Izvor: B92, 05.Feb.2017, 18:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stogodišnja veteranka 2. svetskog rata ponovo pilotira (VIDEO)
Dva Spitfajera evocirala su uspomene na britansku borbu u Drugom svetskom ratu, a jednim od njih upravljala je stogodišnja Meri Elis, nekada član “Ata-girls” tima ženskih pilota britanske armije.
Ona je sela u jedan od Spitfajera kojima je nekada davno letela.
Nakon 25 minuta u vazduhu, bezbedno je prizemljila staru letelicu i svog kopilota Meta Džounsa.
Tokom leta društvo joj je pravio još jedan avion – Spitfire MV154 kog prati zanimljiva anegdota. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Meri je morala da isporuči taj avion u vojnu bazu Brajz Norton 15. septembra 1944. i tada je u kokpitu urezala svoje devojačko prezime Vilkins i inicijale ATA.
Nadala se da će njen potpis primetiti neki zgodni pilot, ali se to nije desilo.
Meri, koja je rođena u Oksfordširu, prvi čas letenja imala je 1938. i bila je uspešan rekreativac do 1941. kada je na radiju čula apel upućen svim ženama pilotima da se prijave u službu.
“Rat je bio veliki izazov i svako je osećao potrebu da nečim doprinese društvu. Letela sam kad god sam mogla. Obožavam Spitfajer. To je moja omiljena letelica i simbol slobode”, rekla je ona.
Ona je četiri godine upravljala ratnim avionima i bila deo elitne grupe ženskih pilota. Najviše je volela Spitfajer, ali je letela više od 50 različitih aviona i nakupila 1.100 sati leta, više od mnogih muških saboraca.
Najveći avion kojim je sama upravljala bio je Wellongton bombarder. Bio je to opasan posao i nekada je morala da premešta avione oštećene u borbi, koji nisu prošli bezbednosne testove i zbog toga je dva puta preživela pad aviona i jednom bila upucana.
Četrnaest njenih saborkinja nije bilo te sreće i izgubile su živote u ratu.
Meri se u 101. godini života kreće bez štapa, a ne nosi čak ni naočare.
Dugo posle rata radila je kao privatni pilot, a onda postala direktor osoblja Sendaun aerodrom na Ostrvu Vajt.
Udala se za kolegu Dona Elisa 1961. koji je umro 2009.
Met Džouns upoznao je Meri 2015. i tada odlučio da je pošto poto ponovo ujedini sa njenim voljenim MV154. On je zamolio sadašnjeg vlasnika aviona Maksija Gajncu iz Bremgartena u Nemačkoj da stogodišnjakinji omogući ovaj let.
“Prepustio sam Meri kontrolu nad našim Spitfajerom. Nisam bio siguran gde se nalazimo, ali je Meri znala i tokom leta nije nijednom izgubila ni pedalj visine. Pokazala mi je kako je uspevala da dođe do svoje destinacije koristeći samo mapu, kompas i štopericu. Bio sam skrušen pred tom superiornom avijatičarkom koja je 60 godina starija od mene”, ispričao je Met.
