Izvor: Novine novosadske, 01.Nov.2012, 09:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Dugovi Čistoće preko milijardu dinara

INTERVJU – Dragan Božić, direktor novosadske “Čistoće”: Ne branim novce, nego funkcionisanje grada! Više od milijardu dinara dugovanja, oko 800 zaposlenih koji su već dva puta pretili štrajkom zbog kašnjenja plata, zastareo vozni park, prekinuta isporuka goriva i novi dugovi u najavi, dočekali su novi menadžment novosadske “Čistoće”. Od stupanja na dužnost, novi direktor tog preduzeća Dragan Božić, “korporativnu glavobolju”, kaže, pokušava da “leči” reprogramom bankarskih kredita, uštedama i planovima za oporavak firme. U intervjuu za Novine novosadske, Božić je napravio poprečni presek poslovanja firme i izneo nam opcije za izlazak iz krize, kojih, ako se ovako nastavi, uskoro neće ni biti.
NNS – Za razliku od retkih direktora čija preduzeća nisu u problemima, Vi niste te sreće. Kakva je trenutna finansijska situacija u “Čistoći”?
Dragan Božić – Po dolasku na ovo mesto, 13. septembra, zatekao sam više od milijardu dinara duga. Na sve to, mora se uzeti u obzir da “Čistoća” ima 630 zaposlenih, uz još oko 150 ljudi koji rade preko studentske zadruge, dakle više od 800 radnika, vrlo zastareo vozni park, u kom nisu funkcionisale neke od mašina koje su nužne za rad firme. Došli smo do toga da već 10 meseci ne radi takozvani “JCB” bager, izuzetno važna mašina, koja, primera radi, kada se iznajmljuje košta 50 evra na sat. Taj bager je bio 10 meseci van funkcije, a kompletna popravka košta 800 hiljada dinara. Odmah smo ga popravili i ponovo je u funkciji. Isto je i sa mašinom koja na Gradskoj deponiji služi za presovanje smeća, koja je bila u kvaru mesecima, a čak nije pozvan ni servis da konstatuje kvar. Došli smo do faze popravke i očekujem da će i ta mašina uskoro biti u funkciji. No, to su one osnovne stvari. Osim toga, firma je imala više od 35 javnih nabavki koje su morale da budu sprovedene, ali je sprovedeno svega 6-7. Sve ostalo je rađeno bez tendera. Pre nekoliko dana sam obavešten da se od juna kupuje gorivo za “Čistoću” bez javne nabavke, zbog duga od 90 miliona dinara prema Naftnoj industriji Srbije.
NNS – Uz nagomilani dug i tekuće obaveze, na koji način firma uopšte opstaje?
DB – Na mišiće. Uz kreditno dugovanje od 325 miliona dinara, moram napomenuti da je samo u oktobru bilo 150 miliona potraživanja po raznim reprogramima i ako tome dodamo oko 100 miliona redovnih troškova, to je, ne računajući nikakva dugovanja, 250 miliona dinara tekućih troškova samo u oktobru. Ipak, uspeli smo da preživimo uz ogromnu pomoć gradonačelnika i gradske vlasti, da reprogramiramo dug prema bankama, a da ne zadužimo firmu ni za jedan dinar. Isplatili smo dve pune plate i održavamo posao redovnim.
NNS – Dodatni, nimalo zanemarljiv trošak su sudske presude za odštetu zbog ujeda pasa lutalica, koje “Čistoća” konstantno plaća. Nedavno ste u javnosti ovaj proces nazvali organizovanim kriminalom?
DB – Bez namere da nagađam i spekulišem, pozivam se na činjenice i konkretne podatke. Naime, samo od 13. septembra, otkako sam stupio na dužnost, po tom osnovu je isplaćeno 15 miliona dinara. Svakodnevno preko sudskih blokada stiže naplata odštete i tome nema kraja. U toku je više od 1.500 sudskih procesa, a do kraja godine očekujemo da ta cifra poraste i na preko 1.800. Znamo da je do sada svaka prethodna tužba presuđivana protiv “Čistoće”, a prosečna vrednost tih procesa je oko 300 hiljada diinara. Lako je izvesti računicu da će u naredne dve godine, ovo preduzeće morati da plati više od 600 miliona dinara samo po tom osnovu. Na pomenuti dug od preko milijarde dinara, to je prosto neodrživo.
NNS – Vratimo se na tezu o “organizovanom kriminalu”. Na čemu temeljite te navode?
