Izvor: Kurir, 17.Okt.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
ŽIVOT NA IVICI
Stanovnici opštine Kuršumlija, koji žive duž administrativne linije sa Kosovom, non-stop su na oprezu. Uznemiri ih svaki lavež pasa
KURŠUMLIJA - Stanovnici Kuršumlijske opštine koji žive duž administrativne linije sa Kosovom su i danju i noću na oprezu. Kažu da svaki lavež pasa, pogotovo noću, izaziva uznemirenje, ali ne i strah!
- Imamo puno poverenje u našu vojsku i policiju, koji budnim okom motre na granicu, Ipak, život me je naučio da budem oprezan. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Puška je uvek spremna i puna. Gosti su dobrodošli ali su, nažalost ,retkost - priča Dragoljub Milosavljević (59) iz Borovca, zaseoka nadomak Merdara, čije su četiri ćerke, odavno udate, napustile ovaj kraj.
Predeo brdovit, ali prelep. Velika prostranstva pod pašnjacima i šumama. Bistri potoci. Obrađenih površina je vrlo malo. Nema ko da radi. Živi se od stoke i voća.
- Eh, kad sam ja bio mali, ovde je bilo puno naroda. Ova brda i pašnjaci beleli su se od ovaca. Nijedno domaćinstvo nije bilo ispod pedeset komada, plus krave, svinje, živina... Danas nema ni ljudi. U Borovcu danas živi samo pet-šest domaćinstava a slično je i u susednim selima. U Trnu ima četiri stanovnika, Vasiljevcu šest, Orlovcu deset, Rastelici tri, a u Vukojevcu, Tačevcu i selu Parduse, više nema nikoga. U devetnaest sela duž administrativne linije, jedva trista stanovnika i sve starci - sa setom govori Dragoljub i zaključuje:
- Kad god su bila nemirna vremena, bilo je i prepada Šiptara, ubistava, pljački. Kad je bio mir i oni su mirni.
Podujevo je udaljeno svega sedam-osam kilometara a Kuršumlija, dvadeset pet. Mi smo u mirna vremena trgovali sa Šiptarima. U Podujevu smo kupovali namirnice. Njima smo prodavali stoku, drva za ogrev, voće - objašnjava Dragoljub.
I danas će svaki seljak iz ovog kraja da potvrdi da kad Šiptar da reč, to je Amin, ali...
- Mnogo se razlikujemo, brate. Za trgovinu su bili dobri, pošteni. Za ostale stvari... ne želim ni da mislim, ni da pričam.
Od Borovca idemo ka Merdaru. Selo pored asfalta, na puškomet od „granice“. U njemu živi oko 80 stanovnika, najviše u celom kraju, ima i mladih i dece. Nas cilj je Matarova. Nekad veliko selo, danas broji jedva tridesetak, uglavnom starijih meštana.
Po rečima Moravke Đukić, sve do ‘99. godine, meštani su se oslanjali na Podujevo.
- Tamo smo se školovali, lečili, išli na pijacu, kupovali namirnice. Međutim, rat je promenio sve. Pamtimo bombardovanje, smrt i kolone srpskih izbeglica. Pamtim i pogibiju rođaka, koga su Albanci iz susednog sela ubili snajperom. Posle 1999. godine, ubijeno je šest ljudi iz ovog kraja a nekoliko je ranjeno - priča Moravka.
Pre samo pedeset godina, priča stariji meštanin Matarove, podujevska opština je imala dvadesetak hiljada stanovnika a kuršumlijska, četrdeset. Danas u Kuršumliji živi dvadeset hiljada Srba, a u Podujevu dvesta hiljada uglavnom Albanaca. Ovaj podatak sve govori...
