Izvor: B92, 14.Okt.2010, 13:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kosmički izbor: mozak ili vilica?
Kad su evolucioni događaji u preistorijskoj Africi stigli do raskrsnice, neki od najbližih predaka čoveka opredelili su se za velike vilice umesto za veliki mozak. Bila je to nepopravljiva, velika greška.
Pre oko 30 miliona godina arogantni primati dominirali su na vrhovima drveća tada gustih, zelenih tropskih šuma. Za jedno posebnu grupu primata, to je bilo tada jedino bezbedno stanište.
Međutim, pre oko 20 miliona godina istočnoafrička džungla slična današnjim >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << šumama u slivu Amazona bila je i dalje bezbedan i bogat dom našim precima koji su i dalje mnogo više boravili na drveću.
A onda se, bukvalno rečeno, Zemlja pomerila. Masa usijane magme počela je da se kreće ka površini i stvara prostor koji danas zaprema severni deo Etiopije.
U toku narednih 15 miliona godina, dva ogromna planinska lanca koji se prostiru sa severa ka jugu, svaki visok više od 2.000 metara,"nikla" su iz dotadašnjeg istočnoafričkog platoa. A između njih smestio se Great Rift Valley (Velika udolina), depresija kilometrima iznad nivoa mora.
Planine istočno od depresije sprečavale su da do nje dođu vlažni vetrovi sa Indijskog okeana, to isto je činio zapadni planinski masiv kad je reč o sličnim vetrovima iz Konga. Lišena kiša, udolina je postepeno počela da se menja iz guste tropske šume u savanu.
Za naše afričke pretke, koji su živeli na drveću, to više nije bila strategija koja garantuje preživljavanje.
Na novoformiranom planinskom terenu takođe su stvorena privremena duboka jezera koja su se u periodu od stotinak godina pojavljivala i nestajala. Ove dramatične promene u životnom okruženju bile su izvor strahovitog evolucionog pritiska.
"Pojavila se životna potreba da naši preci brzo steknu sposobnost da se kreću u potrazi za hranom" - izjavio je za časopis "New Scientist" antropolog Mark Meslin sa Univerzitetskog koledža u Londonu.
Bilo kako bilo, ovaj životni imperativ doneo je pre oko 6 miliona godina odlučujući trenutak u razvoju primata: jedna vrsta se uspravila i počela da hoda na dve noge.
Ipak, brze promene u životnom okruženju značile su da evolucija primate nije tu zaustavljena. "Izbor je bio: ili će te da osmislite rešenje i izlaz ili će te ga, bukvalno, pojesti" - ocenjuje Meslin. Jer, pre oko 2.5 miliona godina, evolucija je učinila dva zaokreta: jedan prema formiranju većeg mozga koji bi omogućio bolje prilagođavanje , drugi prema većoj vilici koja bi bila sposobna da mrvi tvrde grane i ljusku koštunjavog voća.
Prva strategija imala je najveće izgleda da opstane. Hominidi velikih vilica su postepeno nestali dok se "pametniji" Homo habilis sa većim mozgom smatra direktnim pretkom čoveka koji je "emigrirao" iz Afrike i naselio druga prostranstva na našoj planeti.
