Izvor: B92, 21.Maj.2015, 10:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bračni par decenijama hvata naciste
Beate i Serž Klarsfeld su ljudi od principa. Uprkos tome što vode život koji liči na teme romana i novela - hvatajući naciste od Kelna pa do La Paza - oni nisu hteli da se njihova iskustva pretvore u epsku priču i preferirali su dela nad rečima.
Prošlog meseca konačno je objavljena knjiga “Memoari” koja opisuje decenije njihove potere za nacistima.
Beate i Serž prvi put su se sreli u pariskom metrou 11. maja 1960. godine, na dan kada je nacistički esesovac >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Adolf Ajhman uhvaćen u Buenos Ajresu. Serž je bio mladi francuski Jevrej čiji je otac stradao u Aušvicu. Beate je ćerka nemačkih roditelja, koji kao i mnogi drugi nisu pokazivali žaljenje što su glasali za Hitlera pre rata.
“Moji roditelji nisu razmišljali o žrtvama”, kaže Beate.
Serž je ubedio Beate, koja je tada radila kao dadilja, da pronađe svoj pravi put i da postane žena od akcije.
Suprotno prikazima kakve je davao Holivud, većina bivših nacista se nije skrivala u udaljenoj Patagoniji i skakala na svako kucanje na vratima. Veliki broj njih koji su bili stacionirani u Francuskoj imali su mirnodopske karijere u nemačkoj administraciji.
Beate je inspiraciju za svoj rad crpela iz oslobodilačke grupe “Bela ruža”, čijim su članovima 1943. godine u Minhenu odrubljene glave zbog rasturanja antinacističkih letaka. Poslednji tekst koji su napisali blizanci Sofi i Hans Šol, osnivači grupe, postao je mantra za Beate.
“Jednom kada se rat završi, moraćemo radi naše budućnosti teško da kaznimo one koji su odgovorni za rat”, napisali su tada blizanci Šol.
Nemačka politika zaborava, koju je Nemačka praktikovala nakon rata, bila je naročito očigledna kada je 1966. godine za kancelara uzabran bivši nacista Kurt Kisindžer. Dve godine kasnije Beate ga je javno ošamarila pred čitavim svetom. Bila je to prva od mnogih akcija koje su Klarsfeldovi izveli. Njihove mete ubrzo su postali Nemci koji su vodili francusku policiju tokom okupacije, a njihove akcije su često bile uspešne. Jedan od najznačajnijih primera je bilo hapšenje Klausa Barbija, zvanog Krvnik Liona, u Boliviji.
Osamdesetih godina Beate i Serž Klarsfeld svoje delovanje usmerili su na partnere nacista u Francuskoj i počeli da im uništavaju “mirnu penziju pored kamina”. Zbog njihovih napora Žan Legi, bivši načelnik policije u Višiju, postao je prvi Francuz koji je optužen na zločine protiv čovečnosti. Nakon njega došli su i drugi na red, kao što je Moris Papon koji je uhapšen 1998. godine. Papon je proglašen krivim zbog saučesništva u zločinima protiv čovečnosti.