DB – Ova pojava je indikativna sama po sebi. Podnošenje zahteva za odštetu je krenulo umereno, a onda su ljudi uvideli priliku da zarade od toga i, po svemu sudeći, preterali, prekalkulisali se. Od 2005. godine, do danas, broj ujeda pasa i prijava se povećao za 20 puta, što vrlo jasno pokazuje da nešto nije u redu. Najposle, ako je tako, onda neko treba da se pozabavi agresivnošću pasa i da preventivno zaštitimo građane. Hajde da čuvamo ljude, da te pse sklanjamo sa ulice. Ne bih da se ogrešiim, pa da kažem da u nekom danu nisu ujedena 3 ili 4 čoveka, ali da se to svaki dan dešava, bez pauze, bilo bi nemoguće da niko od nas ne naiđe na takve događaje. Ove godine je podneto skoro 1.000 zahteva u manje od 300 dana. Onda je nemoguće da nisu pune bolnice ujedenih ljudi. Dalje, pitanje je zašto nam građani bar ne opišu lokaciju, kako bismo pronašli psa da više ne ujeda ljude? Nemoguće je da nijedan jedini zahtev nije stigao od mesnih zajednica, oštećenih lica, niti komšija, prijatelja, da se pas koji je ujedao ljude ukloni, kako ne bi ujeo nečije dete, prijatelja, komšiju. Neverovatno je da niko nije iskazao zabrinutost. Nijedan sudija, nijedan lekar, nijedan čovek iz Pasterovog zavoda nije pitao šta je učinjeno da se taj pas ukloni.
NNS – Jeste li kontaktirali nadležne u vezi sa Vašim sumnjama i da li postoje konkretne osobe u čiju umešanost u ove procese sumnjate?
DB – Obavestili smo sve nadležne instance o ovoj pojavi i to je ono što mi možemo da uradimo. Ne mogu i neću nikog da prozivam. Neki advokati su se specijalizirali za taj posao, ali to ih ne čini krivim. Da li je na advokatu da utvrđuje da li je njegov klijent zaista ujeden ili nije, to ne mogu da tvrdim. Ali, na lekarima, Pasterovom zavodu i sudu je da utvrde zašto, recimo, više od 90 odsto njih neće da primi vakcinu protiv besnila. Zna se da je rizik veliki, jer ako se ne primi vakcina, besnilo ne može da  se leči. Neverovatno je, onda, da čovek koji je ujeden dođe, traži naknadu za pretrpljeni bol i strah, a pritom se taj strah ne pokazuje u tolikoj meri da se plaši da će dobiti besnilo. Ja onda postavljam pitanje da li tu neko realno procenjuje da li su ti silni ljudi stvarno ujedeni? Ko to uzima u obzir? Sem toga, zbog sporosti naših sudskih procesa, ovo završava na sudu nakon godinu, godinu i po dana, kada se više ne vide ni ožiljci. Na osnovu čega onda veštaci zaključuju šta se desilo?
NNS – Kako ovom problemu stati na kraj?
DB – Mora u ceo proces konačno da se uključi razum i logika. Pozivam javnost i nadležne, od gradonačelnika i Gradskog veća, preko Policijske uprave, do najviših državnih organa, sudova, da se dobro zamisle nad ovim rečima. Posledice nisu samo finansijske, nego se potpuno ugrožava najvitalnije funkcionisanje grada. Ne pretim i ne najavljujem, nego pokušavam da upozorim da je moguće da budemo onemogućeni finansijski da čistimo grad, a zamislite kakve bi to posledice imalo po higijenu i zdravlje naših sugrađana. I zato još jednom apelujem na savest, ako je još uvek ima u ovoj zemlji. Više od 300 miliona dinara će doći na naplatu samo za 2012. godinu. Za te novce mogli smo da kupimo 30 novih kamiona autosmećara, trenutno ih imamo 14, starih više od 10 godina. Da ne idem dalje, za te pare grad bi mogao da izgradi dva nova vrtića, da uvede kompletnu kanalizaciju i vodovod u jedno prigradsko naselje, da uradi mnogo važnih stvari. Ne branim novce, nego funkcionisanje grada.
Aleksandar Vukovac
Odšteta koju je “Čistoća” dosad platila za ujede pasa:
2005. -  2.800.000 dinara
2006. -  9.100.000 dinara
2007. -  8. 942.000 dinara
2008. – 14.488.000 dinara
2009. – 20.689.000 dinara
2010. – 37.149.000 dinara
2011. – 56.927.000 dinara
2012. – 57.225.000 dinara, u periodu od 1. januara, do 30. septembra.
Pogledaj vesti o: Štrajk

Nastavak na Novine novosadske...