Izvor: Kurir, 19.Mar.2011, 12:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAVREMENE KAMIKAZE I TREŠNJIN CVET
Japan je u agoniji. Zemljotres, cunami, nuklearke pred kataklizmom... Zemlja koja je do juče bila jedna od najsređenijih i tehnološki najsuperiornijih, danas je pakao na zemlji. Posle 14.000 mrtvih, sad je skoro milion ljudi bez struje i tekuće vode, u prodavnicama nema ništa i pri tom su na ivici nuklearne kataklizme
Japan je u agoniji. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Zemljotres, cunami, nuklearke pred kataklizmom...
Zemlja koja je do juče bila jedna od najsređenijih i tehnološki najsuperiornijih, danas je pakao na zemlji. Posle 14.000 mrtvih, sad je skoro milion ljudi bez struje i tekuće vode, u prodavnicama nema ništa i pri tom su na ivici nuklearne kataklizme.
Ko god može, i ima para i mogućnosti, beži iz Japana. I dok ispisujem ove reči, sećam se koliko sam se pre nekoliko godina radovala što ću najzad videti Japan. Dva japanska slova koja označavaju ime zemlje znače „izvor sunca“, pa se tako često naziva Zemlja izlazećeg sunca.
Japanska ostrva jesu deo izrazito nemirnog prostora na obodu Tihog okeana, tvz. vatrenog prstena, pa su brojni potresi i vulkani glavno obeležje Japana, ali ako ste nekad videli kako sve savršeno funkcioniše u ovoj zemlji, čovek prosto ne može ni da zamisli u kojoj meri je naša civilizacija, ljudska tehnologija, eto, i u svojoj najsuperiornijoj varijanti, sklona da propadne, nestane samo u jednom danu.
Moj susret s Japanom nije bio onakav kakav sam očekivala. Lepota sa jedne strane, a sa druge neobičan osećaj da je ova zemlja još uvek pod nekom vrstom američke okupacije, ili da budem blaža pa da kažem dominacije. Ponekad se Ameri po klubovima ponašaju kao da su sveže dobili rat, kao obesni pobednici...
Prvi šok koji doživite je koliko je neverovatno daleko aerodrom od glavnog grada. Prevoz traje satima, nigde nisam videla da je aerodrom tako udaljen od prestonice... Otišla sam u Japan kada počinje sakura, cvetanje trešnji - početkom aprila, jer kao što je besmisleno videti Rio van karnevala, tako je Japan moguće razumeti samo u odrazu procvetale trešnje.
Lepota Tokija, šetanje Ginzom, vožnja njihovim mirišljavim taksijima koji imaju bele heklane presvlake za glave, jutarnja potraga na Tsukiji pijaci, predah u Ueno parku, mirišljavi molitveni dimovi u Asakusi i obučene Bude, Tokijski toranj, koji Japanci vole da pohvale kao veći i lepši od Ajfela, Harajuku, gde izlaze klinci, Sindžuku i na kraju carska palata i istočni vrt s Jasukuni hramom koji vam dozvoljavaju da posmatrate samo iz daljine - sve su to slike harmonizovanog, prelepog Japana. Moje slike Japana preklapaju se sa slikama nove jezive stvarnosti.
Pedeset savremenih kamikaza pokušava da sačuva Japan od izvesne nuklearne kataklizme u „Fukušimi“. Kao i njihovi prethodnici, pedeset dobrovoljaca odlazi u dragovoljnu smrt da bi spaslo naciju i ostatak sveta, iako znaju da će za nekoliko nedelja biti mrtvi...
Vreme posta je, vreme kada pokušavam sebi da predstavim fragilnost svega onoga i što volimo i što nas brine. Sve nestaje u sekundi. I naša sreća i nesreća. Naši domovi, ljubav, ali i tuge i brige. Koliko ljubavi, briga, svetova, sreće i nesreće je nestalo samo u jednom talasu, a da niko od njih nije ni slutio, zapečaćen u sopstvenu predstavu svog omeđenog života. Kataklizma koja je zadesila ovu prelepu zemlju opomena je za celu planetu, koliko smo krhki, ranjivi, da smo prah i da se u prah vraćamo, i koliko je materijalno sklono nestanku u trenu.
Za nekoliko nedelja počinje sakura... Uprkos zemljotresu, cunamiju, gladi, mrtvima, trešnje će cvetati i ovog aprila u Japanu, ali samo ako pedeset heroja „Fukušime“ spreči krajnju kataklizmu - nevidljivi užas radijacije, koji svojim smrtnim zadahom nosi sve, pa i trešnjin cvet.
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu, Cunami u Japanu
