Izvor: Politika, 01.Apr.2011, 23:14 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pred novim merilima sigurnosti
Povodom serije tekstova ,,Pouke japanske katastrofe”
U petak 11. marta u Japanu se desilo nekoliko izuzetno retkih prirodnih fenomena, sa katastrofalnim posledicama. Procenjuje se da je poginulo više od 20.000 ljudi, a mnoga sela i manji gradovi su zbrisani. Cunami sa strahovitom razornom snagom prouzrokovao je više pogibija i uništavanja nego strahoviti zemljotres jačine devet stepeni. Procenjuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se da je od posledica zemljotresa i cunamija u zemljama Indijskog okeana 2004. godine poginulo više od 230.000 osoba. Japanska ostrva se nalaze na dodiru tri tektonske ploče, i kroz istoriju su ih pogađali jaki zemljotresi praćeni cunamijima. Ipak, niko pri zdravoj pameti neće predložiti da Japanci napuste svoja ostrva. U Indiji u oblasti Bopal zbog ispuštanja otrovnih hemikalija u fabrici za proizvodnju pesticida otrovano je nekoliko stotina hiljada ljudi, a od posledica trovanja umrlo je između osam hiljada i petnaest hiljada ljudi. Niko nije predložio da se odmah prestane sa proizvodnjom pesticida.
Kad je nuklearna energetika u pitanju, upravo se dešava suprotno. Ako izuzmemo Černobilj, podaci pokazuju da nijedan radnik na nekoj drugoj nuklearnoj elektrani nije poginuo niti je ijedan stanovnik umro od posledica ozračivanja zbog akcidenta na nuklearnoj elektrani. A svedoci smo histerije i poziva da se nuklearne elektrane odmah ugase i zamene termoelektranama na ugalj (primer Nemačke), što smatram izuzetno nerazumnom političkom odlukom sa dalekosežnim posledicama. Poznato je da termoelektrane na ugalj, pored emitovanja gasova staklene bašte, emituju u neposrednoj blizini oko 100 puta veće nivoe zračenja u toku godine nego nuklearna elektrana slične veličine u svojoj neposrednoj blizini, i to zbog prisustva prirodnih radioelemenata u uglju. Termoelektrane na ugalj proizvode toksični otpad i pepeo koji sadrže otrovne hemikalije, teške metale, radioaktivne materije, opasne patogene materije, koji se lako šire po okolini i zagađuju plodno zemljište i vode (primer zagađenja oko termoelektrane kod Obrenovca). U SAD, gde termoelektrane na ugalj proizvode oko 50 odsto električne energije, procenjeno je da godišnje oko 24.000 Amerikanaca prerano umire od raznih oboljenja disajnih organa, uključujući i rak pluća, koja se direktno povezuju sa emitovanjem toksičnog otpada sa termoelektrana.
Jedan od razloga nerazumne histerije kad su u pitanju nuklearne elektrane je svakako ogromna količina neznanja, postojanje raznih nevladinih organizacije koje jedino mogu da opravdaju svoje postojanje i skupe sredstva za svoj opstanak na konstantnom zastrašivanju javnosti, kao i tendenciozno izveštavanje medija, i to iz katastrofalnog nepoznavanja osnovnih činjenica o nuklearnoj energetici, a i iz borbe za profit, gde je brzina važnija od tačnosti.
Postoji i niz zemalja koje shvataju da alternative u ovom momentu jednostavno nema, pa su mnoge od njih već izjavile da nastavljaju s gradnjom nuklearnih elektrana, uključujući Kinu, Rusiju, Indiju, Južnu Koreju i Francusku. U SAD će se svakako ponovo preispitati sigurnosne mere na nuklearnim elektranama, kao što je i urađeno posle terorističkog napada 2001. Tada su, zbog bojazni da teroristi mogu da iskoriste avione za udare na nuklearne elektrane, preispitane sve sigurnosne mere, i razrađeni scenariji slični onome što se desilo u Fukušimi, tj. gubitak primarnog i sekundarnog napajanja električnom energijom u toku dužeg perioda. Iz akcidenta na reaktorima Fukušime nuklearna industrija svuda u svetu će da izvuče dosta pouka, a sigurnosne mere će biti drastično povećane, kao i višeslojni sigurnosni sistemi. Posle akcidenta na nuklearnoj elektrani Ostrvo tri milje, u SAD je osnovan Institut za istraživanje rada i kontrole nuklearnih postrojenja, koji vrši dnevni nezavisan nadzor i analizu rada nuklearnih elektrana u SAD. Ovaj institut šalje svoje izveštaje, analize i predloge za poboljšanje sigurnosti svim nuklearnim elektranama na bazi zajedničke razmene podataka.
Istraživački rad u ovoj oblasti će se nastaviti. Naš istraživački tim na Berkliju odavno radi na dizajnu reaktora male snage, koji su prenosivi, sa pojednostavljenim sistemom upravljanja i prirodnom cirkulacijom hladioca, koja ne zahteva pumpe, ventile i veliku količinu cevi.
Prema podacima koje su mi poslale kolege iz Beograda, građani Srbije su takođe mogli da se naslušaju izjava kojekakvih ,,stručnjaka” koji, nažalost, nisu imali ni osnovna predznanja iz oblasti nuklearne fizike i nuklearne energetike, a ni etike ni morala da u javnost iznose svoja mišljenja o stvarima o kojima apsolutno ništa ne znaju.
Jasmina Vujić, profesor na Fakultetu za nuklearnu tehniku Kalifornijskog univerziteta na Berkliju
objavljeno: 02.04.2011
Pogledaj vesti o: Zemljotres u Japanu, Cunami, Cunami u Japanu
.jpg)
