Izvor: S media, 18.Okt.2010, 20:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zablude o prehladi

S obzirom na učestalost, prehlada je bila predmet naučnih istraživanja, a dobijeni rezultati pobijaju neka ustaljena shvatanja.

Prehlada je najčešća infekcija na svetu. Tokom životnog veka svaki čovek pretrpi oko 200 prehlada koje prosečno traju devet dana, što zajedno iznosi ukupno pet godina kašljanja, kijanja i bolnog grla.

Upravo zbog njene učestalosti, ali i činjenice da dok neki pate svake godine nekoliko puta, drugi retko kada šmrcaju, prehlada je >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bila predmet raznih istraživanja. Prikupljeno znanje u poslednjih deset godina razbija neka pogrešna shvatanja.

Prehlada nije rezultat slabog imuniteta

Uprkos ustaljenom mišljenju, nema naučnih dokaza da češću sklonost prehladama uslovljava slabiji imunitet. Tačnije, kažu stručnjaci, neugodni simptomi prehlade znak su da je imunitet jak i da se na taj način bori.

Vitamin C neće zaustaviti prehladu

Iako mnogi tvrde da je vitamin C dobra prevencija, činjenica je da neće zaustaviti prehladu. Vitamin C može donekle da skrati trajanje prehlade, ali neće ublažiti simptome niti ih sprečiti.

Prehlada se ne prenosi poljupcem

Virusi koji prouzrokuju prehladu retko ulaze u telo putem usta. Najčešće se prenose putem kašljanja, kijanja i dodirivanja zaraženih površina rukama. Istraživanja su pokazala da se retko prenose pljuvačkom.

Pileća supa zaista deluje

Istraživanja su pokazala da pileća supa stvarno ublažava infektivne procese u telu koji se događaju za vreme prehlade. U takvim aktivnostima podjednako su uspešne i domaće i kupovne supe.

Zatvoren prostor ne nudi zaštitu

Boravak u zatvorenom prostoru veći je izvor zaraze prehladom nego boravak napolju. Najčešći izvori zaraze su kompjuterski miševi koji kriju viruse.

Mnogo tečnosti ne igra važnu ulogu

Mnogi za vreme prehlade savetuju uzimanje velikih količina tečnosti, ali takvi saveti nemaju naučno uporište. Dakle, nije dokazano da mnogo tečnosti ubrzava izlečenje od prehlade.

Topla odeća ne pomaže

Izloženost hladnoći nema nikakve veze s prehladom. Najčešće se prehlada događa tokom jeseni i zime jer hladno vreme drži ljude u zatvorenom prostoru u kome je virusima mnogo lakše da prelaze s jedne osobe na drugu.

Geni su krivi

U poslednjih deset godina naučnici su otkrili genetske varijacije koje mogu da objasne zašto su neki ljudi više prehlađeni od drugih. Izgleda da postoje razlike u njihovim receptornim ćelijama, na koje se rinovirusi vezuju kada napadaju telo i u količini hemikalija upale koje njihova tela proizvode.

Nastavak na S media...