj se nalazi pop muzika.

NN: U tom kontekstu pitala bih Vas i da li je uopšte više moguće iščistiti muzičku scenu, ili kako raditi na ukusu slušalaca, jer smo svjedoci da se snima sve i svašta i da je upravo to i te kako popularno?

Radović: Ljudi snimaju ono što ljudi vole da slušaju. To je veoma prosto. Mediji kreiraju ukus publike i mislim da tu negde najveću odgovornost nose mediji, koji sve to plasiraju, ali i država, koja dodatno ne oporezuje kič i šund. U Jugoslaviji je porez na kič i šund i te kako postojao.

Muzička scena ne može da se iščisti. Kao što ne može da se iščisti ni život generalno koji mi sada vodimo. Ništa se ne može vratiti na staro. Mislim da stvari mogu bivati samo gore i da će situacija generalno biti sve lošija, ali to ne znači da mi moramo da se priklonimo tom lošem talasu. Mi treba da smo na našem dobrom talasu ljubavi i kvaliteta, za koji će uvek biti publike i koji će ljudi uvek moći da prepoznaju i da se s njim poistovete.

NN: Iako niste prvi put u žiriju nekog takmičenja, svojim komentarima u žiriju "Pinkovih zvezda" ste i te kako izazvali pažnju. Neki Vas podržavaju, dok drugi smatraju da Vam učešće u tom žiriju nije bilo potrebno. Kako Vi gledate na sve to?

Radović: Ja na sve to gledam kao na misiju. Veliki sam borac za kvalitetnu muziku i svoj život sam posvetila dobroj i kvalitetnoj pop muzici. Mnogo sam žrtvovala da bih ostala na tom putu i dosledna sebi. To dokazuje i ovaj poslednji album, između ostalog, koji je čist pop i dalje i nadam se da ću u tom istrajati sve dok se bavim ovim poslom. Smatram da smo mnogo sebi dozvolili. Kad kažem "mi mnogo sebi dozvolili" mislim na pop pevače i na rok pevače, možda na glumce, umetnike uopšte. A nije samo u umetnosti takva situacija, svuda je takva situacija. Mi se povlačimo i stalno se normalni i kulturni ljudi povlače ispred nekog šunda, kiča i neukusa. Stalno se negde zavlačimo u neke naše mišje rupe i čekamo da dođe neko bolje vreme, a činjenica je da to vreme ne može da dođe samo od sebe, da bolji dani ne mogu nastati čarobnim štapićem, da bolji dani za našu decu neće nastati tako što ćemo mi posmatrati situaciju koja se odvija ispred našeg nosa, a ništa ne uraditi po tom pitanju. U tom smislu želela sam da budem u ovom mraku svetlo ljudima koji vole i cene dobru muziku i svima onima koji razmišljaju kako vaspitati dete u današnje vreme.

NN: Iako ste danas prvenstveno poznati kao vokalni izvođač, manje je poznato da ste tokom muzičkog obrazovanja završili odsjek za harmoniku. Stvori li se želja da sada, ponekad, zasvirate taj instrument?

Radović: Ja sam u srednjoj muzičkoj školi završila tri odseka i to kao odličan učenik. Harmoniku naravno, kao instrumentalni odsek, završila sam uporedo teoretski odsek, odsek za muzičkog saradnika i odsek solo pevanja. Pored toga, sviram i harmoniku i klavir i flautu. Nemam potrebu za tim instrumentom. To je negde bila želja mojih roditelja. Ja sam oduvek volela klavir. Ali, zbog uslova u kojima smo živeli nisu mogli to da priušte, pa su onda uzeli harmoniku. Tata je imao objašnjenje: "Pa dobro, zašto plačeš, harmonika isto ima dirke?!" Tako sam ja s tom harmonikom morala da se borim do završetka srednje škole i kad sam diplomirala s peticom onda sam dobila dozvolu da je već sutradan prodam jer sam imala Morino VI, sjajnu harmoniku za klasičnu muziku i svirala sam Bahovu "Tokatu i fugu u D molu" na diplomskom. Tog trenutka kada sam dobila peticu i završila sutradan sam je prodala i više je nikada nisam uzela u ruke.

Nastavak na Nezavisne Novine...