Izvor: Politika, 11.Jun.2011, 23:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Haški beli mantili
Tribunal još nije obavešten o dolasku tima srpskih lekara koji bi pregledao optuženike u Sheveningenu
Haški tribunal još nije obavešten o najavi srpskog ministra zdravlja Zorana Stankovića da ekipa lekara iz Srbije, zajedno sa kolegama u ambulanti u Sheveningenu, razmotri zdravstveno stanje generala Ratka Mladića i drugih optuženika koji to žele.
„Nemamo informaciju o dolasku >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ekipe srpskih lekara. To su samo medijski napisi i ne mogu reći da li je takva vrsta posete moguća ili ne. Nismo do sada imali delegaciju lekara iz zemalja bivše SFRJ, jer pritvorska jedinica ima svog lekara kao i pristup lekarima svih specijalnosti, koji se angažuju po potrebi. Neki od optuženih se pregledaju kod domaćih lekara, najčešće kada su privremeno pušteni na slobodu”, objašnjava Nerma Jelačić, portparol tribunala.
Žalbe na zdravstveno stanje imalo je više pritvorenika u Sheveningenu. Primedbe pritvorenika na račun zdravstvene zaštite u pritvoru u Sheveningenu išle su čak i dotle da su tamošnji doktori optuživani, ne samo za nebrigu, već čak i da su pokušavali da ubiju ljude kojima sud ne može da dokaže krivicu. Takvi komentari bili su najčešće odbacivani kao gluma i pokušaj manipulacije, dok su eventualne tegobe koje bi bile otkrivene lekarskim pregledima često objašnjavane lošim navikama u ishrani, pušenjem, stresom ali životnom dobi pritvorenika.
Da sa medicinskom negom u pritvoru Haškog tribunala nešto ipak nije u redu postalo je jasno posle smrti Milana Kovačevića, nekadašnjeg upravnika bolnice u Prijedoru. Kovačević je po dolasku u Hag doživeo više moždanih udara i infarkt, a nadležni lekari dobili su dokumentaciju o ranije dijagnostikovanom proširenju trbušne aorte. Umro je 1. avgusta, mesec dana pošto je stigao u Hag. Tadašnji pritvorenik Duško Tadić, čija je ćelija bila pored Kovačevićeve rekao je medijima da je noć pre nego što je umro Kovačević satima zapomagao od bolova.
„Išao sam od zida do zida ćelije, pokušavao da zaspim, ali nije išlo. Plač je postajao sve jači i bolniji. Onda sam pritisnuo alarmno dugme koje se nalazi u svakoj ćeliji. Niko se nije odazvao. Bio sam siguran da su i drugi zatvorenici na prvom spratu reagovali kao i ja. Zbog toga su nas, posle kraćeg vremena, sve isključili”, svedočio je Tadić. Kasnije je utvrđeno da je Kovačević imao bubrežni napad. Umro je sutradan, a obdukcijom je utvrđeno pucanje glavne arterije u stomaku, zbog čega je iskrvario.
Slavko Dokmanović se u junu 1998. godine obesio u ćeliji. Sudijama je prethodno govorio da je u teškom psihičkom stanju i da je slomljen, a na tešku krizu svog branjenika upozoravao je i njegov advokat Toma Fila, samo dva dana pre samoubistva.
Psihijatrijska pomoć nije pružena ni Milanu Babiću, nekadašnjem predsedniku Republike Srpske Krajine. Babić je bio osuđen na 13 godina zatvora, a u tribunal je došao da bi svedočio na suđenju Milanu Martiću. Iako se on nije žalio da je u lošem psihičkom stanju, njegova izjava mogla je da bude upozorenje:
„Izlazim pred ovaj tribunal sa dubokim osećanjem sramote i kajanja. Dozvolio sam sebi da učestvujem u progonu najgore vrste protiv ljudi samo zato što su bili Hrvati a ne Srbi. Žaljenje koje osećam zbog toga je bol sa kojim moram živeti ostatak života.”
Bivši jugoslovenski predsednik Slobodan Milošević umro je od infarkta 11. marta 2006. godine. Toksikološki nalazi krvi pokazali su da nije otrovan. Optužbe njegove porodice i pristalica da je ubijen pogrešnom terapijom nikada nisu ozbiljno shvaćene.
„Zasad ništa ne ukazuje na to da je Milošević otrovan. U njegovoj krvi nađeni su tragovi lekova, ali ne u smrtonosnim količinama”, rekao je tada Fausto Pokar, predsednik tribunala.
O odgovornosti haških lekara može da se raspravlja i u slučaju generala Đorđa Đukića, koji je u aprilu 1996. godine pušten iz tribunala zbog karcinoma u odmakloj fazi. Umro je posle samo mesec dana.
Momir Talić, bivši načelnik Generalštaba Vojske RS preminuo je od karcinoma pluća na VMA u Beogradu, kada ga je tribunal pustio na kućno lečenje.
Dve godine posle izricanja pravnosnažne kazne od deset godina zatvora, u Švedskoj je tokom izdržavanja kazne zbog zločina nad muslimanima umro Miroslav Deronjić.
Na veoma loše zdravstveno stanje žalio se i Jovica Stanišić, bivši načelnik Državne bezbednosti Srbije. Njegovi advokati od 2007. godine ukazuju da optuženi pored fizičkih problema, pati od mentalnih poremećaja i ispoljava „želju za smrću”. U uslovima veoma lošeg zdravstvenog stanja, navela je odbrana, nije moguće nastaviti proces. Tribunal je kao jedno od rešenja predložio da Stanišić, ukoliko nije u mogućnosti da prisustvuje, suđenje prati video-linkom iz svoje ćelije.
Rasim Delić, general Armije BiH umro je u aprilu 2010. godine u svojoj kući u Visokom. On je 2008. godine osuđen na tri godine zatvora zbog zločina mudžahedina nad Srbima u Bosni. Mehmed Alagić umro je u Sanskom Mostu 2003. posle srčanog udara koji je doživeo tokom boravka na slobodi.
Ovi podaci još ne ukazuju na to da, kada je reč o zdravlju, tribunal ne brine dovoljno o srpskim optuženicima, ali činjenice potvrđuju da nijedan pritvorenik druge nacionalnosti do sada nije umro u pritvoru haškog suda.
Dorotea Čarnić
-----------------------------------------------------------
Šešeljev slučaj
Vojislav Šešelj više puta je na suđenju govorio da ima aritmije i srčane tahikardije, zbog čega je sudsko veće naložilo da se „preduzmu sve mere kako bi mu se pružila adekvatna nega”. Lider radikala tvrdio je da ga u zatvoru truju i da mu se stanje jetre popravilo kada je prestao da uzima zatvorsku hranu, dok su lekari tvrdili da je gojazan.
Radikali su jesenas upozoravali da čak i u stanju mirovanja Šešeljev puls povremeno „skače” na 140 i da oni preduzimaju sve da spreče neadekvatno lečenje kao u slučaju Slobodana Miloševića.
Na zahtev sudskog veća određen je tročlani lekarski tim za Šešelja. Pošto ga je pregledao endokrinolog, Šešelj je odbio pregled kardiologa jer mu nije odgovarala njegova nacionalnost. Tribunal je odbio da imenuje drugog lekara za Šešelja, pod obrazloženjem da je nacionalna raznolikost jedna od osnovnih vrednosti UN.
objavljeno: 12.06.2011
Pogledaj vesti o: Ratko Mladić, Hag
