Izvor: Politika, 09.Jun.2013, 23:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Građani naviknuti na korupciju

Samo nešto više od polovine misli da je smanjivanje korupcije odgovornost i običnih ljudi i da je osoba koja nudi mito podjednako odgovorna kao i ona koja ga prima, kaže autor knjige „Država i korupcija”

„Država i korupcija”, knjiga sa aktuelnom temom, Zorana Stojiljkovića profesora na Fakultetu političkih nauka, upravo je izašla iz štampe. Korupcija i antikoruptivne strategije je jedna od užih oblasti kojom se Stojiljković duže bavi i kao član Odbora Agencije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za borbu protiv korupcije.

Kako sam kaže „u ovoj knjizi govori se kako smo na decenijama dugoj plovidbi, na brodu Srbija, na putu za pravno, demokratsko, socijalno odgovorno, evropsko društvo i državu, pošavši iz luke folklorno-balkanske varijante meke diktature u obličju socijalističkog samoupravljanja, putujući preko paklenih mitskih ostrva nacionalizma stigli (za sada) do (polu)periferijskog, grabežljivog „burazerskog” kapitalizma. U pričama o slaboj ili, bolje rečenoj, selektivno slaboj – lukavoj državi, privatizaciji i korupciji, reč je i o tome kako su na ovom putu mnogi osiromašili, a mali broj njih se, obogatio uz pomoć i podršku vlasti”.

Da li u Srbiji ima pozitivnih pomaka u borbi protiv korupcije?

U izveštaju Evropske komisije za 2010. godinu navodi se da je postignut tek izvestan napredak u borbi protiv korupcije. Primera radi, izmenama Zakona o državnim službenicima i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uvedena je obaveza državnih službenika da prijavljuju korupciju i obezbeđena je izvesna zaštita od postupaka osvete. Poboljšan je pristup informacijama, dok policija i državno tužilaštvo uspešnije sarađuju u procesuiranju predmeta u vezi sa korupcijom. Međutim, sprovođenje Akcionog plana za borbu protiv korupcije je nedopustivo sporo. Nije bilo značajnog napretka u istrazi i procesuiranju predmeta u vezi sa korupcijom, pa je broj konačnih osuđujućih presuda u krupnijim slučajevima veoma mali. Postupci javnih nabavki, privatizacije i javni rashodi su i dalje puni nepravilnosti, a nije još obezbeđen ni nezavisan nadzor nad njima. Takođe, i pored, u Agenciji za borbu protiv korupcije, donetog Pravilnika o zaštiti uzbunjivača, još nema adekvatne pravne zaštite uzbunjivača.

Kako građani doživljavaju korupciju?

Građani smatraju da su uzroci korupcije moralna kriza, opšte siromaštvo i nedovoljna izgrađenost pravne države. Zabrinjava da su građani, prema sopstvenom priznanju, naviknuti na korupciju – četiri petine je smatra uobičajenom, tri petine u izvesnoj meri očekivanom, a trećina misli da je prihvatljiva na nižim nivoima vlasti. Samo nešto više od polovine misli da je smanjivanje korupcije odgovornost i samih građana i da je osoba koja nudi mito podjednako odgovorna kao i ona koja ga prima.

Šta su najveći rizici korupcije i kako se izboriti s njom?

Analize i izveštaji Agencije za borbu protiv korupcije utvrdili su sedam prepoznatljivih ključnih rizika od korupcije. To su nepotrebne procedure za odlučivanje, prividno suprotno, nepostojanje jasno utvrđenih kriterijuma i propisanih procedura za donošenje odluka koje bi ograničile diskreciona ovlašćenja organa javne vlasti, nedovoljna transparentnost rada organa javne vlasti, nepostojanje ili neprimenjivanje delotvornih mehanizama kontrole nad radom organa javne vlasti i odgovornosti vlasti za svoj rad, nedovoljno funkcionalni sistem sankcionisanja koruptivnog ponašanja i nedovoljno razvijeni mehanizam prevencije korupcije.

Dobra uprava služi kao brana širenju korupcije. Sistem za otklanjanje rizika od korupcije morao bi da se zasniva na „giljotini” nepotrebnih procedura i diskrecionih ovlašćenja, uz uvećanje transparentnosti rada organa i njihove odgovornosti.

I. Anojčić

objavljeno: 10.06.2013.

Nastavak na Politika...