Izvor: B92, 18.Maj.2014, 11:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evropa ima svog "lovca" na komete
Nakon što je pretražena Zemlja, ljudska radoznalost se proširila na svemir. U narednim mesecima, u jednoj od najsmelijih misija, za koju možda nikad niste čuli, biće “osvojena” daleka kometa 67P/ Čurimov Gerasimenko.
Sledeće nedelje letelica Rosetta Evropske svemirske agencije počeće da usporava let i da se približava ledenoj kometi.
“Uveren sam da će sve biti u redu, ali to ne znači da se ne brinem”, rekao je načelnik misije Paolo Feri iz ESA. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Tri hiljade kilograma teška letelica obilaziće kometu nekoliko meseci, pre nego što pokuša da sleti na njenu površinu u novembru.
“Ovo je drugačija misija od spuštanja na neku planetu”, kaže Vorvik Holms, australijski inženjer koji je radio sa ESA na ovoj misiji. “Ovo je u svakom pogledu mnogo teže”.
U svakoj fazi misije, prvi signal Rosete upućen Zemlji trebalo bi da primi radio antena u pustinji severno od Perta.
Rosetti je trebalo 10 godina na pređe 6,5 milijardi kilometara i približi se kometi koja obiđe oko Sunca jednom u svakih šest godina.
Holms kaže da je njena primarna misija približavanje brzini komete i ulazak u njenu orbitu, što ovu misiju čini najsloženijom do sada.
“Ako uspemo da spustimo Rosettu na površinu komete, to će biti samo bonus koji će sve oboriti s nogu”, kaže on.
Ako misija bude uspešna, pružiće nam brojne informacije o našem Sunčevom sistemu.
“Kometa je neka vrsta vremenske kapsule”, objašnjava Holms.
One su na neki način jedini originalni materijal preostao od formiranja prvih planeta, pa će proučavanje njihovog sastava pružiti odgovore na to kako je nastala Zemlja, kako je prekrivena vodom i kako se u njoj javio život, dodaje Džonti Horner, astronom Univerziteta u Južnom Kvinslendu.
Rosetta će takođe biti prvi svedok životnog ciklusa komete.
Na letelici je 11 instrumenata koji bi trebalo da snime fotografije visoke rezolucije, mere temperaturu na površini komete i proučavaju sastav gasova koji izbijaju iz njene unutrašnjosti.
Rosetta će konstantno komunicirati sa tri radio antene na Zemlji: u Španiji, Argentini i primarnim primaocem u Zapadnoj Australiji.
U junu 2011. letelica je na svom putu prošla nešto što se nije dogodilo ni u jednoj misiji do sada.
Pošto se nalazila daleko od Sunca, njene solarne ćelije nisu mogle da generišu dovoljno energije, pa je sonda morala da uđe u režim štednje.
“Ugasili smo gotovo sve i napustili je na gotovo 2,5 godine”, kaže Feri.
Roseta je jezdila dubokim svemirom potpuno sama 31 mesec.
Taj potez bio je izuzetno rizičan, jer nije bilo garancije da će se ikada više “probuditi”. Međutim, u januaru ove godine, Rosetta je izašla iz hibernacije.
Sledeće nedelje Ferijev tim će navoditi Rosetu da polako počne da usporava sa 3.000 km/h na oko 3 km/h.
Rosettin lender, nazvan Philae nosi još 10 instrumenata. Ako uspe da dotakne površinu komete, to će biti izuzetan događaj, a procenjuje se da ima oko 50 odsto šanse za uspeh.
“Ako se to desi, poješću svoju cipelu”, rekao je Holms.
