Izvor: Politika, 19.Sep.2011, 23:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
MIP: demarš nije jedina reakcija
U slučaju istupa ruskog ambasadora nije moguća formalna diplomatska reakcija ili demarš, kaže Predrag Simić
Nedavni istup ambasadora RF Aleksandra Konuzina na Prvom beogradskom bezbednosnom forumu – kada je, obraćajući se publici upitao: „Ima li ovde Srba” i optužio prisutne da ne brane dovoljno interese Srbije na Kosovu – otvorio je mnoga pitanja, ali je dao veoma malo odgovora. Između ostalog, javnost je ostala uskraćena za bilo kakvu zvaničnu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << reakciju vlade u Beogradu, koja je Konuzinu i dala agreman.
Sa druge strane, reakcije u medijima bile su prilično brojne, ali uglavnom potpuno polarizovane, kao i u slučaju pojedinih stranačkih komentara. Dok je, recimo, lider LDP-a Čedomir Jovanović ocenio da je „Konuzin uvredio Srbiju”, portparol DSS-a Petar Popović juče je rekao da se „većina građana Srbije slaže sa onime što je Konuzin rekao”.
Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa i bivši ambasador u Parizu, navodi za naš list da jedan broj diplomata u Srbiji daje sebi mnogo veći prostor nego što bi to bilo u nekoj drugoj zemlji.
– Možda je Konuzin smatrao da na to ima pravo zbog podrške koju njegova zemlja daje Srbiji, ali kroz njegove reči ispoljava se i nezadovoljstvo što Srbija na neki način ne ispunjava očekivanja Rusije. Mislim da je ambasadora kao što je Konuzin Slobodan Milošević do kraja života i vlasti priželjkivao i očekivao. Ali, imao je samo Genadija Šikina koji je bio sušta suprotnost i koji se čuvao bilo kakvih jačih nastupa, jer je predstavljao politiku Borisa Jeljcina i Andreja Kozireva – kaže Simić.
Treba razlikovati dve vrste oštrih diplomatskih izjava, kaže profesor Simić.
– Jedna je kada se nehotično, lapsusom, otme nešto iz usta i tu bi dobar primer bio Cobel. A druga je kada ambasadori javnim nastupima direktno utiču na javno mnjenje, zaobilazeći vladu kod koje su akreditovani. U slučaju ambasadora Konuzina, ne mislim da je dolazila u obzir neka vrsta formalnih diplomatskih reakcija, konsultacija ili demarša. Mislim da bi u ovom slučaju bila sasvim primerena izjava nekog našeg člana vlade, koji bi to prokomentarisao – dodao je Simić.
Sagovornik blizak Vladi Srbije nezvanično kaže za „Politiku” da „Konuzin svakako nije prijao, ali ministri koji su dolazili u poslednje vreme iz zapadnih zemalja u Beograd, takođe su donosili neprijatne poruke, pa nije bilo mnogo mesta u medijima da se to komentariše”.
– Bilo je ambasada i ambasadora koji su istupali sa pozicija koje su potpuno suprotne interesima ove zemlje, pa nije bilo toliko medijske povike – objašnjava ovaj izvor.
Konuzinove gestikulacije su dale dodatnu težinu njegovom istupu, a ne toliko njegove reči, dodao je naš sagovornik.
– Ambasador je prenebregao činjenicu da je Boris Tadić tog jutra na forumu govorio i o Kosovu. Ipak, na panelu je prozivana Rusija, kao da je ona najveći problem, a ona za Srbiju to svakako nije. Jer istog dana ruski ambasador u UN Vitalij Čurkin iz sve snage je zastupao srpske interese, pa je ambasador zato reagovao – kazao je naš sagovornik.
Da li postoji mogućnost da Beograd uputi zvaničan demarš Moskvi, tim pre što se ambasador obraćao i bio okrenut prema publici, a ne prema učesnicima foruma? Naš izvor blizak vladi objašnjava da postoje i drugi načini da se na nešto skrene pažnja, jer je demarš dosta ozbiljna forma.
– Nije skretanje pažnje samo ono što izađe u novinama, jer se diplomatija, ipak, ne vodi kroz medije i mera zvaničnosti nije ono što izađe u novinama. Diplomatske reakcije, iako zvanične, ne podrazumevaju da su automatski dostupne i javnosti.
Svakako da Konuzinov nastup „a la Frenk Sinatra” u Domu Vojske nije ni prva, a verovatno ni poslednja kontroverzna izjava nekog visokog stranog diplomate u Srbiji. Još se pamti, sada pokojni, nemački ambasador Andreas Cobel, koji je 2007. rekao da pitanje Kosova treba rešiti što pre u pravcu nadzirane nezavisnosti, jer bi u suprotnom mogli da budu otvoreni problemi u Vojvodini i Sandžaku.
I bivši američki ambasador Majkl Polt u nekoliko navrata 2007. izjavljivao je, uključujući i Dom Vojske gde je prošle nedelje govorio Konuzin, da SAD podržavaju otcepljenje Kosova i da je razočaran retorikom srpskih zvaničnika kada govore o ovom pitanju. Pamte se i druge izjave ambasada i ambasadora, njihovi komentari pojedinih odluka vlade ili pravosuđa, pa čak i saveti bivšeg britanskog ambasadora Stivena Vordsvorta političkim liderima Albanaca sa juga Srbije u vezi sa njihovim nastupom na parlamentarnim izborima. Isto tako, ostala je zabeležena i izjava ambasadora Konuzina od pre nekoliko godina, kada je predložio da ratifikacija energetskog sporazuma sa Rusijom bude prva tačka na dnevnom redu sednice skupštine.
Osim u slučaju ambasadora Cobela, koji se kasnije izvinio, a ubrzo bio i povučen iz Srbije, nikada nije bilo demarša Beograda, a retko kada su srpski zvaničnicitakve izjave komentarisali.
Jedan od retkih primera je bila konferencija za novinare predsednika Borisa Tadića, kojom je on reagovao na izjavu ambasadora Vordsvorta da je iznošenje slučaja Kosova pred Međunarodni sud pravde bila greška.
Bojan Bilbija
objavljeno: 20.09.2011.
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
.jpg)
