Izvor: BKTV News, 27.Apr.2017, 07:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pet činjenica za današnji dan, 27. april
Redakcija portala BKTVNews izdvojila je najznačajnije činjenice koje su obeležile vreme iza nas, a kojih ćemo se sa znatiželjom sećati svake godine na današnji dan.
1. Ubijen čuveni moreplovac Magelan
Godine 1521. ortugalskog moreplovca u službi Španije Fernanda Magelana, koji je svojom ekspedicijom dokazao da je Zemlja okrugla, ubili su urođenici na filipinskom ostrvu Makatan. Prvi je ispitao jugoistočne obale Južne Amerike, a kod Ognjene zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << otkrio je moreuz između Atlantskog i Tihog okeana, nazvan Magelanov moreuz. Posle njegove smrti ekspedicija koju je predvodio je nastavila put i oplovila planetu, vrativši se 1522. u Španiju sa samo jednim brodom i 18 ljudi, od pet brodova i 270 mornara koji su 1519. krenuli na put.
2. Rođen tvorac "Morzeove azbuke"
Na današnji dan 1791. godine rođen je američki pronalazač Semjuel Finli Breze Morze, konstruktor aparata koji električnim impulsom prenosi pisane znake na daljinu. Aparat je patentirao 1837. i nazvao ga telegraf. Prvi telegraf pušten je u rad 1844. na liniji Vašington-Baltimor. Sastavio je i azbuku za telegrafisanje od tačaka i crtica, nazvanu Morzeova azbuka.
3. Osnovano Srpsko Lekarsko društvo
Godine 1872. osnovano je Srpsko Lekarsko društvo. Pored staleških pitanja ono se bavilo i stručnim radom vezanim za medicinske, zdravstvene i socijalne prilike u srpskom narodu. Kada je započelo s radom Srpsko Lekarsko društvo imalo je devet redovnih, jednog počasnog i 34 dopisna člana iz unutrašnjosti, kao i 24 člana iz drugih zemalja, većinom slovenskih u skladu sa tadašnjim duhom vremena. Osnivači su bili: Aćim Medović, Jovan Mašin, Ðorđe Klinkovski, Jovan Valenta, Panajot Papakostopulos, Josif Holjec, Bernard Bril, Sava Petrović, Julijus Lenk, Marko Polak, Vladan Ðorđević, Petar Ostojić i zubni lekar Ilija Ranimir. Ubrzo su im se pridružili i Josif Pančić i Mladen Janković.
4. Rođen Dragoljub Draža Mihajlović
Na današnji dan 1893. godine rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao je kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918. U međuratnom periodu izvesno vreme bio je vojni ataše u Pragu i Sofiji. Nakon kapitulacije 1941. odlučio se na otpor okupatoru, što je započeo polovinom maja 1941. Odmazde koje je sprovodio okupator vremenom su ga primorale na taktiziranje, što će imati za posledicu da su se Britanci i Amerikanci odlučili da podrže efikasniji Partizanski pokret (Narodnooslobodilačka vojska) koji je predvodio Josip Broz Tito. Ulazak Sovjetskih jedinica u Srbiju u jesen 1944. označio je i konačno slom Mihailovićevog pokreta. Osuđen je s obrazloženjem da je sarađivao sa okupatorom kao i zbog zločina njegovih potčinjenih. Predsednik SAD Hari Truman odlikovao ga je Legijom časti, posthumno 1948, zbog spasavanja američkih pilota. Rehabilitovan je odlukom Skupštine Srbije 2004. godine.
5. Preminuo Stepa Stepanović
Godine 1929. preminuo je srpski vojvoda Stepan-Stepa Stepanović, jedan od najistaknutijih vojskovođa u oba balkanska i u Prvom svetskom ratu. Rođen je u Kumodražu kod Beograda. U Cerskoj bici avgusta 1914. Druga armija pod njegovom komandom razbila je austrougarske trupe, za šta je dobio čin vojvode, a na Solunskom frontu u septembru 1918. Druga armija je, napadajući na glavnom pravcu, u sadejstvu sa Prvom armijom, probila neprijateljsku odbranu, potom izbila na bugarsku granicu i prinudila Bugarsku na kapitulaciju. Posle završene Artiljerijske škole u Beogradu, u srpsko-turskim ratovima od 1876. do 1878. iskazao je veliku ličnu hrabrost i umešnost u komandovanju. Učestvovao je i u Srpsko-bugarskom ratu 1885. a potom je profesor istorije na Vojnoj akademiji u Beogradu i pomoćnik načelnika Glavnog generalštaba. U generalski čin unapređen je 1907. i postavljen za komandanta Šumadijske divizije, 1908. postao je ministar vojske, zatim komandant Drinske, pa Moravske divizije i od 1911. do 1912. ponovo ministar vojske. U Prvom balkanskom ratu komandovao je Drugom armijom u Kumanovskoj bici, zatim je krajem 1912. i početkom 1913. učestvovao u opsadi i zauzimanju Jedrena. U Drugom balkanskom ratu s Drugom armijom odbranio je prilaz Pirotu. Na početku Prvog svetskog rata je, zamenjujući načelnika štaba Vrhovne komande vojvodu Radomira Putnika, uspešno sproveo mobilizaciju i koncentraciju srpske vojske, a posle Cerske bitke u septembru 1914. njegova Druga armija je upornom odbranom osujetila austrougarsku Petu armiju da forsira Drinu. U Kolubarskoj bici u drugoj polovini novembra 1914. snage pod njegovom komandom vodile su teške borbe na području Lazarevca i sprečile austougarske trupe da sa juga obuhvate srpsku vojsku i potom u decembarskoj kontraofanzivi učestvovale su u izbacivanju austrougarske vojske iz Srbije. Prilikom povlačenja srpske vojske krajem 1915. i početkom 1916. uspeo je da sa Drugom armijom, u sadejstvu sa Timočkom vojskom, uspori napredovanje bugarske Prve armije.
